NASA je 2009. lansirala kosmički teleskop prečnika 0,95 m sa jednim ciljem – otkrivanje vansolarnih planeta veličine Zemlje u komšijskoj zoni Mlečnog puta. Pregledavši 530.506 zvezda, misija je prošle godine okončana, jer su tragovi degradacije letilice postali sve veći. Misija je koštala $20 miliona godišnje.
Sam teleskop je težak preko tone, a ima dimenzije 4,7 × 2,7 m. Trošio je impozantnih 1100 W struje.
U fokusu teleskopa se nalazi 42 senzora dimenzije 50 × 25 mm sa 2200 × 1024 piksela svaki, obezbeđujući ukupnu rezoluciju od 94,9 megapiksela, što je u to vreme bio najveći sistem te vrste lansiran u kosmos
Poređenje primarnih ogledala naših (čuj, 'naših'!) teleskopa.'Keplerovo' ogledalo je imalo prečnik 1,4 m, a napravljeno je od specijalnog stakla koje je imalo samo 14% težine klasičnog ogledala te veličine
Zanimljiva animacija Keplerove trajektorije oko Zemlje od 7. marta 2009. do 30. decembra 2018.
Teleskop je bio usredsređen na veliki deo Mlečnog puta, ali naša galaksija je mnogo velika...
Došavši do kraja misije 30. oktobra 2018, 'Kepler' je otkrio 1815 planeta ili planetnih kandidata u multiplanetnim sistemima. Svih tih 726 sistema je prikazano na donjoj animaciji. (Više od 2000 dodatnih sistema sa po jednom planetom nije prikazano.) Veličine planetnih orbita date su u razmeri, uključujući orbite planeta u njihovim solarnim sistemima dalje od Urana /isprekidana linija). Trenutne tehnike za otkrivanje egzoplaneta favorizuju planete na užim orbitana oko svojih domaćina. Veličine planeta su date u relativnoj a ne u apsolutnoj razmeri. Boje planeta date su u odnosu na temperaturu.
Svi 'Keplerovi' multiplanetni sistemi(1815 planeta/planetnih kandidata u 726 sistema) koje je 'Kepler' otkrio za 9 godina i 7 meseci. Svi sistemi su dati u istoj razmeri kao i naš solarni sistem.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
