Astronautika: misije

Krajem novembra 2018. NASA je objavila spisak sa 9 kompanija odabranih za sudelovanje u programu CLPS, stvorenom radi promovisanja slanja komercijalnih vozila na Mesec. Program CLPS (Commercial Lunar Payload Services) predstavljen je kao lunarni analog CRS-u (Commercial Resupply Services) koji je omogućio subvencioniranje nekoliko privatnih kompanija u razvoju kargo brodova za ISS, iako su razlike brojne. Kada je zamišljen program COTS, prethodnik CRS-a, ISS je već postojala i imala je specifične potrebe za prevoz tereta. Međutim, CLPS treba da posluži za prenošenje na Mesec naučno korisnih tereta koje tek treba definisati i koji će podržavati američki lunarni program 'Artemis'.

1
'Lockheed Martinov'
 robotski lunarni modul 'McCandless'.

Navedenih devet kompanija sa sedištem u Sjedinjenim Državama bile su sledeće: 'Astrobotic Technology', 'Deep Space Systems', 'Draper Laboratory', 'Firefly Aerospace', 'Intuitive Machines', 'Lockheed Martin Space', 'Masten Space Systems', 'Moon Express' 'OrbitBeyond'. Kao što vidimo, među pobednicima je bio i aeronautički i vojni tehnološki div 'Lockheed Martin', zatim kompanija posvećena mikro-raketama, 'Firefly Aerospace' i drugi koji nam zvuče poznato jer su nekada osvajali sada već otkazanu $30-milionsku nagradu Google Lunar X. Recimo, 'Moon Express' iz Silicijumske doline je bio jedan od pet finalista nagrade 'Lunar X'ali se sa svojom porodicom sondi 'MX'[1] uklopio u CLPS. Poput 'Moon Expressa', svi ostali kandidati, 'Masten''Astrobotic''Intituitive Machines''OrbitBeyond''Lockheed' i 'Draper', nude različite lunarne module malih dimenzija. 'Deep Space Systems' je predložio samo rover, dok je teksaški 'Firefly'[2] jedini koji je ponudio integrisani sistem lansiranja koji bi poslao vlastiti lunarni modul (raketa 'Beta'[3]).

2
'Moon Expressovi'
 predlozi MX-1EMX-2 i MX-5. NASA je obećavala pomoć u opremi. Bio bi korišćen motor PECO na kerozin i peroksid.

3
Jedan od Mesečevih modula 'Moon Expressa' za donošenje uzoraka.

4
'Deep Space Systems'
 je predložio komercijalni rover. Danas su glavni Nasin adut u CLPS programu, pa će za 10 godina dobiti čak oko $2,6 milijardi.

5
Način transporta 'Deep Systemovog' rovera na Mesec.

Predlog 'Lockheed Martina' i njegovog lunarnog modula 'McCandless', nazvanog po nedavno preminulom astronautu[4], zadivljujući je. 'McCandless' koristi elemente konstrukcije Marsovih sondi 'Phoenix' i 'InSight' – a time i sondi 'Mars Surveyor 2001' i 'Mars Polar Lander' – za slanje svih vrsti tereta (do 250 kg), uključujući i rovere, na površinu. 'Astroboticov' lunarni modul je nazvan 'Peregrine' i moći će da ponese do 265 kg tereta na Mesečevu površinu, a 'Mastenov' modul 'XL-1', razvijen iz Nasine inicijative Lunar CATALYST(Cargo Transportation and Landing by Soft Touchdown) sposobna je da odnese 100 kg na površinu Meseca. S druge strane, 'Draperov' modul nosi naziv 'Artemis-7'. Nažalost, nije dostupno puno tehničkih detalja[5]. Takođe je nažalost i to da su mnogi predlozi još uvek u zelenoj fazi razvoja.

6
'OrbitBeyondov'
 lender je trebalo da ponese do 500 kg i mikrorover na Mesec. Prošlog leta, NASA je objavila da je njihov lender Z-01odabran za jednog od tri komercijalna partnera, te da su dobili stimulans od $100 miliona. Dogovor je bio da do septembra 2020. ponesu Nasin teret u Mare Imbrium. Mesec dana kasnije  ugovor je raskinut jer niko nije uspevao da se drži rasporeda.

7
Lender 'Nova-C' privatne kompanije iz Teksasa 'Intuitive Machines, LLC'. Oni su prošle godine dobili od Nase $77 miliona za gradnju i lansiranje lendera. 'Intuitive' su obećali prvi let u oktobru 2021. uz pomoć 'Falcona 9'

Program CLPS je obećao da će potrošiti 2,6 milijardi dolara u razdoblju od deset godina, ali ovo je maksimalni raspoloživi iznos i nije precizirano koliko će kompanija biti time pokriveno. Zapravo, ubrzo je na početnih 9 dotato još 5 novih kompanija: 'Blue Origin''Ceres Robotics''Sierra Nevada Corp.''SpaceX' i 'Tyvak Nano-Satellite Systems'. Postalo je očigledno da će kompanije u kratkom roku dobiti tek malo novca za skromni početni razvoj pre nego što pređu u narednu fazu, za koju niko ne zna kada će se dogoditi. Rezultat toga je bio da su kompanije morale da grade Mesečeve brodove iz vlastitog džepa, bez garancija da će biti odabrani u kasnijoj fazi.

Prošle godine u ovo doba, NASA je objavila listu srećnika koji će dobiti lovu za svoje lendere: 'Astrobotic'iz Pitsburga dobiće $79,5 miliona'Intuitive Machines' iz Hjustona $77 miliona i 'OrbitBeyond' $97 miliona. 8. aprila 2020. tu se ugurao i 'Masten' – ugovor od $75,9 mil. za lender 'XL-1' koji će sleteti na južni pol krajem 2022.

8
Predlog lendera 'XL-1' kompanije 'Masten'. Imaće 4 motora i ukupnu težinu oko 2,4 t.

9
'Astrobotov'
 lender 'Peregrine'. Kompaniji pomažu vojni stručnjaci iz 'Airbusa'. Imaće 5 motora od po 667 N i 12 trastera za kontrolu položaja potiska od po 45 N. Lender je visok kao čovek a širok 2,5 m.

Naravno, ako CLPS program uspe da pošalje barem jedan lunarni modul na naš satelit, isplatiće se. Ali nemojmo očekivati da ćemo u narednih nekoliko godina gledati flotu privatnih Mesečevih modula na površini Meseca. Naravno, inicijativa CLPS omogućava Nasi da digne glavu i pojasni da je njen prioritet Mesec kako je i naglasila Trumpova administracija, a osim toga time trasira put za eventualni ljudski povratak na Mesec preko stanice 'Gateway'. I uzgred, reč je o odgovoru – mlakom doduše, ali ipak odgovoru – na ambiciozni kineski program lunarnog istraživanja.

10
'Draperov'
 lender 'Artemis-7'.

11
Lender 'Genesis' kompanije 'Firefly Aerospace'. Zanimljivo je da je baziran na izraelskom lenderu 'Beresheet' koji se prošle godine zamalo spustio na Mesec.

 

[1] Lender je trebalo da ima oko 250 kg, od čega bi 30 kg bili instrumenti i oprema. Prvi lender je trebalo da bude lansiran malom zelandskom raketom 'Electron' kompanije 'Rocket Lab.'.

[2] Pre nego što su prošli selekciju, kompanija je otvorila centar u Ukrajini i prodala im najveći 3D printer u zemlji sa namerom da industrijski štampaju metalne delove za njihovu raketu visokog kvaliteta. Prošle godine su objavili da će otvoriti fabriku i lansirni poligon u Cape Canaveralu. Za sada iznajmljuju privatnu lansirnu rampu na Floridi (bivši vojni kompleks SLC-20). Kompaniju je 2014. formirao inženjer iz 'SpaceX-a' i 'Blue Origina' Tomo Markušić sa kolegama.

[3] Oni su u dilu sa 'Rocketdynom' koji pravi odličan raketni motor AR-1.

[4] Bivši astronaut i zaposlenik u 'Lockheed Martinu', koji je 1984. tokom leta u šatlu izvršio prvu šetnju u kosmosu bez sigurnosne sajle, leteći u skafanderu koji je imao mlazni pogon na leđima koji je proizveo 'Lockheed'.

[5] Ono '7' označava sedmo učešće kompanije u lunarnim misijama nakon šest 'Apollo' misija. Između ostalog, 'Draper' pravi veštačku inteligenciju (koju plaća vojska) koja će omogućiti robotu da uči iz svojih grešaka.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari   

Louis_Cypher
0 #2 Louis_Cypher 20-06-2020 20:59
Imaju neke stvari koje su mi interesantne. Na primjer da se Lockheed Martin uključio u ovaj program sa svojom divizijom imajući u vidu da se ovde vrti mali novac u poređenju sa ostalim poslovima.
Još više je interesantno da se gigant Aerojet Rocketdyne uortačio sa početnikom Firefly-jem. Tradicionalni gigant koji takođe tradicionalno masno naplaćuje svoje motore i procese se 'vata u kolo sa malenim startupom kome je cilj u skladu sa "new space" filozofijom koja buja u Americi (a i šire) pruži što jeftiniji pristup orbiti i Mjesecu. Vidjećemo šta će ispasti od toga.

Drago mi je što postoji ovakav diverzitet kompanija i ideja i uprkos upozorenju u tekstu nadam se da ćemo vidjeti navalu na Mjesec tokom sledeće decenije, a valjalo bi malo zaviriti i u te lunarne pećine.

Pa da onda zapjevamo, "Sjećaš li se Mjeseče, kuku ti se majci, kad su na te' šljegli vaMzemaljci...? "
Louis_Cypher
0 #1 Louis_Cypher 20-06-2020 20:59
Odličan članak, pogodan za često referencijalno iščitavanje. Već sam ga pročitao 4 puta i vraćati ću se jopet. Föla na njemu!

Citat:
'OrbitBeyondov' lender je trebalo da ponese do 500 kg i mikrorover na Mesec. Prošlog leta, NASA je objavila da je njihov lender Z-01odabran za jednog od tri komercijalna partnera, te da su dobili stimulans od $100 miliona. Dogovor je bio da do septembra 2020. ponesu Nasin teret u Mare Imbrium. Mesec dana kasnije ugovor je raskinut jer niko nije uspevao da se drži rasporeda.
Mislim da se samo OrbitBeyond povukao iz programa jer su shvatili da ne mogu da stignu da ispoštuju rok. Druga dva kandidata su ostala, a sudeći po tekstu dodat im je i Masten.

Citat:
I uzgred, reč je o odgovoru – mlakom doduše, ali ipak odgovoru – na ambiciozni kineski program lunarnog istraživanja.
Tako je, Kinezi su trenutno lideri u istraživanju Mjeseca, što mnogi u Americi imaju problem da shvate. Naši dalekoistočni drugari imaju čak četiri aktivne misije na Mjesecu ili blizu njega. Kviz pitanje - koje su to? (roveri se ne računaju odvojeno, hehe)

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži