Astronautika: misije

Nakon aktivnog januara, februar je bio prilično miran. Obavljeno je samo osam orbitnih lansiranja, koja su odnela ukupno 27 satelita u orbitu. Sve misije su se završile sa uspehom. Nema sumnje da će ovaj mesec biti zapamćen po lansiranju najmanje orbitne rakete u istoriji, japanske SS-520-5, i najveće u upotrebi, 'Falcona Heavy'.

Prvo lansiranje 'Falcona Heavy'.

1 – Rusija ponovo koristila Vastočni i lansirala satelite 'Kanopus V-3' i 'Kanopus V-4'

1. februara u 02:07 UTC, lansirana je raketa 'Sojuz-2.1a/Fregat-M' sa rampe 1S kosmodroma Vastočni. Glavni teret su bili sateliti za nadgledanje Zemlje, 'Kanopus V-3' i 'Kanopus V-4' (Канопус-В № 3 i № 4). Sateliti su bili teški po 465 kg i imali dimenzije 0,9×0,75 metara. Proizvedeni su u kompaniji VNIIEM za 'Roskosmos' koristeći platformu 'Kanopus'. Procenjuje se da će im radni vek biti oko pet godina. Sateliti su postavljeni na heliosinhronu orbitu visine 510 km. Zajedno sa parom 'Kanopusa' u orbitu su ponešena i četiri nemačka mala satelita S-NET (Tubsat), četiri američka cube-sats 'Lemur-2' i nemački cube-sat 3U 'D-Star One'. Problematični dodatni stepen 'Fregat' je imao ukupno sedam uključivanja u ovoj misiji.

Sateliti 'Kanopus V-3 i V-4'. Proizveo ih je Josifjanova korporacija VNIIEM i britanska kompanija 'Surrey Ltd.'. Prvi iz ove serije pojeteo je još 2012.

Sateliti 'Kanopus-V'.

Sateliti 'Kanopus' nadopunavaju svoja posmatranja Zemlje uz pomoć serije 'Resurs-P', koje pravi RKC 'Progress', a koji su skuplji i složeniji. 'Roskosmos' planira da radi formiranja mreže uskoro lansira još dva satelita 'Kanopus-VM' ('M' od 'modifikovani). 'Kanopus V-1' je lansiran 22. jula 2012. sa Plesecka upotrebom rakete 'Sojuz-FG/Fregat', dok je 'Kanopus V-2' otkazan i pretvoren u 'Kanopus V-IK-1' za infracrvena posmatranja. On je lansiran 15. jula 2017. sa Bajkonura sa 'Sojuzom-2.1a/Fregatom-M'.

Prvi snimak 'Kanopusa V-3' je bio Abu Dabija sa visine oko 515 km. Rezolucija oko 10 m/px

'Kanopus V-3 i V-4'.

Ovo lansiranje je bilo prvo u Rusiji od početka godine i prvo sa Vastočnog ove godine, ali ukupno treće sa ovog novog kosmodroma. Bilo je to prvo lansiranje rakete 'Sojuz' sa stepenom 'Fregat' od neuspelog lansiranja 28. novembra 2017. kada je izgubljen satelit 'Meteor M2-1' zajedno sa 18 drugih satelita usled greške u koordinatama azimuta novog kosmodroma u 'Fregat' stepenu (neuspeš koji je vrlo sličan onom u misiji VA241 'Ariane 5' prošlog januara).

Kosmodrom Vastočni sa lansirnom rampom.

Montaža rakete 'Sojuz-2.1a'. I posle 60 godina silueta je ista kao R-7 – prva balistička raketa na svetu.

Spajanje 'Sojuza-2.1a' sa 'Kanopusima'.

Transport rakete ka mestu lansiranja.

Lansiranje 'Kanopusa'.

2 – Lansiranje kineskog naučnog satelita 'Zhang Heng 1'

2. februara 2018. u 07:51 UTC poletela je raketa 'Dugi Marš CZ-2D' (Y13) sa satelitom 'Zhang Heng 1' i pet drugih sa lansirne rampe 603 lansirnog kompleks LC-43 kosmičke luke Jiuquan[1] u pustinji Gobi. Jonosferski satelit 'Zhang Heng[2] 1' (张衡一号), nazvan još i 'Kineskim Seizmo-Elektromagnetičkim Satelitom' ('CSES', ili 电磁监测试验卫星), težak 730 kg, proizveo je CAST (China Academy of Space Technology) koristeći platformu ('bus') CAST2000. Njegov zadatak je da istražuje elektromagnetne signale i jonosferske aktivnosti povezane sa zemljotresima. Poseduje nekoliko aparata za merenje električnog i magnetnog polja, kao i nekoliko plazna i čestičnih detektora. 'ZH 1' ima šest antena od po 4 metra za detekciju elektromahnetnih aktivnosti. U projektu participiraju Talijani preko svog Insituta za nuklearnu fiziku i kosmičke agencije ASI kroz instrument HEPD (High Energy Particle Detector). Austrija participira preko uređaja za kalibraciju senzora magnetnog polja.

Satelit 'Zhang Heng 1'.

Amblem misije 'Zhang Heng 1'. Satelit se malazi na orbiti 489×509 km, nagiba 97,34°.

Italija je uticala i na razvoj drugih kineskih instrumenata. Talijanski doprinos projektu nazvan je misija Li Madou, što je ime poznatog jezuitskog misionara i istraživača Mattea Riccija sa sredine XVI veka. Očekivani radni vek satelita je oko pet godina. Zajedno sa 'Zhang Hengom 1', u orbiti su se našli i argentinski sateliti 'Ñusat 4 i 5' ('Ada' i 'Mariam'), teški po 37 kg i napravljena u kompaniji 'Satellogic' iz montevidea (Urugvaj), danski cubesatovi 'GOMX 4A i 4B', ako i kineski cubesatovi 'Fengmaniu 1' i 'Shaonian Xing'. Bilo je to šesto kinesko orbitno lansiranje Kine u 2018. i treće CZ-2D.

Instrumenti na kineskom satelitu.

Lansirne rampe na kosmodromu Jiuquan.

Lansiranje 'Zhang Henga 1'.

https://youtu.be/NscPB6RfjB0

3 – Lansiranje najmanje orbitne rakete na svetu

3. februara 2018. u 05:03 UTC Japan je lansirao eksperimentalnu nanoraketu raketu SS-520-5 iz centra Ushinoura i postavio u orbitu mali cubesat 'Tricom 1R' ('Tasuki') težine 3 kg. Sa samo 2,6 tona i dužinom od 9,65 metara, SS-520-5 je postala najmanja raketa na svetu koja je otišla u kosmos. Početna orbita je bila 186×2012 km i nagibom od 30,9°. Bilo je to drugo lansiranje Japana u 2018. i četvrto SS-520-5 od kraja 90-ih.  

Najmanja orbitna raketa i satelit 'Tasuki'.

https://youtu.be/OeW-Qqu9-8U

4 – Prvo lansiranje 'Falcona Heavy'

6. februara 2018. u 20:45 UTC, kompanija 'SpaceX' je sprovela prvo lansiranje 'Falcona Heavy', najjače rakete trenutno u upotrebi. Raketa je poletela sa rampe LC-39A Kenedijevog centra i odnela u orbitu Maskov lični automobil sa lutkom Starmenom unutra. Drugi stepen je poneo elektromobil 'Tesla' u solaru orbitu 0,99×1,7 AJ, sa afelom malo van Marsove orbite.

Prvo lansiranje teške rakete sa rampe 39A. Teret je pao na komore za sagorevanje 3×9 motora Merlin 1D.

Bočni stepeni, B1023 i B1025, izvršili su svoju drugu misiju i spektakularno se spustile na platforme LZ-1 i LZ-2 Kejp Kanaverala. Centralni stepen B1033 je izveo svoj prvi let ali neće moći ponovo da se iskoristi jer je došlo do problema sa ponovnim paljenjem motora, pa je pao u okean a nije sleteo na splav 'Of Course I Still Love You'. Bilo je to peto lansiranje Amerike u 2018.

Jedna od istorijskih slika – simultano sletanje dva bustera na splavove.

Testiranje rakete.

Fenomenalni snimak iz zvezdanog automobila.

5 – Lansiranje satelita 'Beidou'

12. februara u 05:03 UTC Kina je postavila dva 'Beidou' poziciona satelita uz pomoć rakete 'Dugi Marš CZ-3B'/YZ-1 (Y47) koja je poletela sa rampe LC-2 kosmičkog centra Xichang. Inicijalna orbita je bila 21.464×22.170 km i nagiba 55°. Bilo je to sedmo orbitno lansiranje Kine u 2018. a drugo CZ-3B.

Satelit 'Beidou 3M'.

'Beidou-3' M3 i M4, takođe poznata i kao 'Beidou 28' i 'Beidou 29', sateliti su kineskog globalnog pozicionog sistema težine oko 1.014 kg, a proizveo ih je CAST. To je treći par ovih satelita, koji pripadaju srednjem orbitnom segmentu (MEO) 'Beidou' navigacionog sistema. Kada 2020. bude kompletirana, konstelacija 'Beidou-3' će imati ukupno 35 satelita: 27 'Beudou-3 M', pet 'Beidou-3 G' u geostacionarnoj orbiti i tri 'Beidou-3 I' na geosinhronoj orbiti, ne računajući rezervne jedinice. Kad proradi, sistem će imati preciznost od 2,5-5 m u prostoru, 0,2 m/s u brzini i 50 nanosekundi u vremenu.

Jedini kosmodrom na svetu na kome se prilikom lansiranja vidi drveće u pozadini!

Bilo je to sedmo kinesko lansiranje u 2018. i drugo CZ-3B ove godine. Ponovo su elementi prvog stepena pali na naseljena mesta i ispunili društvene mreže slikama i snimcima.

Lansiranje navigacionih satelita.

6 – Lansiranje 'Progressa MS-08'

13. februara 2018. u 08:13 UTC 'Roskosmos' je lansirao raketu 'Sojuz-2.1a' sa rampe №6 (PU-6, ili 17P32-6) Zone 31 kosmodroma Bajkonur sa teretnim brodom 'Progressom MS-08' ('Progress' 11F615 №438). Brod je poneo 2.746 kg tereta za šestoricu putnika na ISS. Prvobitna orbita je imala dimenzije 186×223 km i nagib 51,7°. Bilo je to drugo lansiranje Rusije u ovoj godini i drugo rakete 'Sojuz'. Ova misija se razlikuje od prethodne po eksperimentu 'Fasoperehod', prototipu amonijačnih radijatora koji će biti testirani tokom narednih meseci koliko će 'Progress' biti prikačen za ISS. Teretnjak se prikačio za modul 'Zvezda' 15. februara u 10:38 UTC.

Lansiranje.

Pristajanje.

https://youtu.be/pvGdAivM_i4

7 – Lansiranje španskog satelita 'PAZ'

22. februara u 14:17 UTC lansiran je satelit 'PAZ' i dva prototipa satelita buduće 'SpaceX-ove' megakonstelacije 'Starlink', nazvana 'Tintin 1 i 2'. Lansiranje je obavljeno 'Falconom 9' broj 49 (serija F9-50) sa rampe SLC-4E vojne baze Vandenberg (Kalifornija). Prvi stepen 'Falcona 9', B1038, bio je poslednji tipa 'Blok 3' i pre toga je već leteo u misiji lansiranja 'Formsata 5' u avgustu 2017. Stepen je bio rashodovan. visina prvobitne orbite je bila 501×518 km i pod nagibom od 97,5°

Španski satelit 'PAZ'.

U ovoj misiji je prvi put poleteo kompozitni vrh 2.0, malo većih dimenzija i opremljen sistemom za spašavanje. Ovog puta vrh nije spašen, iako se polako spustio na okean. 'PAZ' je satelit težak 1.450 kg za radarsko posmatranje Zemlje u napravljen u španskom ogranku vojnog segmenta kompanije 'Airbus'[3] za kompaniju 'Hisdesat' korišćenjem platforme 'AstroBus' (proizvedenim u nemačkom segmentu 'Airbusa'). 'PAZ' ima vojnu i civilnu primenu i svakog dana će slati 100 slika površine Zemlje koristeći SAR radar u X-talasnoj dužini. bilo je to šesto američko lansiranje u 2018. i treće 'Falcona 9' u nastupajućoj godini.

Deo vrha rakete pluta na talasima Tihog okeana.

8 – Lansiranje japanskog špijunskog satelita 'Optical 6'

27. februara u 04:34 UTC Japanska kosmička agencija JAXA lansirala je raketu 'H-IIA' (H2A 202) sa rampe LP-1 lansirnog centara Yoshinobu u misiji F38 sa optičkim špijunskim satelitom IGS 'Optical 6'. Prvobitna orbita je imala visinu 500 km i nagib 97,5 stepeni. Bilo je to treće lansiranje za Japan u 2018. i prvo rakete 'H-II'.

Lansiranje IGS-O-6.

IGS 'Optical 6' je elektro-optički špijunski satelit napravljen za japansku vladu u kompaniji 'Mitsubishi Electric' (MELCO). Identičan je sa IGS 'Optical 5'.lansiran u martu 2015, ali izgled im je tajna. IGS (Information Gathering Sateltte) su porodica japanskih špijunskih satelita podeljenih na optičke i radarske. Optički (光学衛星) su sateliti za optičko i infracrveno izviđanje, a radarski (レーダー衛星) su za izviđanje uz pomoć sintetičkog radara SAR. Detalji IGS su tajni, ali se veruje da su konstruisani na osnovu ALOS radarskih satelita ('Daichi'). Njihova rezolucija bi trebalo da bude oko 40 cm. U sličaju radarskih, rezolucija je oko 1 metra. Oba tipa satelita su proizvedena u MELCO a njima upravlja CSIC (Cabinet Satelitte Information Center) u Japanu. Korisni radni vek satelita je oko dve godine.

Mogući izgled satelita druge generacije IGS 'Optical'. Ne zna se da li je 'Optical 5' baziran na sličnom dizajnu ili nije.

Japanski špijunski sateliti IGS:

• IGS 'Optical 1' (28. mart 2003).
• IGS 'Radar 1' (28. mart 2003).
• IGS 'Optical 2' (29. novembar 2003): kvar tokom lansiranja.
• IGS 'Radar 2' (29. novembar 2003): kvar tokom lansiranja.
• IGS 'Optical 2' (IGS 2a, 11. septembar 2006).
• IGS 'Optical 3V' (24. februar 2007): prototip satelita IGS 'Optical' druge generacije.
• IGS 'Radar 2' (24. februar 2007).
• IGS 'Optical 3' (28 novembar 2009): prva kopija II generacije IGS 'Optical'.
• IGS 'Optical 4' (23 septembar 2011).
• IGS 'Radar 3' (12 decembar 2011): prva kopija II generacije IGS 'Radar'.
• IGS 'Optical 5V' (27 januar 2013): prototip satelita IGS 'Optical' treće generacije.
• IGS R'adar Spare' (1 februar 2015): sličan IGS 'Radaru 3'.
• IGS 'Optical 5' (26 mart 2015): prva kopija III generacije IGS 'Optical'.
• IGS 'Optical 6' (27 februar 2018): druga kopija III generacije IGS 'Optical'.

Lansiranje rakete 'H-IIA'.

Lansiranja u 2018:

[1] Prva, te i najstarija od tri kosmičke luke u Kini, osnovana 1958. Ima najviše lansiranja u zemlji nego svi drugi zajedno. Ima 6 lansirnih rampi. Luka je zatvorena za strance! Kad si džin, može ti se...

[2] Genijalni astronom, matematičar, naučnik, geograf, umetnik, pesnik itd, malo stariji Hristov vršnjak, pronalazač prvog seizmoskopa na svetu. Napravio je katalog sa 2.500 zvezda. Iz dosade.pokušao da dokaže da je Mesec okrugao ali svi danas znamo da je kockast a da je samo Zemlja ravna! Jadni zabludeli Kinez... https://www.youtube.com/watch?v=ZtfTVozTS-s

[3] Taj segment postoji od 2014. i druga je najveća kosmička kompanija na svetu posle 'Boeinga', i jedna je od Top-10 vojnih kompanija na planeti. Sarađuju najtešnje sa Nasom.

Author: Draško Dragović

Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:

• 2011-06-12 - Pluton, poslednja oaza za život
• 2010-03-10 - CIVILIZACIJE
• 2024-08-15 - Koliko ima čestica u kosmosu?
• 2018-01-24 - Bor na ispitu
• 2021-08-15 - Može li da se čita uz zvezde?