Astronautika: misije

Kina planira da pošalje svoju prvu misiju sa posadom na Mars 2033. godine. Misija bi bila praćena putovanjima na Mars, u skladu sa dugoročnim planom izgradnje trajno naseljene baze na Crvenoj planeti i korišćenja njenih resursa.

Lansiranja sa posadom na Mars planirana su za 2033, 2035, 2037, 2041. i na dalje, rekao je Vang Šaođžun (eng. Wang Xiaojun) šef glavnog kineskog proizvođača raketa, nedavno putem video veze, na konferenciji o istraživanju svemira u Rusiji. Ambiciozan plan obelodanjen je nakon što je Kina sredinom maja uspeštno spustila robotski rover na Mars i to u svojoj prvoj misiji na Crvenu planetu.

Kineska posada na Marsu. Da li je moguće? Itekako.

Pre slanja posade, Kina će poslati više robota na Mars da prouče moguće lokacije za bazu i za pravljenje sistema za eksploataciju tamošnjih resursa, izvestio je China Space News, pozivajući se na Vanga.

Da bi ljudi boravili na Marsu, potrebno je razviti tehnologiju koja bi koristila resurse planete za dobijanje vode iz tla, stvaranje kiseonika i proizvodnju električne energije. Nepohodno je razviti i tehnologiju za vraćanje astronauta na Zemlju. Robotska misija sa povratkom na Zemlju, koja bi donela prikupljanje uzoraka marsovog tla, očekuje se do kraja 2030. godine.

Kineska eksperimentalna baza u pustinji, na lokaciji Qaidam Basin, u kojoj su uslovi najsličniji uslovima na Marsu. Baza je iz prošle decenije, što govori o kineskom planiranju na duge staze.

Da bi se skratilo vreme putovanja, svemirske letelice morale bi da iskoriste energiju oslobođenu nuklearnim reakcijama u obliku toplote i električne energije, pored tradicionalnih hemijskih goriva. Kina bi morala da ostvari povratna putovanja sa ukupnim letom od "nekoliko stotina dana", rekao je Vang.

Kina planira i da postavi bazu na južnom polu Meseca i raspoređuje robotske ekspedicije na asteroide i Jupiter oko 2030. godine

Prošle nedelje Kina je, u svojoj prvoj misiji sa posadom od 2016. godine, poslala trojicu astronauta na svoju novopostavljenu svemirsku stanicu, proširujući svoje svemirsko prisustvo u Zemljinoj orbiti ravnopravno sa Rusima i Amerikancima.

Kinezi ili Amerikanci?

Ovom objavom, Kina je bacila rukavicu Amerikancima. Trka, ko će prvi (sa posadom) doći na Mars, je počela. Ulog je ogroman, veći nego što je bilo u trci za Mesec. Ovde nije u pitanju poseta Zemljinom pratiocu, već trajno nastanjena baza na drugoj planeti. Dimenzije i implikacije pohoda na Mars su daleko iznad kosmonautičkog prestiža; u pitanju je geopolitički, tačnije kosmpolitički značaj.

Politička karta planete Zemlje na kojoj su istaknute SAD i Kina.
Politička podela planete Mars je sledeće na redu.

Implikacija je i istorijska. Zapad je bio vodeća sila koja je otkrivala i kolonizovala nove prostore, kontinente i nebeska tela. Sada Kina pretenduje da bude vodeća sila na Marsu, uprkos velikim američkim investicijama u istraživanje Marsa. Kina, sila sa Istoka, preuzela je liderstvo u mnogim naučno-tehnološkim oblastima (superkompjuteri, fuziona energija, veštačka inteligencija...) a baza na Marsu ne bi bila samo šlag na torti, već i crvena višnja na vrhu.