2012. godine pisao sam o tome kako je američka vojska poklonila Nasi dva ogromna kosmička teleskopa sa primarnim ogledalima prečnika 2,4 metra – slična onom Hablovom – skinutim sa špijunskih satelita. Iako se iz razumljivih razloga nije znalo njihovo poreklo, svi pokazatelji su govorili da su to „ostaci“ projekta „FIA-Optical“ (Future Imagery Architecture – Optical), porodice satelita napravljenih sa namerom da naslede i unaprede famozne satelite serije KH-11 „KENNEN/CRYSTAL“ koji su morali da budu otkazani zbog prekoračenja troškova. NASA je bila pred teškom dilemom, da li se ovde radilo o poklonu ili o prokletstvu.
Bez dovoljno zelenih novčanica da lansira oba, kosmiška agencija NASA se našla u problemu: kako naći namenu za nove teleskope. Na kraju su odlučili da iskoriste samo jedan od njih i naprave kosmičku opservatoriju „WFIRST“, ali da moraju da do daljnjeg odustanu od drugog (da drugovi, NASA nije imala para da uhlebi već napravljeni kosmički teleskop!) Sada se istorija ponovila, mada sa satelitima potpuno drugačije prirode.
NASA traži ideje za tajnstvene satelite NSTP-Sat (Science/Technology Platform Satellite).
15. februara ove godine pročulo se da NASA potražuje predloge i ideje za namenu novih satelita koje im je ponovo donirala USAF. Satelite, za koje niko do tada nije čuo, nazvani su NSTP-Sat, mogu da obavljaju zadatke na niskoj orbiti oko Zemlje, geostacionarnoj pa čak i na Mesečevoj orbiti, ili pak u Lagranžovoj tački L1 sistema Zemlja-Mesec. Neobični sateliti, proizvedeni neutvrđenog datuma u „Boeingu“, poseduju cilindrični (valjkasti) oblik veoma karakterističan za geostacionarne komunikacione satelite iz 80-ih i 90-ih godina. Ali odakle se oni pojaviše?
Zbog tajnosti njihove prirode niko to ne zna, ali pošto su dimenzije javno objavljene, moguće ih je uporediti sa poznatim modelima. Jonathan McDowell smatra da se dimenzije podudaraju sa modelima “Hughesovih”[1] platformi (“bus”) HS-389 i HS-393. HS-389 je početkom 80-ih poslužio kao “bus” za komunikacione satelite porodice “Intelsat VI”, dok je HS-393 korišćen za druge namene (kao platforme za neke japanske kom-satelite i sl.). Karakteristike ovih platformi se podudaraju sa podacima koji su procureli o seriji tajnih vojnih komunikacionih satelita “QUASAR”. Sve do 2013. “QUASAR-i” su bili poznati pod nezvaničnim imenom SDS (Satellite Data System), ali prema dokumentima koja je objavio Edward Snowden moguće je da je njihovo šifrovano ime bilo “QUASAR”. Ti sateliti su decenijama bili glavno oruđe zloglasne “Američke Istraživačke Službe” (NRO[2]) za prenos svih vrsta podataka i komunikacija. Bili su naročito interesantni jer se veruje da su služili za retransmisiju slika sa špijunskih satelita KH-11 “CRYSTAL”[3] sa bilo koje tačke na Niskoj orbiti oko Zemlje.
„Intelsat VI“. Prečnik – 3,6 m; ukupna visina – 11,78 m; visina gl. modula – 2,18 m; težina u orbiti – 2086 kg; Satelit je koristio solarne ćelije i NiH2 akumilatore. Snaga 2600 W na početku, a 2200 W na kraju misije. Satelit je bi spin-stabilizovan sa oko 30 krugova i minutu. Antena je mogala da se nanišani sa preciznošću od ±0,05°.
Izgledi kosmičkog teleskopa „Habl“ i jednog od špijunskih satelita KH-11. Teleskope sa dva ovakva satelita (ø2,4 m) NRO je poklonio Nasi 2012. Do skora, oba teleskopa su bila u jednom skladištu u državi Njujork.
„Intelsat VI“, ranije označen kao „Intelsat VI F-3“, baziran je na satelitskoj platformi („busu“) HS-389. Posle lansiranja 1990. satelit nije uspeo da se otkači od poslednjeg stepena rakete „Titan III“, ali su ga dve godine kasnije astronauti sa šatl-misije STS-49 uhvatili, prikačili novi dvomotorni raketni stepen, koji je konačno odneo satelit na planiranu visinu od 36.776 km.
Mogući izgled neidentifikovanih satelita „QUASAR“. Veruje se da je pod tim imenom sktiveno najmanje tri generacije špijunskih satelita: SDS-1 od 1976. do 1987.; SDS-2 od 1989. do 1996.; SDS-3 od 1998. do 2014. godine.
1998. godine agencija NRO je publikovala neke fotografije tajnih komunikacionih satelita koje su odmah svi povezali sa satelitima SDS/QUASAR druge generacije. Na ovim slikama je moglo da se vidi da sateliti imaju cilindrični oblik sličan mnogim drugim komercijalnim komunikacionim satelitima, ali sa „šumom“ velikih antena na vrhu (ove antene se logično ne nalaze na satelitima koji su darivani Nasi). Međutim, odmah se razvila debata da li su platforme na slikama HS-389 ili HS-386. Dok je kućište HS-389 poslužilo za lansiranje pet 4-tonska satelita „Intelsat VI“ lansiranih 1991/92, ovaj drugi „bus“ je mnogo zanimljivije. Zna se da je u periodu između 1989. i 1996. NRO lansirao četiri „QUASAR“ satelita II generacije, tri uz pomoć šatlova a jedan („QUASAR 11“) raketom „Titan-IV(05)A“. Govorka se da peti satelit nikad nije bio lansiran i da je moguće da je upravo on bio doniran Nasi. Međutim, ne može da se isključi ni da se radi o nekom satelitu “QUASAR“ treće generacije koji su lansirani između 1998. i 2014. godine. Veruje se da su ti sateliti imali savim drugačiji a ne staromodni cilindričan oblik platforme, ali niko zvanično ne zna detalje. Možda se radi o satelitu III generacije koji je upotrebio platformu HS-389, a možda i o satelitu II generacije koji je upotrebio platformu HS-386. A možda je II generacija „QUASARA“ koristila HS-389 i ovaj satelit pripada toj porodici. Prava misterija.
Verovatno satelit druge generacije SDS/QUASAR.
Šta god da je u pitanju, jedna od opcija za Nasu je da lansira NSTP-Sat 2021. godine raketom SLS u misiju EM-2 koja bi trebalo da ponese kosmički brod „Orion“ na put do Meseca. Ako se to desi, satelit bi mogao da promeni namenu i da umesto slanja podataka sa orbitnog teleskopa koji snima Zemlju, mogao bi da izvodi naučna osmatranja sa orbite oko Meseca. To bi mu potpuno promenilo život.
Reference:
- NASA seeks payload ideas for mystery satellite NASA seeks payload ideas for mystery satellite
- Science Mission Directorate (SMD) NASA Science/Technology Platform Satellite (NSTP-Sat) Science Mission Directorate (SMD) NASA Science / Technology Platform Satellite (NSTP-Sat)
[1] Velika kalifornijska aeronautička i vojna kompanija, koju je 1932. osnovao kontroverzni ali očigledno genijalni multimilijarder i čudak Hauard Hjuz. Kompanija je razvila radarski sistem, prvi laser, avionske računarske sisteme, elektro-optičke sisteme, jonske motore za kosmičke sonde, i mnoge slične napredne tehnologije. Slavni Nobelovci Richard Feynman i Murray Gell-Mann su radili za Hjuza, a G. Jarvis i R. McNair, dvojica astronauta na poslednjem letu šatla, bili su njegovi pitomci. Kompanija je 1963. napravila prvi na planeti geosinhroni komunikacioni satelit („Syncom”), a iste godine i prvi brod koji je meko sleteo na Mesec („Surveyor 1“). Kompanija je poznata po proizvodnji najvećeg aviona na svetu „Spruce Goose“, kosmičke sonde „Pioneer Venus“ i Jupiterove sonde „Galileo“, navođenih projektila AIM-4 „Falcon“, helikoptera, svetske opreme za bolnice, itd. Od 1985. njihov sektor elektronike je za mnogo milijardi postao deo „General Motorsa“, a od 2000. „Boeing“ je preuzeo satelitski i vojni segment kompanije. Danas drže 40% svetskog tržišta komercijalnih satelita.
[2] Ko se pali na Teoriju zavere i sl. neka pročita ovaj zbilja ODLIČAN text na srpskom od pre par godina. Biće mu mnogo toga jasnije.
[3] To je prva generacija US špijunskih satelita koja je koristila elektro-optičko digitalno snimanje, pomoću kojeg je pravila optičke slike u realnom vremenu. Uglavnom su špijunirali SSSR i Kinu, a kasnije Sudan i Avganistan. Samo potpuno ćorav čovek ne vidi sličnost Hablovog teleskopa i KH-11.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
