Danas nekoliko zemalja ima manje ili više ambiciozne lunarne istraživačke programe. Nesumnjivo najsloženiji je kineski 'CLEP', ali nisu nezanimljive ni misije NASA, ESA, Indije i Rusije. Japan nije izuzetak, ali njihov lunarni program kuburi sa brojnim odlaganjima nakon lansiranja 'Kaguye' (SELENA) pre više od 10 godina. Međutim,JAXA već godinama planira da pošalje lender poznat pod imenom'SLIM' (Smart Lander for Investigating Moon). 'SLIM' je rođen kao jeftina alternativa projekta 'Kaguya 2'. Trebalo je da bude lansiran ove godine, ali zbog nedostatka para sve je odloženo za 2021[1].
Trenutna konstrukcija lendera 'SLIM'.
To znači da će Japan postati treća azijska zemlja koja će imati sondu na površini Meseca, posle Kine ('Chang'e 3') i Indije ('Chandrayaan 2', zakazane za 2019.). JAXA reklanira svoj 'SLIM' (スリムili 小型月着陸実験機na japanskom) kao prvu sondu koja će sleteti sa preciznošću od 100 metara, a ono 'smart' (pametna) iz imena znači da će da koristi optičku navigaciju i radar i LIDAR da izvede potouno autoonomno sletanmje (zapravo, i Kinezi su za 'Chang'e 3' koristili istu tehnologiju ali zona sletanja je bila jako široka i nije zahtevala veliku preciznost). Naravno, nije isključeno da dok 'SLIM' poleti neka druga sonda je pretekne po pitanju preciznosti…
'Horizontalno' sletanje na Mesec.
U svakom slučaju, JAXA je u poslednjih nekoliko godina izmenila nekoliko ključnih aspekata misije. S jedne strane, projekat je formalno odobren i vrlo je teško otkazati ga – mada se s japanskim misijama nikad ne zna. Zona sletanja je krater u Mare Nectaris, u blizini lunarnog ekvatora (pa stoga energetski lako dostupan). Originalna zona sletanja su bila brda Marius, koja su bila jedno od lokacija poslednje misije 'Apolo'). Japanska sonda će biti lansirana umesto raketom 'Epsilon' raketom 'H-IIA'. 'H-IIA' je mnogo jača i skuplja, ali JAXA planira da jednom raketom pošalje u kosmos i satelit 'XRISM', naslednika nesrećne rendgenske opservatorije 'Hitomi'[2]. Dodatna prednost korišćenja ove rakete ogleda se u tome što je 'SLIM' povećao svoju težinu sa 130 na 200 kg (bez goriva), tako da to više nije tako mala sonda (težina sonda na lansiranju biće 730 kg). Ukupna cena misije procenjena je na oko 115 miliona evra.
Zona sletanja.
Delovi 'SLIM-a'. Tu su negde i nogari stajnog trapa koji će omogućiti horizontalno sletanje na površinu.
Prema trenutnom dizajnu, 'SLIM' će koristiti vrlo inovativni sistem za 'horizontalno sletanje'. Umesto da koristi tradicionalno vertikalno sletanje, koje zahteva puno preciznosti i, naravno, stajni trap, 'SLIM' će upotrebiti specijalne nogare koji će pri kontaktu sa tlom omogućiti sondi da 'padne' na površinu horizontalno. Na taj način sletanje će moći da bude izvedeno i na padini kratera a instrumentima će biti mnogo lakše da analiziraju regolit. Ovakva tehnika je u više mahova u prošlosti već predlagana za lunarne module sa ljudskom posadom – npr. prilikom razvoja 'Altaira' u Nasinom projektu 'Constellation' – ali nikada nije iskorišćena u stvarnoj misiji. 'SLIM' će prvo ući u lunarnu orbitu visine 15 km odakle će krenuti u spuštanje u zonu sletanja. Faza spuštanja će započeti na visini od 7 km. Za manevrisanje 'SLIM' će koristiti 2 glavna motora i 12 trastera (u originalu bilo ih je 1 odn. 8).
Manevri za ulazak u lunarnu orbitu.
Finalno sletanje 'SLIM-a'.
Finalna faza sletanja.
Sletna konfiguracija...
Sekvenca horizontalnog sletanja.
Testiranje tehnike...
Osim toga, zahvaljujući ogromnom iskustvu u izgradnji sondi i subsondi malih dimenzija ('Hayabusa' i 'Hayabusa 2'), JAXA planira da pošalje i jednu malu subsondu sa spektroskopskom kamerom koja će biti izbačena sa 'SLIM-a' da bi snimila sletanje sonde...
Subsonda će se odvojiti radi snimanja sletanja.
'SLIM' će poslužiti kao prethodnica misije 'SELENE-R' koja će doneti uzorke sa Meseca, misije koja će biti sprovedena u kolaboraciji sa ESA i Kanadom.
Nesumljivo, posle 'SLIM-a', jedini način da Japan napreduje u svom lunarnom programu i suprotstavi se agresivnom kineskom lunarnom programu jeste da udruži snage sa nekom drugom kosmičkom agencijom. Nadamo se da će time započeti nova era međunarodne kooperacije u istraživanja Meseca.
[1]Za ovo nemaju para, ali imaju za najveće osavremenjivanje naoružanja od II sv. rata...
[2]Šta se dogodilo opservatoriji zvanoj i 'ASTRO-H', pročitaj u priči koju sam napisao prošle godine.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
