Prvi deo članka
Kosmička sonda je već raširila svoje solarne panele i na trajektoriji je leta ka tojancima. 16. oktobra 2021. u 11:34 po obrenovačkom vremenu kompanija ULA ('United Launch Alliance') lansirala je raketu 'Atlas V' 401 s rampe SLC-41 u vojnoj bazi Cape Canaveral na misiji AV-096. Raketa je kao teret ponela NASA-inu sondu 'Lucy' koja je nakon dva starta motora RL10C-1 drugog stepena 'Centaur' dosegla Zemljinu brzinu bega. Sonda se odvojila od 'Centaura' 58 minuta nakon poletanja kako bi započela 12-godišnju misiju dugu više od 6 milijardi km u kojoj će posetiti šest asteroidnih sistema – neki od ovih asteroida imaju male mesece – od kojih su većina trojanci. Da bi to učinila, letilica će morati da izvede 5 deep-space manevara i 3 manevra uz pomoć Zemljine gravitacije. Ovo je bilo prvo lansiranje van Zemljine orbite do sada izvedeno ove godine.
Lansiranje sonde 'Lucy'. Misija je dobila ime po ženskom fosilu našeg pretka pronađenom pre 50 godina u Etiopiji starom preko 3 mil. godina. Paralela je tupava jer bi trebala da bude u tome što bi proučavanje trojanaca trebalo da baci svetlo na 'fosile iz doba nastanka planeta'. Jes', kako da jok...
Lansirni prozor misije, koji je otvoren 16. oktobra, trajaće 21 dan, ali ga, na sreću, nije bilo potrebno iskoristiti u punoj meri. Kao anegdota, prvi stepen (CCB) 'Atlasa V' ove misije prvobitno je bio namenjen za drugi bespilotni let (OFT-2 / AV-082) kapsule 'Starliner', ali budući da problematični 'Boeingov' brod još uvek nije spreman da poleti, odlučeno je da se stepen 'Centaur' sa dva motora RL10 zameni sa klasikom s jednim motorom i iskoristi je za misiju 'Lucy'.
'Lucy' je u januaru 2017. izabrana za 13. misiju tipa 'Discovery', odn. najekonomičnije planetne klase misija američke kosmičke agencije (uprkos svemu, 'Lucy' je ukupno koštala 981 milion dolara, gotovo onoliko koliko su ranije koštale misije tipa 'New Frontiers'). Za manje od pet godina, NASA je uspela da konstruiše i lansira složenu planetnu misiju, postignuće koje svakako zaslužuje priznanje.
'Lucy' na cilju?
Amblem misije.
Sonda 'Lucy'.
Kažemo da su trojanski asteroidi svi oni koji se nalaze u blizini Lagranžovih tačaka L4 i L5 u orbiti Jupitera, odnosno nalaze se 60º ispred i iza Jovijanskog diva. Postoje hiljade ovih tela i, zapravo, njihov je broj uporediv s brojem 'klasičnih' asteroida Glavnog pojasa (tj. onih koji se nalaze između Marsa i Jupitera[1]). Iako se uopšteno nazivaju trojanci, asteroidi koji se nalaze oko točke L4 – tj. nalaze se ispred Jupitera na njegovoj orbiti – poznati su kao 'Grci' ili 'Ahilova grupa' i ima ih malo više, dok su oni koji se nalaze oko L5 sami 'Trojanci'.
Misija Nasine sonde. Ovde ti je to prikazano još bolje
Relativne dimenzije asteroida koje će 'Lucy' posetiti. Naravno da o tim telima ne znamo praktično ništa i da su ove slike samo 'umetnička' sloboda. Videćeš da će prave slike biti potpuno dugačije...
Mogući mehanizam nastanka trojanaca.
Tokom 12 godina koliko će trajati njena primarna misija, 'Lucy' će prvo izvršiti dva susreta sa Zemljom kako bi odmaknula svoj afel, a zatim će 20. aprila 2025. proći pored asteroida (52246) Donaldjohanson. Donaldjohanson je asteroid Glavnog pojasa te stoga nije prioritetni cilj misije, ali će poslužiti za kalibraciju instrumenata svemirske letilice. 'Lucy' će potom krenuti među L4 trojance – tj. 'Grke' – radi proučavanja četiri asteroida ove grupe: (3548) Eurybatesa i njegovog satelita Queta 12. avgusta 2027, (15094) Polymelea 15. septembra 2027, (11351) Leucusa 18. aprila 2028. i (21900) Orusa 11. novembra 2028. Kasnije, 'Lucy' će ponovno preleteti Zemlju i otići ka tački L5 da bi posetila asteroid (617) Patroclus i njegov mesec Menoetius2. marta 2033. godine. Patroclus i Menoetius čine binarni sistem gotovo sličnih veličina i biće najveći objekti koje će sonda da poseti (da, uprkos svom imenu, Patroclus pripada 'trojancima' jer je kršten pre nego što je konvencija o imenovanju uvedena kao malopre pomenuta funkcija Lagranžovih tačaka; nadoknaditi takvo vrijeđanje 'Ilijadu', Grci računaju u svoje redove s asteroidom (624) Hektorom[2], koji je, s druge strane, najveći od svih trojanaca). Uprkos činjenici da su trojanski asteroidi otprilike na istoj udaljenosti od Sunca kao i Jupiter, paradoksalno je da je sonda 'Lucy' bila bliža džinovskoj planeti u trenutku svog lansiranja nego tokom poseta ovim telima.
Trojanski asteroidi (zeleno) i objekti Glavnog pojasa (belo).
Lagranžove tačke sistema Sunce-Jupiter.
[1] Ipak, govorim samo o broju. Po masi, trojanci imaju samo 1/5 mase asteroida Glavnog pojasa, ili 1/10.000-ti deo mase naše planete.
[2] Da malo objasnim: Svi asteroidi u tački L4 dobili su imena prema grčkim učesnicima u Trojanskom ratu, osim (624) Hektora, koji je dobio ime pre nego što je uspostavljena ova konvencija o imenovanju. Shodno tome, (617) Patroclus je asteroid grčkog imena u 'trojanskoj' (L5) Lagranžovoj tački. 2018, na svojoj 30. Generalnoj skupštini u Beču, Međunarodna astronomska unija je izmijenila ovu konvenciju o imenovanju, dopuštajući da Jupiterovi trojanci sa apsolutnom magnitudom većom od 12 (tj. prečnik manji od ~22 km, za pretpostavljeni albedo od 0,057) dobiju ime po olimpijskim sportistima, jer broj poznatih trojanaca, trenutno više od 10.000, daleko premašuje broj dostupnih imena heroja iz Trojanskog rata u grčkoj mitologiji.
Nastaviće se drugim delom....
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
#/media/File:Animation_of_Lucy's_trajectory_around_Sun_-_rotating_frame.gif){kind=link}