Iako Zorkić nije objavio, pohvalio sam prošlonedeljni superaktuelni Marin(k)ov text i složio se: Bilo je predvidljivo. Elem, nedugo nakon što je 24. februara započela intervencija na Ukrajinu, ESA je obznanila da će lansiranje misije 'ExoMars 2022', koja je trebala da sa Bajkonura poleti 20. septembra ruskom raketom 'Протон-M' / 'Бриз-M', verovatno morati da bude obustavljeno. Da bi pre neki dan, 17. marta, potvrđeno ono najgore: misija 'ExoMars 2022' je obustavljena. Veće ESA-e je naložilo glavnom direktoru agencije, Austrijancu Josefu Aschbacheru, da obustavi svaku saradnju s 'Роскосмосом' na ovom projektu zbog sankcija koje su zemlje članice EU uvele Rusiji. U isto vreme, Veće je izdalo nalog za odmeravanje mogućnosti traženja alternative 'Протону-M' za lansiranje 2024. Iako ESA nije službeno zalupila vrata Rusiji za 'ExoMars' i navodno planira da preispita situaciju sledećeg meseca, 'Роскосмос' je već najavio da će iskoristiti 'ExoMarsov' 'Proton' za neku drugu misiju[1].
Rover 'Rosalind Franklin' аstrobiološkoj misije 'ExoMars 2022'.
U stvarnosti, verovatnoća da 'ExoMars 2022' poleti nekom drugom raketom vrlo je mala, ali sve će zavisiti od dodatnog novca koji će zemlje članice Ese biti spremne da ulože. Gorka je činjenica da bi – još jedno – kašnjenje misije koštalo puno novca, čak i bez promene rakete. Podsećam da je 'ExoMars 2022'rusko-evropska misija čiji je glavni cilj bio da spusti marsohod 'Rosalind Franklin' u dolinu Oxia Planum na Marsu. Međutim, ruski doprinos misiji nije bio ograničen samo na raketu 'Proton-M', već je išao mnogo dalje. Za početak, 'Roskosmos' je isporučio partnerima sofisticiranu platformu za spuštanje, nazvanu 'Mali Kozak', ili 'Kazačok'. Ova platforma, koju je izgradila slavna sovjetska a sada ruska kompanija NPO 'Lavočkin' (koja je poslala više sondi na druga nebeska tela od svih ostalih zajedno[2]), trebalo je da bude zadužena za izvođenje kritičnog manevra sletanja rovera 'Rosalind Franklin' na površinu Marsa pomoću retroraketa. I ne samo to: 'Roskosmos' je trebalo da bude uključen u konstrukciju i kontrolu rada i rezultata dva instrumenta na samom roveru 'Rosalind Franklin'[3] (ADRON i ISEM), kao i da isporuči grejač na bazi plutonijuma-238 (RHU) kako bi pomogao roverovoj elektronici da preživi hladne Marsove noći ('Rosalind Franklin' je konstruisan da sam proizvodi struju preko panela, ali je dodatno trebao da koristi i radioaktivne RHU kao i svi Nasini roveri; jedini Marsov rover koji nije koristio radioaktivne izotope je kineski rover 'Zhurong').
Marsohod sa naučnim kompleksom 'Pasteur'.
'ExoMarsova' raketa će biti iskorišćena za neku drugu misiju 'koja je u interesu RF'.
Zapravo, glavna nada Ese je da se odnosi sa Rusijom nekako mogu da poprave, makar delimično, u narednim mesecima ili godinama, što bi omogućilo lansiranje 'Protona' u sledećem lansirnom prozoru 2024. Potraga za drugim lanserom značila bi prilagođavanje dela hardvera i softvera koji su već gotovi, pa bi u ovom slučaju praktički bilo nemoguće da poleti pre 2026. Ako se odnosi s Rusijom ipak ne poprave, ESA bi morale da traži alternativno rešenje (recimo ultraskupu 'Arianu 6'?), ali to je malo verojatno. Svakako, bilo bi vrlo teško ali ne i nemoguće, koristiti sletni stepen 'Kazačok' bez učešća ruskih tehničara, ali bi izgradnja potpuno drugačije potpuno evropske platforme koštala puno para. U svakom slučaju, 'Rosalind Franklin' može da se lansira sa drugom platformom i, u principu, mogao bi da se redizajnira tako da ne zavisi od RHU (ali bi sve to, opet, povećalo ionako nategnuti budžet projekta).
Elementi misije. Na slici se vidi prvi deo misije, TGO (Trace Gas Orbiter) lansiran 14. marta 2016. sa Bajkonura raketom 'Proton-M', koji je u oktobru ušao u orbitu Marsa. (NPO 'Lavočkin').
Stoga, ako se odnosi s Rusijom ne poprave, vrlo je moguće da 'ExoMars 2022' i 'Rosalind Franklin'zauvek ostanu prizemljeni. Iako će se ESA nesumljivo obratiti Nasi kako bi im ponudila da se pridruže projektu, ne zaboravimo da američka agencija ima dovoljno para da razvije sopstveni prioritet, a to nije ništa drugo nego misija donošenja uzorka sa Marsa ( MSR, Mars Return Sample ), takođe u saradnji sa Esom. Misija MSR uključuje – osim rovera 'Perseverance', koji je već na Marsu – sonde SRL ( Sample Retrieval Lander ) i ERO( Earth Return Orbiter ), koje bi trebale da budu lansirane 2026. Ako se 'ExoMars 2022' odloži do 2026. ili 2028., to znači da bi se NASA i ESA morale da suoče sa trećom Marsovom misijom, sa svim što to implicira u ekonomskom smislu.
Instrumenti 'Rosalinde Franklin'.
Elementi lendera 'ExoMars 2022'. Rusi ga nazivaju 'sletna platforma'. Težina platforme iznosi 827,9 kg, u šta ulazi 45 kg naučne opreme.
Rusko sletni stepen 'ExoMarsa 2022'. Za snabdevanje električnom strujom zaduženi su solarni paneli i akumulatori. Sećam se da su na samom početku razmatrani i radioaktivni generatori. Danas je jasnije zašto je rukovodstvo Rešetnjovljevog instituta ISS, koje je projektovalo čitav sistem, odustalo od nuklearnih generatora, jer su se plašili mogućeg otkaza misije i zaplene platforme.
Ruski 'Kazačok' sa spuštenim rampama za spuštanje evropskog rovera na površinu planete.
'ExoMars 2022' je izgleda predodređen da postane prokleta misija. Projekat je rođen početkom stoleća pod jednostavnim imenom 'ExoMars', i, u principu, radilo se o izgradnji rovera pod britanskim vodstvom koji bi prvi put bio u stanju da zakopa tlo dublje od jednog metra, gde bi organski materijal, ako ga ima u Marsovom tlu, bio siguran od dejstvovanja kosmičke radijacije. Godine 2009. ESA i NASA su postigle dogovor o zajedničkom razvoju 'ExoMarsa', koji bi se sastojao od dvije sonde, 'ExoMars Trace Gas Orbiter' i sonde koja bi donela rover na površinu Marsa. U konačnim verzijama programa, evropski 'ExoMarsov' rover je trebalo da sleti pomoću sistema sky crane zajedno s Nasinim roverom 'MAX-C'[4]. NASA je takođe imala obavezu da obezbedi lansiranje obe sonde uz pomoć svojih raketa 'Atlas V'[5]. Međutim, 2012. NASA se iznenada jednostrano povukla, delom zbog preteranog povećanja troškova namijenjenih istraživanju Marsa – već uloženih u misije kao što su 'Curiosity' ili MSR – i, s druge strane, zbog preteranog učešća Ese. Tadašnji glavni direktor Ese, Jean-Jacques Dordain, odlučio je da nastavi sa projektom uprkos američkom bojkotu i da je u potpunosti uključi Rusiju u 'ExoMars' poduhvat.
U vreme 'saradnje' sa Nasom, 'ExoMars' je trebalo da se sastoji od dve sonde (NASA).
Misija 'ExoMars Trace Gas Orbiter', takođe poznata kao 'ExoMars 2016', uspešno je lansirana, logično, 2016. godine uz pomoć ruske rakete 'Proton-M' i trenutno uspešno kruži oko Crvene planete. Sonda 'ExoMars'sa roverom trebala je da bude lansirana 2018. godine, te je bila poznata kao 'ExoMars 2018'. Godine 2015. odabrano je mesto slijetanja u ravnicu Oxia Planum, a 2017. rover je dobio ime u čast britanske naučnice Rosalind Franklin. Međutim, misija je morala da bude odgođena, najpre do 2020., a zatim do 2022., zbog neprestanog kašnjenja u razvoju nekoliko sistema, posebno kevlarskog padobrana (za razliku od misija sletanja na Mars Nase ili Kine, koje koriste samo jedan padobran, 'ExoMars 2022' je trebao da koristi dva glavna padobrana, jedan nadzvučni a drugi podzvučni).
Suspendovanje 'ExoMarsa 2022' je posebno tužan događaj. Za Rusiju to predstavlja pravi krah: nakon decenija bezuspešnih pokušaja da slete na Mars, činilo se da će im ovog puta uspeti. Za Esu će to predstavljati novo kašnjenje u projektu koji je u razvoju već gotovo dve decenije. Zastareva. Nema sumnje da rover 'Rosalind Franklin' zaslužuje da se provoza Marsom. Hoćemo li ga videti jednog dana na pesku Crvene planete? Opet će odlučiti politika a ne nauka…
Rover 'Rosalind Franklin'. U daljini se vidi problematična ruska platforma.
Referenca:
https://www.esa.int/Newsroom/Press_Releases/ExoMars_suspended
[1] Pominju čak i sopstvenu misiju na Mars, ali mislim da će još puno vode proteći Volgom dok se Rusi ponovo vinu u kosmos dalje od LEO orbite. Sledi im opasno stezanje kajša i politički asketizam, a kosmos će posebno da plati paprenu cenu.
[2] Kada su 2012. Evropljani i Rusi pravili planove, glavni problem nisu bile ideje i hardver već lova. Deo ruskog financiranja projekta trebalo je da stigne nakon isplate osiguranja od 1,2 milijarde rubalja za neuspelo lansiranje sonde 'Fobos-grunt'. Na evropskoj strani, navodno je bilo osigurano samo €850 miliona od potrebne milijarde.
[3] Sam rover je težak oko 270 kg, što je za 100 kg teže od 'Spirita' i 'Opportunityja' iz 2004. Trebalo je da ponese oko 27 kg naučnog tereta nazvanog 'Pasteur' sastavljenog od devet instrumenata za nadgledanje i egzobiološke i geohemijske analize.
ADRON-RD je neutronski spektrometar za potragu za površinskom vodom i hidriranim mineralima i jedan od donosioca odluka za mesta za uzimanje uzoraka. Instrument je konstruisao dr I.G. Mitrofanov sa moskovskog Odelenja za nuklearnu planetologiju.
ISEM (Infrared Spectrometer for ExoMars) je spektrometar napravljen na ruskoj Akademiji nauka na Odelenju za fiziku planeta pod rukovodstvom dr O.I. Korabljova.
Od 2013. radilo se na još jednom (rusko-francuskom) instrumentu, laserskom spektrometru M-DLS za izotopsku analizu atmosfere i regolita i meteorologiju. Gde se izgubio – ne znam.
[4] Prilično zamršena priča, u kojoj je politika (opet) igrala bitnu ulogu. Pre nekoliko godina sam u priči 'Zašto NASA nikada nije ponovila dizajn 'Spirita' i 'Oportunityja' donekle objasnio tadašnju situaciju.
[5] Da iskoristim priliku da kažem i ovo: ova prvenstveno vojna raketa je od pre 10 meseci zvanično povučena iz upotrebe a preostalih 29 komada je rasprodato. To je najstarija američka aktivna raketa, do sada lansirana 92 puta sa samo jednim faulom.
Europa izgubila misiju na Mars
'ExoMars 2018', 'ExoMars 2020', a sada i 'ExoMars 2022'
Obećavajući napredak na 'ExoMarsovom' padobranu
Exomars 2020 – neuspešan test padobrana
Prvo putovanje 'ExoMarsa 2020'
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
