Lansiranje putničkog kosmičkog broda ’Shenzhou-11’ pre pola godine predstavljao je još jedan krupan korak u kineskom kosmičkom programu i njihovim ambicijama da pošalju misije sa posadom na Mesec i, kasnije, i na Mars. Ali u pitanju je i nešto više od nacionalnog prestiža: Kina očekuje od svog kosmičkog programa vrlo velike ekonomske dividende.
Kina je danas najveći Nasin konkurent u kosmičkom istraživanju, jer planira da spusti 'tajkonaute' na Mesec do 2036. a posle toga i na Mars. Uz to, kineski predsednik (i Tomin veliki prijatelj) Xi Jinping (čita se kao Si Đinpin) se nada da će kosmičke misije izazvati snažan talas kineskih inovacija u robotici, vazduhoplovstvu i veštačkoj inteligenciji, kao i drugim naprednim tehnologijama XXI veka.
Generalno, kineski kosmički program je obavijen velom tajni, no Xiova vlada razmatra predlog koji su od njih zahtevali vrhunski kineski istraživači za trostruko većim ulaganjima u naučne misije, navodi Wu Ji, generalni direktor Nacionalnog kosmičkog naučnog centra. Očekuje se da bi napredak ostvaren izgradnjom novih teleskopa, praćenjem Zemljinih vodenih ciklusa i unapređenjem satelita za navigaciju oživeli preduzeća u državnom vlasništvu i potstakli privatnički startap.
„Kina se oslanja na znanja koja su već otkrili drugi,“ kaže Wu, koji je predvodnik u lobiranju za veći broj kosmičkih misija koje bi mogle da ojačaju ekonomiju zemlje. „Ukoliko Kina želi da obnovi ekonomiju, potrebno je da uvede još više resursa u razvoj novih tehnologija.“
Tajkonauti Chen Dong i Jing Haipeng na ceremoniji pred lansiranje „Shenzhoua-11“. Dva dana po lansiranju spojili su se na visini od 393 km sa laboratorijom „Tiangong-2“. Sleteli su nakon 33 dana.
U toku sadašnjeg petogodišnjeg plana Kina nastoji da „napravi originalna dostignuća“ u fundamentalnim naukama i „potstakne razvoj najsavremenije kosmičke tehnologije“. Centralna ekonomska strategija zahteva da makar 70 procenata ključnih tehnoloških komponenti – kao što su poluprovodnici i softveri – budu proizvođeni u zemlji do 2025. godine.
Da bi to postigli, Wu i desetine naučnika zatražili su od centralne vlade da pojačaju investiranja u kosmičku nauku[1] sa 4,7 milijardi juana (\(696 miliona) potrošenih u 2011-2015 na najmanje 15,6 milijardi juana u periodu 2026-2030.
To bi zaostajalo za Nasinim naučnim budžetom koji iznosi oko \)5,6 milijardi, ali ne treba zaboraviti da je samo deceniju ranije Kina za te svrhe trošila nula dolara, podseća Wu. Zato se vlada potrudila da obezbedi novac za projekte od političkog značaja ili od neposredne koristi: rakete, vojne satelite i brodove za letove ljudi.
Troškovi Kine i Nase za kosmičku nauku i planovi za sledeću dekadu.
Poređenje nacionalnih budžeta za nauku za 2015. Koliko sam video, NASA ove godine planira da izdvoji \(5,601 milijardu (od čega će samo za Webbov teleskop otići \)569 miliona).
Izvor: China Academy of Science, Space Science Planning and Research Report, NASA FY 2017 Budget Request for Science, ISRO 2015-2016 Annual Report.
Amerika takođe strepi i zato što Kina takođe razvija i moćno oružje. U januaru 2007. zemlja je isprobala protivsatelitski projektil „SC-19“ ispalivši ga u sopstveni meteorološki satelit „FY-1C“[2]. Trenutno, Kina troši mnogo na naučne napore, lansirajući samo predprošle godine prvi kvantni komunikacioni satelit na svetu i teleskop „DAMPE“ za potragu za tamnom materijom.
„Naučna kosmička istraživanja su skupa i u kratkom roku jako je teško videti neku korist od njih,“ kaže Wu.
Precizni kineski troškovi za kosmos nisu poznati, ali je očito da neki američki analitičari smatraju da kako Nasa pritiska kočnicu tako Kina dodaje gas. NASA je završila sa spejs-šatlovima, napustila je planove za povratak na Mesec i jedino čemu je posvećena jeste Međunarodna stanica, i to do 2024.
Kina najavljuje da će napraviti sopstvenu stanicu, sleteti na tamnu stranu Meseca i provozati rover po Marsu – sve do 2022. – što nagoni američke kongresmene da se zapitaju: „Gubimo li kosmičku trku sa Kinom?“ Nacija je startovala sa putničkim misijama 2003, a „Shenzhou 11“ sa dvojicom tajkonauta bila je već šesta misija sa posadama u orbiti.
„Kineski sve promišljeniji i sve obimniji pristup otvara Pekingu mogućnosti da izvuče važne ekonomske, političke i diplomatske benefite iz kosmičkog programa,“ izjavio je jesenas Denni Shea, predsednik SAD-kineske Komisije za ekonomiju i sigurnost.
Iako je Amerika već odavno sletela na Mesec, pružanje Kini prilike da to postigne dok se Amerikanci fokusiraju na sletanje ljudi na Mars u trećoj dekadi, može imati negativan efekat, smatra James Lewis, viši potpredsednik Centra za Strateške i Međunarodne Studije u Vašingtonu.
„Kina koristi kosmos za sticanje političke prednosti,“ smatra genije Lewis. „Iako aktivnosti vezane za nauku i istraživanja izgledaju jasne, njihova primarna svrha je da Kina demonstrira svoju moć.“[3]
Navedene inicijative dolaze u vreme kada kineska ekonomija polako usporava, nakon decenija turbo-rasta[4]. Bruto domaći proizvod je u prva tri tromesečja prošle godine zabeležio rast od 6,7% - što je najsporiji rast od 1990. – izvoz je padao za redom 7 meseci. Procenjeno je da je prošlogodišnji profit kompanija u državnom vlasništvu iznosio 2,8%, naspram skoro 11% u kompanijama u privatnom sektoru, navodi kompanija za analizu tržišta „Bloomberg Intelligence“.
Xi je obećao da će Kina promeniti model izvoza zasnovan na jeftinom radu. Da bi stvorile zamah, lokalne vlasti su izdvojile 3 triliona juana koje će uložiti u biotehnologiju, internet i vrhunske proizvodne kompanije koje mogu da zamene zamršene teške industrije. Kina trenutno ima 38 startap kompanija vrednosti veće od \(1 milijarde[5], navodi CBInsights' „Unicorn List“. Tu spadaju „UBTECH Robotics Corp.“ (robotika), „iCarbonX“ (zdravstvo), „iTutorGroup“ (edukacione tehnike), „Apus Group“ (servisi i mobilni softveti) i sl.
Xi želi da taj spisak bude što duži. Na nedavnom sastanku Komunističke partije rekao je da bi internetske i informatičke tehnologije trebale da potstaknu ekonomski rast Kine, pa je pozvao na unapređenje u oblastima računara visokih performansi, poluprovodnika, kvantne komunikacije i softvera za operativne sisteme.
„Kina je tokom proteklih 15 godina pretekla druge zemlje u smislu tehnološkog razvoja,“ smatra Vincent Chan, direktor honkonške filijale „Credit Swisse“. „Kineski inovacioni zalet ne bi trebalo potcenjivati.“
Neki preduzetnici su inspirisani Muskom, iako svesni da ne mogu da imaju istu autonomiju zbog vojne kontrole kosmičkih letova. Honkonški holding „Kuang-Chi Science Ltd.“ razvija egzoskelet koji povećava snagu, „jet-pack“ da bi ljudi „leteli poput 'Iron Mana'“ i kapsule koje će poneti turiste u kosmos džinovskim balonima.
„Komercijalne aktivnosti, izumi, istraživanja i ulaganja biće vrlo snažni u ovom području tokom narednih 5 ili 10 godina,“ kaže osnicač holdinga Lui Ruopeng.
Da li bi ova kompanija mogla da postane kineski „SpaceX“? Kineski naučnik i preduzimač Liu Ruopeng pretvara naučnu fantastiku u realnost. Od najnaprednijih računara pa do kosmičke tehnologije, nijedan projekat nije previše daleko. Liu naviše podseća na kineskog Elona Muska i sada planira kako da nas povede do rubova atmosfere.
Wu Ji, generalni direktor Nacionalnog kosmičkog naučnog centra, i kineska Akademija nauka, zalažu se za podsticanje tih napora. Akademija nadzire kosmičke projekte još od pedesetih godina prošlog veka, kada je Mao Cedung odlučio da Kinu učini trećom nacijom sa satelitom u orbiti.
U tim prvim danima, naučnici su crtali po cementnom podu i uz svetlost sveća konstruišući prototipove satelita i raketa.
Od 1970, Kina je lansirala više od 100 satelita za praćenje vremenskih prilika i nadziranje mogućih katastrofa, komunikaciju i navigaciju. Prvi satelit, „Dongfanghong-1“, emitovao je iz kosmosa himnu koju je napisao Mao i u kojoj je on nazivan „Suncem Istoka“.
Kako se Kina sve više približava zvezdama, čini sve više da ih upozna.
U septembru prošle godine, uključen je u Guizhou, nakon 22 godine planiranja, najveći radio-teleskop sa pojedinačnim tanjirem na svetu. 500-metarski tanjir treba da lovi radio-talase koji dolaze iz dubina galaksije – pomažući naučnicima da nauče više o kosmičkim fenomenima pa čak i da oslušnu vanzemaljce.
Xi je izjavio da će teleskop, nazvan „Kinesko Nebesko Oko“, potaknuti ekonomski rast jer država zadržava svoja prava na intelektualno vlasništvo, zabeležila je državna novinska agencija „Xinhua“.
Teleskop FAST prečnika 500 metara u provinciji Guizhou. Njegov razvoj i gradnja su koštali preko \)200 miliona.
„Razvoj kosmičke nauke jako je važan za Kinu,“ podvlači Jean-Jacques Dordain, bivši generalni direktor Evropske kosmičke agencije. „Kosmos više ne pripada samo vladama i ljubiteljima kosmosa. On je potpuno integrisan u ekonomiju.“
- Kina će lansirati satelit za studiranje vodenih ciklusa na Zemlji merenjem vlage u tlu, saliniteta okeana i isparavanja okeanskih površina. Biće to njihova veza sa gobalnom misijom „WCOM“ (Water Cycle Observation Mission), i nastojanjem da sa Evropom i Amerikom što preciznije prognoziraju poplave i suše, te tako održavaju sigurnost u snabdevanju hranom, objasnila je akademija.
Nacija takođe razvija vlastitu navigacionu satelitsku mrežu „BeiDou“, odn. „COMPASS“, kao alternativu američkom Globalnom Pozicionom Sistemu (GPS). Kina želi da do 2020. godine izgradi konstelaciju od 35 satelita III ili IV generacije koja će pokrivati čitav svet[6], tvrdi neprofitna organizacija „Space Foundation“ iz Kolorada.
„BeiDou“ je precizniji od GPS-a i pruža bolju sigurnost od ometanja i presretanja vojnih korisnika, a danas upravlja sa oko 40.000 ribarskih brodica po Južnom Kineskom Moru, jednom od najprometnijih svetskih puteva i vrtlogu međunarodnih teritorijalnih sporova.
Prema rečima kineske vlade, više od 30 zemalja regiona koristi „BeiDou“, a sistem od korisnika dobija godišnje preko \(31,5 milijardi.
„Mi smo još na početku,“ kaže Wu. „Ali ovo je dobar temelj, i ništa nas ne da koči da Kinu uzdignemo na najviši pijedestal kosmičke industrije.“
https://www.youtube.com/watch?v=TLY_cF3P0u0
[1] Misli se na istraživanja naše planete, solarnog sistema i univerzuma.
[2] Ovog događaja se svi sećaju i svi su ga kritikovali i doživeli kao „pokazivanje mišića“, ali malo ko se seća povoda. Prvo, SAD su prvi testirali protivsatelitsku raketu još 1985. (ASM-135 ASAT) a prema Wikileaksu isti sistem je testiran i 2010., a drugo, SAD se 2001. – posle 30 godina od potpisivanja – povukli iz dogovora sa Sovjetima (Karter-Brežnjev) o ograničenju sistema antinbalističkih projektila na dva kompleksa sa po 100 projektila, što je davalo Americi priliku da ponovo razvijaju odbrambene projektile, uključujući i one za kosmos. To US naoružavanje kosmosa navelo je Kineze da počnu da stvaraju kosmički odbrambeni program, uključujući i protivsatelitsku odbranu.
[3] Jao sram ih bilo! A ne gledaju kako Ameri: oni ništa ne rade da bi se hvalisali, već samo misle o dobrobiti čovečanstva.
[4] Tokom poslednjih 30 godina, kina je imala najbrži ekonomski rast na svetu sa blizu 10% u proseku.
[5] Na listi je ukupno 195 kompanija u svetu. Njihova ukupna vrednost je \)675 milijardi!
[6] 2003. Kina je nameravala da učestvuje u evropskom navigacionom sistemu „Galileo“ i u sledećih par godina investirala €230 miliona. Do aprila 2006. Kina i Evropa su po pitanju „Galilea“ imali 11 projekata, ali su postali nezadovoljni svojom ulogom u projektu „Galileo“ i njegovoj ulozi na azijskom tržištu.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
