Dok se većina radnih ljudi severne hemisfere pripremala za godišnje odmore, jedan desetočlani odbor, kako se to kaže, nezavisnih Amerikanaca, dobio je zaduženje da preispita buduće planove Amerike za letove u kosmos sa ljudskom posadom, započinjući tako proces koji će morati da za vrlo kratko vreme pokrije ogromnu teritoriju.
 |
Američki astronauti sa šatla „Endeavour" potrošili su u decembru 1993. godine skoro 10 dana popravljajući i servisirajući Hablov teleskop. |
Panel nezavisnih eksperata prvenstveno ima za zadatak da detaljno pretrese Nasin program „Constellation", čiji je cilj buduće slanje posada na Međunarodnu planetnu stanicu (ISS), na Mesec[1], a verovatno i na Mars, a razmotriće i alternativne mogućnosti koje su trenutno u igri. Panel je započeo serijom prezentacija koje su predvodili predstavnici Bele kuće (savetnik za nauku John Holdren) i Kongresa (senatori P. Olson i B. Nelson) i međunarodni partneri (J-J. Dordain iz ESA i A. Pernimov iz „Roskosmosa").
Pregled i ocene odbora stižu u trenutku kada su šatlovi suočeni sa sve izvesnijim odlaskom u penziju, a novi sistem za lansiranje, nazvan „Ares", koji Nasa ne planira da uvodi u operativnu upotrebu pre 2015. godine, ostaviće Ameriku bez lansirnih kapaciteta čitavih pet ili koju godinu više. Čelnici vlade i Nasinog „Constellation" programa sve glasnije kritikuju „Aresov" dizajn[2], kako zbog nepridržavanja rokova, tako i zbog sve većeg budžetskog prekoračenja.
U letošnjem govoru na Masačusetskom tehnološkom institutu (MIT), John Holdren, direktor kancelarije Bele kuće za nauku i tehnologiju, istakao je tri ključna pitanja koja odbor treba da obradi: da li je moguće smanjiti jaz koji će nastati u lansirnim mogućnostima zemlje, kakve su opcije za nastavak rada ISS nakon 2016. godine, i kakav bi raspored misija sa ljudskom posadom iznad niske Zemljine orbite (LEO[3]) trebao da se napravi, obzirom na budžetska ograničenja.
Međutim, navedeni komitet ima isključivo savetodavnu ulogu: treba da proanalizira opcije i postojece predloge a ne da utvrđuje budućnost svemirskih letova. „Nećemo mi određivati pravac," naglašava Edward F. Crawley, profesor aeronautike, astronautike i inženjerijskih sistema na MIT i jedan od desetorice članova odbora. „Za takve odluke plaćamo gomilu dolara predsedniku. Mi smo samo zaduženi samo da mu predamo listu opcija."
O krajnjim zaključcima ovog vašingtonskog panela (planirana su ukupno četiri) komitet će pored pomenutog Holdrena iz Obaminog kabineta obavestiti i novog upravnika Nase, penzionisanog astronauta i general-majora marinaca, Charlesa Boldena, koji je na toj funkciji od 15. jula ove godine[4]. Izveštaj mora da bude podnet što pre, da bi administracija uspela da ga pročita i donese odluke pre nego što se nacrt budžeta za 2010. zatvori.
Odbor je nazvan „Avgustinovim komitetom", prema predsedavajućem Normanu R. Augustinu, penzionisanom predsedniku i izvršnom direktoru „Lockheed Martina" i bivšem članu Predsedničkog saveta za nauku i tehnologiju kod Bila Klintona i Džordža Buša, dok ostale članove odbora čine bivši astronauti, industrijski vlasnici, inženjeri, i eksperti za civilni svemirski program. Nasa je u radu ovog odbora obećala svesrdnu tehničku pomoć svojih stručnjaka.
John Logsdon, koji je 2003. radio u Savetu za istraživanje nesreće šatla „Columbia" (CAIB) i bio osnivač i direktor internacionalnog Instituta za svemirska pitanja na univerzitetu George Washington, kaže da je panel dobro odabran, sa „ljudima sposobnim da naprave duboku analizu, u čiji integritet će biti utkane godine iskustva i sticanja reputacije."
Ipak, ključno pitanje na koje mnogi analitičari i zagovornici ideje o letovima u svemir sa ljudskom posadom očekuju odgovor, jeste na koje teme će članovi odbora da se stvarno usredsrede.
Tehnički gledano, kaže Logsdon, panel je okupio članove odbora da bi ispitali trenutni status programa „Constellation". Kritike na račun „arhitekture" „Constelationa", posebno komponente za lansiranje „Ares", koji zahteva posebnu raketu za posadu a posebnu za teret, pojavile su se još u toku istrage Obaminog prelaznog tima u Nasi. Pitanje koje je tada bilo pokrenuto bilo je da li ta arhitektura, ili neke koje se još više baziraju na postojećoj tehnologiji, mogu da se naprave brže i još jeftinije. Prema Logsdonu, te kritike su naterale prelazni tim da predloži stvaranje jednog nezavisnog odbora pre nego što predsednik „prigrli" postojeću arhitekturu, i pomogne mu da donese pravu odluku. „To je ono zbog čega je panel i sazvan," naglašava Logsdon.
 |
Nasino sledeće planirano oruđe za lansiranje: Ares I-X, prva raketa iz Nasinog programa „Constellation" koja će biti lansirana, još uvek je u delovima u Kenedijevom svemirkom centru na Floridi. Njeno prvo probno lansiranje je bilo predviđeno za avgust ove godine. Očigledno, ništa od toga. Pored toga, prema lično Nasinom izveštaju, izgleda da bi makar jedna od šest verzija modifikovane teške rakete „Delta IV" sa ljudskom posadom bila za nekoliko milijardi jeftiniji projekat od „Aresa I". |
Predsednički panel će morati da proanalizira bezmalo 900 istraživačkih opcija svrstanih u 7 scenarija, tako da će se ocena komiteta itekako ticati i trenutnog budžeta Nase [5]. Scott Uebelhart, član Istraživačke grupe za svemir, politiku i društvo na MIT-u i koautor bele knjige potencijalnih ciljeva svemirskih letova koja je objavljena proletos, smatra da je veliko pitanje da li panel stvarno ima „blanco cartu" da odluči koji su planovi najbolji ne obazirući se na troškove, ili će im se morati reći, „Budžet je ovoliki, recite nam šta možemo da uradimo sa tom sumom."
U međuvremenu, čakajući predloge Avgustinovog odbora, državni Komitet za dodelu sredstava[6] Bele kuće je za \(700 miliona skresao predlog Obamine adninistracije za dodelu \)3,9 milijardi za program „Constellation" za 2010. fiskalnu godinu, što je ostavilo program na ovogodišnjem financijskom nivou[7]. Dok je potpuno izvesno da će čim dobije konačne rezultate panela Obamina administracija podneti zahtev za izmenu i dopunu budžeta, Uebelhart smatra da ovaj „time-out" šalje u najmanju ruku mešovite signale o Avgustinovom dokumentu.
Alternativne tehnologije o kojima je raspravljano na panelu odnosile su se na projekat Evolved Expendable Launch Vehicle (EELV) koji finansira američko Ministarstvo odbrane i koji se bazira na već postojećim raketama-nosačima tipa „Atlas V" i „Delta IV"[8], kao i na alternativnu opciju nazvanu „DIRECT" (članovima komisije ju je predstavio S. Mitschan), koja se zasniva na postojećim komponentama spejs šatlova i koja bi umesto skupih raketa „Ares" koristila druge raketne nosače, nazvane „Jupiter".
Panel je takođe razmatrao i o uspostavljanju balansa između misija sa ljudskom posadom i onih robotizovanih. One bi, za razliku od čisto robotskih misija, mogle da postave scenu za buduća ljudska istraživanja na Mesecu ili Marsu. Razmatrane su postojeće mogućnosti međunarodne saradnje i kako dalje stimulisati komercijalne letove, obzirom da Nasa već ima ugovore sa dve svemirske kompanije, SpaceX[9] i Orbital Sciences, koje nude mogućnost dopremanja tereta na ISS, sa alternativama i za slanje ljudskih posada. Panel će morati da dâ odgovor i na pitanje koje već polako muči Amerikance, a to je da li nakon 2015. a najkasnije do 2020. godine amerikanci uopšte treba da ostanu na ISS. „Nije moguće vratiti se na Mesec i ostati na ISS u isto vreme i sa istim projektovanim budžetom," ističe Logsdon. „Ili ćemo morati da odustanemo od ciljeva i rasporeda, ili da povećamo budžet."
Međutim, bez pojačavanja svesti o značaju letova sa ljudskom posadom u odnosu na druge prioritete, kao što su osmatrački sateliti oko Zemlje ili orbitni svemirski teleskopi[10], ostaje nejasno kako bi rezultati panela mogli da se uklope u sveobuhvatni plan budućih svemirskih letova. Sa budžetom koji nameće stezanje kajša na svim frontovima, administracija i Kongres će nakon konačnog izveštaja odbora morati da odluči šta Nasa uopšte može da uradi po tom pitanju.
Ipak, Crawley i dalje veruje da će uticaj panela biti veliki. „Postoji vreme i mesta gde jedna takva grupa može da ostvari svoj utica," smatra on. „U jednoj novoj državnoj administraciji, tako visok cilj kao što je svemirsko istraživanje, uvek ima visoke pozicije." Logsdon se slaže da je ovaj panel „apsolutno krucijalan za budućnost Nase i budućnost nacije u svemiru uopšte."
Još jedan bivši astronaut, Jeff Hoffman, dodaje, „Potrebna je jasna politika [o istraživanjima sa ljudskim posadama dalje od Zemlje]. Nemože budžet da se smanjuje a stvari da se beskrajno guraju unapred, jer će jednom sve da se raspadne. Zato treba da odluče šta žele, šta želimo da uradimo kao nacija, te sam zato ubeđen da će Avgustinova komisija imati velikog uticaja na to."
Porodica "Jupiter" raketa - derivat spejs šatla - deo Nasinog programa "DIRECT". Za sada predstavljaju alternativni program raketama Ares I and Ares V, koje su deo velikog projekta "Constellation". Kao što se vidi, dobar deo delova iz šatlova biće iskorišćen za gradnju ovih letilica. Projektanti "Jupitera" uveravaju da su njihove rakete znatno jeftinije i sigurnije od raketa porodice "Ares". Visina raketa: 70,9 (92,3 m); prečnik: 8,41 m; masa: 2.062 (2.178 t); kapacitet u LEO: 60,3 (91,6 t).
Sajtovi:
[1] Program letova na Mesec razvila je bušova administracija odmah nakon gubitka šatla „Columbia" 2003. godine.
[2] Glavni kontraktor za prvi stepen „Aresa" je Alliant Techsystems, graditelj bustera za štatlove, dok je za raketne motore J-2X zadužen Rocketdyne. Za gornje stepene je na konkursu 2007. izabran „Boeing", koji je pravio i raketu „Saturn V".
[3] Low Earth Orbit; između 160 i 2.000 km. Sem misija Apollo programa, suborbitnih letova Mercury programa i X-15, i raketoplana „SpaceShipOne", svi drugi letovi sa ljudskom posadom su bili na LEO orbiti, uključujući sve šatlove i svemirske stanice. Rekord u visini jedne letilice sa ljudskom posadom na LEO drži „Gemini 11", sa visinom od 1.374,1 km.
Amerikanci nisu poslali čoveka iznad navedenih visina već više od 30 godina - od Aplolo misija, što je po mom mišljenju sramota za zemlju koja se diči takvim uspesima u kosmonautici.
[4] Prvi crnac koji se našao na tako visokoj funkciji u Nasi. Nominovao ga je u maju ove godine lično predsednik Barak Obama.
[5] Nasin budžet za ovu godinu iznosi \(17,2 milijarde, što predstavlja oko 0,55% od \)2,9 biliona ukupnog federalnog budžeta. To je 35% ukupnih izdataka za akademsku nauku i istraživanja u SAD, i 269% Unacionalnog budžeta za nauku, ali tek 61% budžeta Ministarstva zdravlja. Program „Apollo" je ukupno koštao oko 136 milijarde današnjih dolara, od čega je pola otišlo na raketu „Saturn V".
Projekat „Ares I" je prvobitno koštao \(25 mld., a danas se popeo na \)40 mld. Predviđa se da će do kraja skočiti na najmanje \(50-60 milijardi. Nasa je predvidela da za svemirska istraživanja sa ljudskim posadamo do 2020. godine izdvoji ne kao što je planirano \)108 mld. veća samo \(81,5 mld.
[6] Najjači organ donjeg doma Kongresa, čiji je zadatak gotovinska distribucija novca u vladi SAD.
[7] Ako je gledati prema procentu izdvajanja za Nasu u odnosu na ukupni godišnji budžet Amerike, taj procenat je u 2009. najmanji još od 1960. godine - samo 0,55%. NASA je najviše dobijala 1964 (4,3%) i 1966 (5,5%).
[8] Na prezentaciji pred članovima panela, M. Gass, izvršni direktor kompanije za razvoj „United Launch Alliance", izjavio je da bi modifikovana raketa „Delta IV" mogla da ponese kapsulu „Orion" već 2014. To bi zahtevalo dodatnih \)800 mil. za lansirnu rampu i \(500 mil. za plate inženjera i osoblja, a onda i još \)300 za samo lansiranje. Vezano za „Atlas V" rekao je da bi mogla da poleti ka ISS već 2013., uz \(400 mil. nepovratnih investicija i dodatnih \)130 mil. za lansiranje.
[9] Da bi smanjio troškove lansiranja, na Maršalskim ostrvima, gde se nalaze postrojenja za lansiranje, vlasnik kompanije, Elon Musk, ima samo 25 zaposlenih i još njih 6 u kontroli letenja. Ugovor sa Nasom je vredan $1,6 milijardi.
[10] Preporučujem da obavezno pročitaš tekstove „Da li će sledeća velika stvar biti dovoljno velika?" i „Najbolje ogledalo na svetu" Tamo ćeš pročitati gde oglazi otprilike trećina Nasinog budžeta svake godine.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
