Astronautika: misije

Pre nekoliko dana izraelska organizacija SpaceIL je iz Tel Aviva avionom poslala privatno proizveden Mesečev lender nazvan 'Beresheet'u Cape Canaveral odakle će za manje od mesec dala biti lansiran raketom 'Falcon 9'. Lender, koji će biti samo jedan od tri korisna tereta u misiji, putovaće dva meseca ka Mesecu da bi u aprilu sleteo u Mare Serentitas.

i1

'Beresheet', što na našem znači 'na početku' (hebrejski בראשית), konačno je završio finalne dorade i testiranja u državnoj kompaniji 'Israel Aerospace Industries Ltd.'(IAI)[1], najvećem aeronautičkom i odbrambenom kontraktoru. Pogledajmo kako je proteklo pakovanje u kontejner jednog Mesečevog lendera:

i2
Tehničar priprema 'Beresheet'za utovar u avion.


 Video zapis poslednjih trenutaka lendera u Izraelu.

Kosmička letilica je poletela sa aerodroma Ben Gurionu blizini Tel Aviva. Sledi prikaz utovara u avion:

i3

Nakon što je stigla u Orlando, letilica je transportovana ka Cape Canaveralu radi konanog testiranja i spajanja sa srednjom raketom 'Falcon 9'.'Beresheet' će biti jedan od najmanje tri letilice na raketi. Primarni teret će biti indonežanski telekomunikacioni satelit 'Nusantara Satu', za koji će biti prikačen tajni satelit američke vlade.

Sve tri letilice raketa će popeti na geosinhronu transfernu orbitu sa apogejom visine 60.000 km. 'Beresheet' će tokom sledeća 2,5 meseca početi da povišava svoju orbitu sve dok ga ne zahvati Mesečeva gravitacija, dok će 'Nusantara Satu' i prikačeni satelit ostati u geosinhronoj orbiti. Uskoro će se dve letilice razdvojiti.

Trenutno, lansiranje je zakazano za 19. februara u 03:00 po našem vremenu, ako je verovati PSN, kompaniji koja će kontrolisati 'Nusantaru Satu'.

Sledi mapa na kojoj je uvrtano mesto spuštanja izraelskog lendera:

i4

Ako sve bude u redu, 'Beresheet' će učiniti Izrael četvrtom zemljom na svetu koja je meko sletela na Mesec, prateći Rusiju, SAD i Kinu[2].

i5
'SpaceIL-ov' lender se približava površini Meseca...

i6
Mesto sletanja lendera će biti u Mare Serenitatis.

i7
Lender 'Berecheet' ima 585 kg, od čega je 400 kg gorivo. Dimenzije su: prečnik – 2 m, visina – 1,5 m. Očekivani radni vek je samo 2 dana, jer lender nema termokontrolu pa će doći do pregrevanja.

Naravno, čak i moja baba zna da iza svega stoji NASA. Pored podrške i 'podrške', NASA će izraelskom lenderu omogućiti vezu sa Zemljom i daće im laserski retroreflektor. Partnerstvo dve zemlje je deo novog Lunarnog istraživačkog programa (LDEP), što je opet deo planova Trumpove administracije da vrate ljude na Mesec.

NASA će omogućiti 'SpaceIL-u' vreme u komunikacionoj mreži DSN. Zauzvrat, NASA će praviti kopije svih podataka koja će da sakupi jedini naučni instrument: magnetometar za merenje 'magnetskih anomalija' u Mare Serenitatis. Sovjetska misija 'Luna 21' , koja je sletela u isti region 1973. i tada oslobodila 'Lunohod 2', detektovala je tu magnetizam.

 

[1]Na Wikipediji se kaže da je to glavni izraelski državni vazduhoplovni i aeronautički proizvođač, ali na njihovom službenom sajtuse kaže da su oni vodeći svetski proizvođač opreme za vojsku i komercijalno tržište, te da proizvode vrhunsku tehnologiju i sisteme koji pokrivaju vazduh, kosmos, kopno, more, sajber i državnu sigurnost. Veliku pomoć u svim aspektima imaju od svojih prekookeanskih partnera.

[2]Tu je i Indija sa 'Chandrayaanom 1', ali njen impaktor je 2008. nekontrolisano pao na površinu...

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Aleksandra said More
    Da li će biti nastavka? Tj filma po... 2 dana ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Možda nekoga ova Vebova slika galaksije... 3 dana ranije
  • Baki said More
    Pročitao sam. Tokom 1990-ih, tim na... 3 dana ranije
  • Siniša said More
    Drejkova formula mora imati vrednost,... 3 dana ranije
  • Trovach said More
    Trebalo bi potragu za nastanjivim... 5 dana ranije

Foto...