22. januar. 2010.
„Spirit" i dalje ostaje zaglavljen u peščanoj jaruzi nazvanoj „Troja", koja se nalazi na zapadnom obodu ravnice Home Plate, u koju je stigao još 774. sola (7. februara 2007) i tamo prezimio već triput. Međutim, iako je do sada bilo već nekoliko seansi u pokušaju spašavanja - poslednje 2138, 2140 i 2142 sola (7,9 i 11. januara 2010.) - nije ostvaren nikakav progres.
U svakom od tih pokušaja sprovođena je neka nova taktika i tehnika, najčešće u vidu delikatnih vožnji napre-nazad. Time se želelo postići izbacivanje starog i vrlo klizavog materijala ispod točkova a ubacivanje svežeg, što bi makar malo povećalo trenje. Takođe je u dve poslednje vožnje pokušavano i sa vrlo sporom rotacijom točkova. Međutim, čak i sa svim novim tehnikama, postignut je zanemarljiv napredak, ali je zato sa svakim novim pokušajem ustanovljeno dodatno „tonjenje" 185 kg teškog rovera, što je veoma nepovoljno.
Treba da podsetim da kad kažem „spora rotacija točkova" onda to znači bukvalno to, jer je maksimalna brzina rovera u idealnim uslovima bila svega 50 mm u sekundi!
Situaciju dodatno pogoršava činjenica da su možda dva najbitnija točka za vađenje iz ove situacije - desni prednji i desni zadnji- i dalje van funkcije (prednji ne radi još od aprila 2006. a zadnji od decembra 2009.[1]). Na nesreću, baš ta desna strana rovera leži na čvrstom tlu, i pogon svih točkova sa te strane bio bi po mom mišljenju ključan za razrešenje zastoja.
Spisak mogućih manevara koje je uopšte moguće preduzeti, sve je kraći. U sledećem pokušaju, „Spirit" će pokušati da okrene točkove u drugu stranu i da proba da vozi u „rikverc". Možda je to dobitna kombinacija? Ostaje nam da vidimo i nadamo se ... Kao krajnja opcija ostaje da se pokuša sa sipanjem zemlje ispred prednjeg levog točka, jedinog ispravnog pogonskog točka koji robotska ruka može da dohvati. Sve te aktivnosti potrajaće možda još nekoliko dana, a onda se mora misliti na mogućnost preživljavanja „Spirita" u uslovima nadolazeće Marsove zime.
Po izveštaju od pre desetak dana, „Spiritovi" solarni paneli daju samo 225 W-sati struje[2], što je na samoj granici. Tome doprinose sve kraći jesenji dani na Marsu, te ako NASA uskoro proceni da od spašavanja „Spirita" nema ništa, mora da se misli o preduzminju nekih manevara koji bi povećali nagib rovera ka zimskom Suncu.
[1] Treba ipak reći da je prilikom testiranja struje u motoru zabeleženo da točak nije stvarno „mrtav" - ako je to za utehu, registrovan je pokret od 1/5 jednog stepena.
[2] Tokom prvih godina misije, galijum-arsenidni troslojni paneli su stvarali 843 W struje, a kasnije do 410 W. Na roveru se nalaze litijumski akumulatori kapaciteta 8 amper-časova.
Još
Četvrti pokušaj spašavanja „Spirita"
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
