3:0 za manje od nedelju dana. Nakon decenija suše u istraživanju Venere – izvinjavam se 'Venus Expressu' i 'Akatsukiju' – sada odjednom imamo 3 nove misije. Ako je NASA pre nedelju dana odobrila misije 'VERITAS' i 'DAVINCI+' na Veneru, juče je Evropska svemirska agencija (ESA) dala zeleno svetlo 'EnVisionu', orbiteru dizajniranom za pravljenje radarske karte Venere visoke rezolucije. 'EnVision' je odabrana kao peta srednje velika misija agencije (M5) na štetu drugog finaliste, visokoenergetske opservatorije 'THESEUS' (Transient High-Energy Sky and Early Universe Surveyor). Ako sve bude teklo prema planu, 'EnVision' će poleteti 2031, nakon Nasinih sondi na Veneru, iako bi lansiranje moglo biti 2032. ili 2033. (referentni datum pokretanja projekta je maj 2032.).
Sonda 'EnVision'.
ESA-ine misije tipa 'M' ekvivalentne su Nasinom programu 'Discovery', sa maksimalnim budžetom od oko 550 miliona evra. Pa u čemu je onda razlika između 'EnVisiona' i Nasinog 'VERITAS-a'? Nisu li to dve identične misije? Očito je da jesu, odn. vrlo su slične. Obe su orbiteri opremljeni radarima sa sintetičkim otvorom (SAR) dizajniranim da u visokoj rezoluciji naprave mape površine Venere koja je praktički nevidljiva s orbite. Ali očito postoje razlike. Najparadoksalnije su upravo one koje su vezane za radar. Iako u izradi svog radara 'VERITAS' ima određenu saradnju Evrope, radar 'EnVisiona', nazvan VenSAR, isporučiće JPL u ime Nase. Zanimljiv radarski dribling...
Instrumenti 'EnVisiona'.
Globlna karta Venere koju je napravio 'Magellan'.
'EnVision' je sonda težine 1,35 tone, sa centralno mstukturom dimenzija 2 x 2 x 3 metra. Ima dva solarna panela koji će generisati 2,8 kilovata. Do Venere će joj trebati 15 meseci i prvo će ući u visokoeliptičnu orbitu. Nakon 16 meseci aero-kočenja postaviće se u blago eliptičnu naučnu orbitu visine 220 x 540 kilometara i nagiba između 87° i 89°, s periodom od 92 minuta. Tokom četvorogodišnje naučne misije (zemaljske godine) – odn. šest Venerinih dana (da, dana!) – preneće oko 210 Terabita podataka preko svoje glavne antenu prečnika 2,5 metra. Glavni instrument je Nasin radar VenSAR. Reč je o S-band radaru (9,4 cm) koji će omogućiti stvaranje globalne karte Venere sa prostornom rezolucijom između 10 i 30 metara (30 metara na 30% površine planete i 10 metara na 2% ili 3% površine). Takođe će moći da generiše topografske podatke u stereu sa 300 metara prostorne rezolucije i preciznošću između 20 i 50 metara po visini. Drugim rečima, slično 'VERITAS-ovom' X-band radaru VISAR, koji će doseći prosečnu rezoluciju od 30 metara i do 15 metara na 20% površine.
Simulacija rezolucije radara VenSAR (levo) u poređenju sa 'Magellanovim'.
Zanimljiva mesta na Veneri.
Međutim, strategije obe misije su različite. Osim prostorne rezolucije, 'VERITAS' će naglasak staviti na topografiju, budući da će moći da postigne rezoluciju do 5 metara vertikalno, dok će se VenSAR osloniti na ostatak instrumenata kako bi dobio globalnu sliku Venere na različitim talasnim dužinama, od niske radio frekvencije do ultraljubičaste. Uz to, i po prvi put, VenSAR radar će moći da meri neravnine terena u zavisnosti od polarizacije radarskog snopa, kao i temperaturu od radiometrije u funkciji ugla, dve karakteristike koje ga razlikuju od VISAR-a. 'EnVisionov' radar VenSAR vrši površinsku topografsku analizu pomoću stereo slike, dok je VISAR dobija direktno interferometrijom. Tačnije, radar VISAR je optimizovan za dobijanje relevantnih podataka jednim prolazom po orbiti, dok se VenSAR oslanja na više nadletanja kako bi izvukao maksimum iz informacija.
Spektralno pokrivanje 'EnVisionovih' instrumenata.
Za razliku od dva glavna instrumenta 'VERITAS-a' – radara VISAR i infracrvene kamere VEM – 'EnVision' će nositi četiri dodatna instrumenta. Prvo imamo niskofrekventni radar STS (Subsurface Sounder) talijanske proizvodnje, da bi se proučilo podzemlje Venere dubine do kilometar, prvi put na Veneri. Zatim spektrometar VenSpec za analizu površine i atmosfere planeta, podeljen na spektrometar VenSpec-M – infracrvenu kameru koja će promatrati atmosferu i površinu između 0,86 i 1,18 mikrona, VenSpec-H – spektrometar za proučavanje atmosfere u potrazi za mogućim dokazima vulkanske aktivnosti (voda, sumpor-dioksid itd.), i VenSpec-U – ultraljubičasti spektrometar koji će proučavati gornju atmosferu. VenSpec spektrometri će omogućiti 'EnVisionu' da proučava atmosferu Venere mnogo bolje od 'VERITAS-a' i nadopuniće podatke atmosferske sonde 'DAVINCI+'. Poput 'VERITAS-a', 'EnVision' će imati radio eksperiment za analizu strukture unutrašnjosti planete na osnovu promena frekvencije komunikacionih signala sa sondom.
Izgled 'EnVisiona' iz 2015.
Današnji izgled sonde.
Ako nas je istraživanje planeta ičemu naučilo, to je da su svaki put kad je neki svet promatran s boljom rezolucijom od dotadašnje, naše teorije su morale da budu gotovo u potpunosti revidirane. To se dogodilo na Marsu zahvaljujući MOC kameri 'Mars Global Surveyora', a kasnije i HiRISE-u na 'MRO'. 'VERITAS' i 'EnVision' će stvoriti kartu Venere za red veličine bolju od najbolje trenutno dostupne, koju je dobila sonda 'Magellan' 90-ih godina (i ne zaboravimo buduću indijsku sondu 'Shukrayaan', koja će napraviti kartu Venere niže rezolucije, ali pre nego što stignu ove dve misije). Naš pogled na Veneru će se zauvek promeniti…
Reference:
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
