Moj proces pisanja je spontan i zanimljiv čak i meni. Često se desi da počnem o jednoj temi a onda me podaci i slike odvedu na nešto sasvim drugo. Pretraživanje i čitanje je za mene kao Aladinova pećina: iza svake krivine je nova tajna koja čeka da je upoznam. Tako je bilo i danas. Pisao sam o dronu na Marsu, a onda sam se setio da hoće da pošalju dron i na Titan. 'Ha, zanimljivo za čitanje i pisanje! Samo da vidim koja to beše misija... TSSM? Šta to beše, nepoznato mi je. NASA-ESA? Moram to da vidim'. Dakle, danas ćemo da se upoznamo sa misijom čije lansiranje, kako sada stoje stvari, NIKO od nas neće da doživi.
Orbiter koji je trebalo da bude deo misije 'Titan Saturn System Mission'. Trebala je da stigne do Saturnovog sistema do 2029, a da uđe u Titanovu orbitu 2031.
'Da sam ja netko', recimo Mask, sve ovo što se sada muva po Mesecu i Marsu (a sprema se i za Venus) strpao bih u 1-2 misije i poslao na Titan! Ne bi koštalo više od 10-15 milijardi, ali šta je to ako imam na računu jedno 200 a godišnja inflacija je 10%, a 'TESLA' puni bustere na berzama.
Zanimljivo je da Amerika sigurno ima jedno 8G mrežu i čitače misli, jer je (navodno) njihova NASA došla na sličnu ideju kao ja još 2008. (čist plagijat!). Tada su se dogovorili da svoj idejni projekat 'Titan Saturn System Mission' (TSSM) spoje sa evropskom studijom 'Titan and Enceladus Mission' (TandEM). Svako može da primeti da u ovim međuplanetnim, naučnim, misijama nema privatnika, već da se to finansira država (iz Nasinog budžeta), ali što se kod nas kaže 'mala bara, puno krokodila', tako je i ovde: sa tih nekoliko milijardi se prijavljuje brdo projekata pa onda ko ima bolji marketing, bolje veze, 'tetku iz Kanade', taj ima čemu da se nada. Tako je bilo i tada: Kada je u februaru 2009. trebalo obezbediti pare za nastavak projekta, objavljeno je da je USA/EU misija na Evropu ('Europa Jupiter System Mission', EJSM) dobila prioritet, a da drugimogu da se slikaju. Tim TSSM je nastavio da se trudi još neko vreme, nadajući se da bi oni mogli da dođu na red do kraja sledeće dekade. Da bi bili što zanimljiviji i primamljivi za delioce zelembaća, krajem 2009. su smislili da misiji dodaju i modul koji bi sleteo na Titanova jezera (Titan Mare Explorer, TiME) i jedan veliki balon, a da ih lansira buduća, i danas u povoju, superteška raketa 'SLS', ili vojni pandan 'Delta IV Heavy'.
Treba da kažem da je čitava misija TSSM za proučavanje Saturna i njedovih meseci Enkelada i Titana bila bazirana na studiranju fenomena koje je otkrila misija 'Cassini'. Misija je trebalo da košta fantastičnih \(2,5 milijarde (današnjih \)3,5) i da bude lansirana oko 2020, da bi uz nekoliko gravitacionih asistencija stigla na odredište 2029. godine. Četvorogodišnja misija je uključivala dvogodišnje proučavanje Saturna, dvomesečnu fazu uzimanja uzoraka Titanove atmosfere i 20-mesečno proučavanje Titana iz njegove orbite.
Misija je fantastično osmišljena: pored jednog velikog orbitera (preko 1600 kg), tu su trebali da budu jedan lender koji bi se spustio na jedno od mnogih metanskih mora i jedan balon Montgolfierovog tipa težak oko 600 kg koji bi leteo među Titanovim oblacima.
Balon na topli vazduh koji bi trebalo da obleti Titan.
Obe ove sonde bi slale reku podataka ka Zemlji preko relejne antene orbitera. One bi detaljno snimale kamerama, merile radarima i uzorkovale površinu i atmosferu mnogo detaljnije nego što je to radila misija 'Cassini-Huygens'.
Da bi stigli do planete, moraće da izvrše četiri fly-bya (Zemlja-Venera-Zemlja-Zemlja) i tek onda krenu na 9-godišnje putovanje. Posle snažnog kočenja hemijskim motorima, sledio bi ulazak u orbitu oko Saturna i dvogodišnje izučavanje. U tom periodu bi bilo izvedeno najmanje 7 preletanja iznad Enkelada i makar 16 iznad Titana. Svaki taj prelet bibio ujedno i mini gravitaciona asistencija, čime bi se jako uštedelo na gorivu.
Tokom prvog nadletanja Titana, bio bi izbačen balon na topli vazduh ('Mogolfiere') koji bi balistički ušao u Titanovu atmosferu negde na 20ºN i predvi]anja su govorila da bi bio u stanju da napravi krug oko meseca na visini od oko 10 km.
Što se tiče lendera, o njemu sam pisao pre tačno 10 godina, u vreme kada su tek pravljeni planovi za misiju. Ukratko, to je trebalo da bude zapravo brodić (bilo je predloga i za podmornicu!) pokretan naprednim Stirlingovim radioizotopskim gemeratorom (ASRG), koji bi se posle 6-časovnog sletanja spustio meko u neko od severnih metanskih mora, recimo u Ligeia Mare, gde bi istraživao okolinu 3-6 meseci. Veruje se da je metanski ciklus na Titanu sličan Zemljinom hidrološkom ciklusu, tj. da meteorološki radni fluid postoji i u tečnom i u gasovitom stanju.
Međutim, pitanja o izvorima metana u atmosferu ostaju otvorena. Ovaj svet je izgrađen organskim aktivnostima koje još uvek deluju, a otkrića 'Cassini–Huygensa' sugerišu da se radi o svetu sa ravnotežom geoloških i atmosferskih procesa koji je u Sunčevom sistemu najsličniji Zemlji. Šta više, smatra se da je unutrašnji okean koji je otkrio 'Cassini', duboko ispod guste atmosfere i površine Titana, u velikoj meri sastavljen od tekuće vode. TSSM bi bila prva misija u 50 godina istraživanja svemira gde bi se obavilo opsežno i interdisciplinarno in situ istraživanje aktivne organske hemije i klime na kopnu, moru i u vazduhu drugog sveta.
Baš mi je žao što nisu dobili priliku...
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
