Astronautika: misije

13. oktobar. 2009.

Nedavno odložena ruska misija tek će za dve godine pokušati ponovo da ponese zemaljski život na Fobos

vodeni_meda1

Vodeni medvedi (lat. Tardigrada[1]), sićušne životinjice čija je sposobnost preživljavanja u otvorenom vakuumu kosmosa već proveravana, trebalo je ovog meseca da budu lansirani u pravcu Marsovog satelita, Fobosa. Međutim, zbog nakupljenih sigurnosnih i tehničkih problema ruski zvaničnici su odlučili da odlože lansiranje svoje prve međuplanetne misije u poslednjih deset i više godina sve do 2011. godine, kada će se ponovo otvoriti lansirni prozor.

Planetno društvo[2] se nada da će ovaj mali eksperimenat pomoći da se ispita teorija o panspermiji[3], i vidi da li zemaljski život može da opstane tokom dugih putovanja između Zemlje i drugih delova solarnog sistema. Zato su istraživači spremili predstavnike sva tri životinjska carstva na Zemlji u jedan mali kontejner i utovarili ga rusko-kineski kosmočki brod „Fobos-grunt", čiji je krajnji cilj daleki Fobos. [О оvoj fenomenalnoj misiji i brojnim problemima sa kojima su inženjeri i konstruktori morali da se izbore, čitajte uskoro na ovom sajtu!]

Male osmonoge životinjice, poznate kao Terdigrade, ili vodeni medvedi, činiće zvezde ovog LIFE eksperimenta (Living Interplanetary Flight Experiment). Neki vodeni medvedi već su leteli u ranijim svemirskim eksperimentima 2007, i vrlo su uspešno preživeli i vakuum i ubistvenu radijaciju. Nova misija će pokazati da li su ovi odvažni mikroastronauti kadri da prežive i 34-mesečno putovanje do Marsa.

vodeni_meda2

Naučnici iz Švedske i Nemačke su septembra 2007. poslali u kosmos vodene mesvede u ESA misiji „Foton-M3". Hrabri mikroastronauti su se vratili na Zemlju nakon 12 dana, bez problema preživevši vakuum, nedostatak kiseonika i bombardovanje ultraljubičastim i ostalim zracima. Do tada, sličnim uslovima izlagane su samo lišajevi i bakterije, a Terdigrade (i njihova jaja) su prve životinje koje su učestvovale u takvom eksperimentu. Iako su uslovi u otvorenom svemiru trebali da isuše i razore njihov DNK, a solarno zračenje da ih sprži, medvedići su se bez problema vratili i nastavili život na Zemlji.

vodeni_meda3

Kapsula Biopan je konstruisana da nosi eksperimente koji su trebali da budu izloženi surovom svemiru. Na „Fotonu-M3", Biopan je sadržavao 10 različitih eksperimenata iz oblasti eksobiologije i izlaganja zračenju. Biopan je bio zakačen sa spoljne strane termozaštite „Fotona-M3", i automatski se otvarao kada dospe u orbitu, a onda zatvarao pre sletanja.

Spolja su bili zakačeni i eksperimenti „Stone-6" i „Lithospermia", sa kamenjem u kome ima živih organizama i joje je bilo izloženo visokoj temperaturi i pritisku tokom ponovnog ulaska u atmosferu.

 

Pored svega, naučnici moraju da se izbore i sa brojnim administrativnim[4] i inženjerijskim izazovima. Američki časopis „Wired" izveštava da stručni tim trenutno testira izdržljivost BioModula na vibracije ispaljujući ga čak iz vazdušnog topa - nakon svega, paket mora da bude siguran da će preživeti 4.000 g sletanja na Fobos.

Možda će baš ovakvi svemirski pioniri pomoći da se utaba put čovekovog svemirskog istraživanja. Jedno je sigurno - vodeni medvedi se nikada neće žaliti kontrolorima misije da im je dosadno[5].

http://www.planetary.org/programs/projects/innovative_technologies/life/

http://www.popsci.com/molika-ashford/article/2008-09/tiny-naked-astronauts



[1] Mikroskopske, vodene, višećelijske, člankovite životinjice sa 4 para nogu. Ima ih preko 10.000 vrsta, podeljenih u 3 klase. Najčešće su beli ili providni, ali ima i žutih, crvenih i maslinastih. Poseduju 5 odvojenih delova tela, pokrivenih oklopom od kutikule. Poznate su po tome da mogu dugo da izdrže zaleđene, bez vode i bez kiseonika - u stanju latentnog života (ametabolička faza). Bez kiseonika mogu i nekoliko godina. Idealni su za kosmička putovanja, jer su vrlo uspešno izlagani kosmičkom zračenju, vakuumu, i temperaturama oko apsolutne nule. Jedina poznata živa bića koja mogu da prežive ovakve uslove.

[2] Velika neprofitabilna nevladina organizacija koju su 1980. osnovali Carl Sagan, Bruce Murray, i Louis Friedman i koja ima članove u 125 zemalja. Posvećeni su istraživanju Marsa i ostatka Sunčevog sistema, potrazi za NEO (Near Earth Objects) i vanzemaljskim životom, itd.

[3] Teorija da su život na Zamlji, a verovatno i na drugim telima u svemiru, pokrenuli mikroorganizmi ili biohemijska jedinjenja prispela iz kosmosa. Teoriju je pokrenuo Anaksagora (V p.n.e.), a prihvatli su je Benoît de Maillet (1743), a kasnije Jöns Jacob Berzelius (1834), Kelvin (1871), Hermann von Helmholtz (1879) i malo kasnije Svante Arrhenius (1903). Bliska ali ipak različita teorija od eksogeneze.

[4] http://en.wikipedia.org/wiki/International_Traffic_in_Arms_Regulations

[5] Evropska agencija sprovodi testiranje psiholoških efekata ljudskog putovanja na Mars, gde će 6 ljudi biti zaključano u specijalni kontejner mesecima (105 dana). Za sada se svi žale na užasnu dosadu, koju pokušavaju da pobede igranjem karata, kockica, ili učenjem ruskog. Međutim, izgleda da stanje dosade loše utiče na memoriju, jer javljaju da im učenje ide užasno teško.

Ako je ovo tako teško, šta reći za sledeći eksperimenat, koji će da traje svih 520 dana, koliko će da traje put do Marsa.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži