24. decembra 2019. godine, u 12:03 UTC državna korporacija 'Роскосмос'lansirala je raketu 'Протон'sa meteorološkim satelitom 'Електр-Л' №3. 'Протон-M'/'Блок ДМ-03'poletio je s rampe ПУ-24 sa Lokacije 81 kosmodroma Bajkonur. Nakon tri uključivanja stepena 'Блок ДM-03', satelit je smešten u geostacionarnu transfernu orbitu nakon 6 sati i 37 minuta od lansiranja. Ovo je druga misija ove verzije 'Protona' ove godine, nakon lansiranja u julu koje je ponelo kosmičku opservatoriju 'Спектр-РГ'. Iako je 'Протон' – hipergolična raketa – proizvedena u kompaniji 'Хруничев', 'Блок-ДМ' – koji koristi kerolox pogon – delo je kompanije РКК 'Энергия'. Bio je to peti let ove verzije veteranskog stepena 'Блок-Д', izvorno razvijenog za lunarni program '7К-Л1' iz 60-ih, iako su prve dve misije završile neuspehom.
Lansiranje 'Elektro-L' №3. Skoro umetnička fotografija.
Prvi od ove porodice je lansiran još 2011. i bio je prvi ruski meteo-satelit lansiran na geostacionarnu orbitu.
Gledajući poslednjih desetak godina, 'Proton' je postala ruska raketa s više godišnjih lansiranja. No, nakon 12 misija koje su pokrenute 2010. ili 10 u 2013, broj lansiranja drastično je smanjen. U 2017. godini bila su četiri lansiranja, a u 2018. samo dva. Očiti krivac za ovo smanjenje je 'SpaceX'. 'Proton' je, zajedno sa 'Arianom 5', bio glavni komercijalni lanser geostacionarnih satelita u svetu, ali ulazak u službu 'Falcona 9'oduzeo je ruskoj raketi veliki broj kupaca. U stvari, 'Proton' je ove godine izveo verovatno poslednje komercijalno lansiranje. Od sada, pa dok je ne zameni 'Angara A5', takođe iz 'Hruničeva', 'Proton' će se koristiti isključivo za vladine misije.
Delovi 'Protona-M' u fabrici 'Hruničeva' iz Moskve pre nego što budu poslati u Bajkonur.
Integracija 6 hidrazinskih bočnih rezervoara sa motorima oko diazot-tetroksidnog tanka u Bajkonuru.
Lansirne faze misije.
Lokacija 81 sa dve lansirne rampe, tzv. zona 23 i zona 24.
Zona 24 se koristi za lansiranje raketa 'Proton-M' i 'Proton-K', dok je zona 23 neaktivna. Sa rampe u zoni 23 su lansirane sonde 'Mars 3', 'Mars 4', 'Mars 6' i 'Venera 11', dok su sa 24 lansirani 'Mars 2', 'Mars 5', 'Mars 7', 'Venera 9', 'Venera 10' i 'Venera 12'. Odavde su lansirani i moduli za ISS 'Zarja' i Zvezda', kao i stanice 'Saljut 2, 3 i 5' i 'Saljut 1, 4 i 6', i module 'Spektr' i 'Priroda' za stanicu 'Mir'. Ukupno je sa ove lokacije izvršena 292 lansiranja.
Šema 'Protonove' lansirne rampe.
Raketa 'Proton-M' sa dodatnim, četvrtim stepenom 'Blok-DM'.
Međutim, 'Proton' je ove godine izvršio 5 misija (usput, sve uspešne). Do porasta u broju lansiranja došlo je delom i zbog činjenice da je veteranska raketa zamenila u vladinim misijama raketu 'Zenit'[1]. Podsetimo da je 'Zenit', koji je delomično izgrađen u Ukrajini[2], bio jedna od žrtava sukoba koji je izbio 2014. godine. U stvari, 'Elektro-L' №3 je trebao da poleti uz pomoć 'Zenit-3F', baš kao i dva prethodna satelita. 'Elektro-L' je meteorološki satelit težak 2094 kg koji je napravio NPO 'Lavočkin'. To je ekvivalent europskom 'Meteosatu' ili američkom 'GOES-u', i promatraće Zemlju sa geostacionarne orbite sa dužinom od 165,5°.
Satelit 'Elektro-L' №3.
Karakteristike misije. (Veća slika).
Satelit 'Elektro-L' №3 (GOMS-3). Na ruskom, ovi sateliti imaju skraćenicu GGKK – geostacionarni hidrometeorološki kosmički kompleks.
Prema izjavi Vladimira Babiškina, rukovodioca projkta u 'Lavočkinu', novi 'Elektro-L' ima veću težinu od prethodnih satelita ove serije zbog prelaska sa 'Zenita' na 'Proton', što će omogućiti punu količinu goriva u satelitu.
Slika Zemlje sa jednog od satelita 'Elektro-L'.
U svakom slučaju, 'Protonu' su odbrojani dani, ali njegova zamena sa 'Angarom A5' biće dug i neprofitabilan proces ('Angara A5' je trenutno puno skuplja od 'Protona'). Iako se misije na nisku i geostacionarnu orbitu mogu obavljati sa 'Angarama A5' s rampe ove rakete u Plesetsku, biće potrebno da se pričeka da se dovrši rampa na kosmodromu Vastočni kako bi mogla da preuzme sve 'Protonove' misije, uključujući lansiranje modula na ISS. Zato se život 'Protona' može da produži barem do 2024. godine. Ipak, ovo bi lansiranje moglo da bude poslednje sa rampe PU-24 Lokacije 81, tako da će preostati samo jedna rampa za 'Protone', PU-39 na Lokaciji 200 (u ovom trenutku postoje četiri aktivne rampe na lokacijama 81 i 200). Pored toga, ove godine permska kompanija 'Proton-PM' je zaustavila proizvodnju snažnih motora RD-253 (RD-253 / RD-275M) prvog stepena 'Protona-M'. Ali pre nego što 'Proton' nestane, on će morati da izvrši neke važne misije, poput lansiranja sonde 'ExoMars 2020' ili modula 'Nauka' na ISS (i ostale elemente ruskog segmenta: 'Pričal', 'NEM' itd.).
Put ka rampi.
Put ka vertikali.
Raketa na rampi.
Lansiranje uspelo!
[1] Porodica raketa srednje nosivosti 'Zenit' je jednim delom proizvođena u ukrajinskom preduzeću 'Južnoje', pa su Rusi, posle sukoba sa Ukrajinom, želeli da više ne zavise od njih nego da imaju sopstvenu raketu.
[2] Rusi proizvode motore za I i II stepen, kao i dodatni stepen, a ostalo Ukrajinci.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
