Dok je Nasin rover 'Perseverance' s pravom okupirao pažnju svetskih medija, kineska sonda 'Tianwen 1' je nastavila sa prilagođavanjem svoje orbite kako bi započela svoju naučnu misiju. Prioritet u ovoj fazi je početak fotografisanja zone sletanja rovera, smeštene u Utopia Planitia. 10. februara 2021. 'Tianwen 1' je postavljen u orbitu oko Crvene planete od 400×180.000 km i nagiba od 11,8°, s periodom od jedanaest dana. 15. februara u 9:00 UTC sonda je ponovo uključila svoj glavni motor potiska od 3000 njutna kako bi promenila nagib svoje orbite u polarnu nagiba od 87° s periastrom od oko 280 kilometara. Potom je 20. februara motor uključen na oko 100 sekundi kako bi smanjio apoapsis sa 180.000 na 59.000 km, smanjivši tako svoj period rotacije na samo dva dana.
Marsov severni pol viđen kamerom MoRIC sonde 'Tianwen 1'.
Napokon, 24. februara, sonda je ušla u 'parkirnu orbitu' s periastrom od 280×59.000 kilometara, u kojoj će provesti sledeća tri meseca pre nego što odbaci kapsulu s roverom[1]. Prisetimo se da je sletanje rovera zakazano za kraj maja ili početak juna, ali ne postoji određeni datum – za koji znamo – pa će 'Tianwen 1' provesti naredne nedelje u samostalnom istraživanju zone sletanja. U zavisnosti od toga šta pronađe i koje područje bude odabrano, datum sletanja će moći da se 'šteluje'. Uz to, ovih meseci sonda će biti posvećena aktiviranju i testiranju svojih sedam naučnih instrumenata.
Orbite 'Tianwena 1'.
Zorkić pred ukrcavanje u kineski rover.
'Tianwen' ulazi u Marsovu orbitu.
Za početak, Kineska kosmička agencija (CNSA) je napokon objavila prve slike Marsa koje je 'Tianwen 1' snimio iz orbite. Postoje tri slike, jedna u boji i dve crno-bele. Slika u boji predstavlja severni pol Marsa, a snimljena je kamerom MoRIC (Moderate Resolution Imaging Camera), sposobnom da postigne rezoluciju od 100 metara po pikselu sa visine od 400 kilometara[2]. Ostale dve slike prikazuju zonu sletanja i iznenađujuće su zbog visoke rezolucije. No, snimila ih je zvezda misije, orbitna kamera HiRIC (High-Resolution Imaging Camera), koja može da dosegne rezoluciju od 10 metara po pikselu u boji i 2,5 do 0,5 metra u crno-belom (panhromatska). Upravo je na ovim slikama, snimljenim sa visine između 330 i 350 kilometara, postignuta rezolucija od 0,7 metara. Te su osobine HiRIC-a vrlo blizu svemoćnoj HiRISE kameri Nasine sonde MRO, koja može doseći 0,3 metra po pikselu. U svakom slučaju, HiRIC nadmašuje MOC kameru 'Mars Global Surveyora' – sposobnu da postigne 1,4 metra po pikselu na 380 kilometara – ili SRC evropskog 'Mars Expressa', koja s 250 kilometara može da uoči detalje do 2,3 metra.
Slika HiRIC-a lokacije Utopia Planitia
Druga slika HiRIC-a napravljena nekoliko kilometara dalje od prethodne. Krater ima prečnik od 620 km.
Zona sletanja rovera 'Tianwena 1' smeštena je na koordinatama 24,7° severno i 110,3° istočno. Ovo područje Utopia Planitie relativno je ravno i stoga je idealno za prvu misiju poput 'Tianwenove' na površini. No, uprkos svemu, poseduje nekoliko "iznenađenja" u obliku kratera i brda. Iako preciznost sletanja kapsule s roverom neće biti tako visoka kao ona 'Perseveranceom' – koji je baštinio više od 45 godina Nisinog iskustva u misijama na Marsu – kontrolori misije će sigurno želeti da budu sigurni u to koji će tip terena će sačekati sletni stepen u kome se nalazi rover. A kad već pominjem rover, dakažem da još nije kršten dostojnim imenom, iako su, zahvaljujući održanom javnom konkursu, finalisti 'Zhurong' (祝融, bog vatre), 'Nezha' (哪吒, popularno božanstvo) i 'Hongyi' (弘毅, "hrabar / odvažan"). Koji više voliš?
Kamere MoRISC i HiRIC.
Instrumenti orbitera.
Mesto budućeg sletanja 'Tianwena 1'.
Model kineskog rovera. Smešni su mu točkovi
[1] To sam objasnio: Kinezi nisu odabrali da direktno sleću na površinu već su morali da uđu u orbitu Marsa da bi odatle odabrali mesto sletanja. Nisu oni primitivni ili nesposobni za sletanje, već su početnici. Amerika se bakće Marsom već pola veka i o njemu zna svašta, tako da je Nasi relativno lako da još na Zemlji odabere lokaciju sletanja, jer poznaju teren i vrlo lako mogu da proračunavaju sve vrste trajektorija jer imaju sve parametre, gravitacione anomalije, gustinu atmosfere, 'nadmorske' visine itd. Kinezi sve to ne znaju i tek treba da nauče. Da nema politike i da je nauka pravi razlog za istraživanje Marsa, bilo bi logično da im Amerika ustupi sve te podatke i tablice i omogući da svetska nauka napreduje... Nema veze, Kina ne žuri nego taba svoju stazu, ali podtoji i efekat bumeranga...
[2] Na Wikipediji ta kamera se zove MRC, ali Kinezi su to davno promenili.
Dve letilice ušle u orbitu Marsa
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
