Taman kad pomislim da su odnosi Zapada sa Rusijom na najnižim mogućim mirnodopskim granama, kad odjednom procuri vest da NASA i Роскосмос ’ladno sarađuju i ne pecaju se na politiku. Najnovija vest moskovske agencije ’TASS’ to ilustruje.
Lansiranje rusko-američke automatske međuplanetne stanice „Venera-D“ (rus. „Венера-Д“, Долгоживущая, tj. dugotrajna) planira se za period od kraja maja do kraja juna 2026. godine. Ovo je objavljeno na Nasinom sajtu kao finalni zaključak zajedničke radne grupe dve kosmičke agencije.
„Lansiranje će biti izvedeno raketom-nosačem 'Aнгара-A5' sa kosmodroma Vastočni 2026. godine. Kao rezervni datumi određeni su 2027. i 2029. godina,“ piše u izveštaju.
Lansirni prozor 2026. otvara se 30. maja do 20. juna sa optimalnim datumom starta – 9. jun. Kao rezervni prozor je odabran termin od 25. decembra 2027. do 16. januara 2028, sa optimalnim datumom lansiranja – 6. januar 2028. godine.
Na međuplanetnu trajektoriju stanicu će odneti dodatni stepen „Бриз-M“ ili još nerođeni vodonični stepen teške kategorije КВТК (rus. кислородно-водородный тяжёлого класса).
 |
Dodatni stepen KBTK će nositi 19,6 tona goriva. Glavni motor РД-146Д ima potisak od 7,5 tona. |
Prema agencijskim izvorima, Institut za kosmička istraživanja ИКИ (odabran za rukovođenje misijom sa ruske strane), razmatra nekoliko predloga o učešću Nase u ovom projektu. Pre svega, interesantna je mobilna atmosferska platforna VAMP (Venus Atmospheric Manoeuvrable Platform) ili makar dve aerostatične sonde (baloni), koji bi plovili kroz oblake planete nekoliko nedelja, što bi bilo jako važno za izučavanje rotacije atmosfere i ultraljubičastog zračenja. Kao drugo, nekoliko malih dugotrajni sondi koje bi bile razbacane po površini i tamo radile i prikupljale podatke nekoliko hiljada časova. Kao treće, kao dodatni elemenat misije razmišlja se o subsatelitu za izučavanje plazmenog sloja oko Venere.
2013. koncepcija projekta je u sastav „Венере-Д“ uključivala orbitni aparat sa radnim vekom od najmanje dve godine, subsatelit, sletni aparat tipa „Вега“ sa rokom aktivnog rada od oko 3 sata i dugotrajnu stanicu, koja bi na površini radila makar jedan dan.
 |
 |
Koncept „Венере-Д“. Ovo je konfiguracija koja bi trebalo da poleti ka Veneri.
Jedna od verzija ruskog sletnog modula nove misije. Planirano je da sleti posle 5 meseci leta.
ZADACI MISIJE
Projekat „Венера-Д“ je probitno bio koncipiran u vidu produžetka serije sovjetskih kosmičkih aparata „Венера“, ali ovog puta na novom nivou – sa vremenski produženim periodom za prikupljanje naučnih rezultata. Prvobitno, misija je bila na spisku Federalnog kosmičkog programa za period 2016-2025, ali je projekat na kraju isključen iz finalne verzije programa. Sada se naučnici nadaju da će pare za finansiranje projekta stići iz budžeta programa fundamentalnih istraživanja.
Jedan od zadataka misije je potraga za tragovima života ili samim životom u krajnje negostoljubivim uslovima na Veneri. „Nije nemoguće da je tokom prve milijarde godina na Veneri bilo vode i da je, možda, Venera bila prva planeta u sistemu gde se pojavio život. Teoretski, moguće je da neke bakterije opstaju u oblacima gde su temperatura i pritisak bliski zemaljskim, i gde se voda nalazi u kapljicama,“ kaže predstavnica radne grupe, rukovodilac laboratorije ИКИ, dr Ljudmila Zasova.
Prethodne automatske stanice za izučavanje površine i atmosfere Venere bile su lansirane davno, pre više od 30 godina. Poslednja takva stanica bila je sovjetska „ВЕГА-2“, misija o kojoj sam poodavno napisao po meni jednu od najinteresantnijih e-knjiga, čiji je sletni modul sleteo na drugu planetu od Sunca još 1985. godine. Ovo bi trebalo da bide prva Venerina sonda koju lansira Rusija – prethodno je to radio SSSR.
Ko se ne seća da podsetim da su Sovjeti stigli do Venere sa automatskom stanicom „Венера-1“ još 1961. godine! Verujem da 70-80% čitalaca ovog texta tada nije ni bila živa. Ja sam bio klinac, ali se sećam da je tada izgledalo kao da će se ljudi spustiti na okolne planete koliko sutra. Jes’ malo šipak ...
Samo još da kažem da će izbor mesta za sletanje „Венере-Д“ biti odabran na osnovu karti koje je napravila američka sonda „Magellan“ 1990. godine, kada je radarski mapirala 98% površine sa rezolucijom od 100 metara. bila je to interesantna misija: bila je prva međuplanetna misija lansirana sa šatla, peta Nasina misija na Veneru, i prva američka sonda ka nekoj planeti posle posta od 11 godina.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
