Astronautika: misije

Vest o planu da Amerika, i to za tri godine, ponovo ode na Mesec i pobode svoju zastavu, vrlo je interesantna i izaziva čitav niz razmišljanja.

Apolo 11, prvi čovek na Mesecu

Prva pomisao je da je to sjajna vest. Posmatrano sa stanovišta prosečnog građana, ponovo bi u astronautici počelo nešto zanimljivo da se dešava. Odavno su postali dosadni izveštaji sa Međunarodne svemirske stanice. Gledamo satima sličica Zemlje snimljene kroz prozor Stanice, gledamo kako se astronauti vesele susretu sa novim kolegama, kako sviraju i tamburaju, pa i pevaju, zatim se gađaju kuglicama vode itd. sve je to postalo trivijalno i nikog više ne uzbuđuje. Ali odlazak na Mesec? E to bi napunilo čitave knjige, bilo bi snimljeno stotine sati dokumentarnih, a zatim i igranih filmova, ceo svet bi odzvanjao od uzbuđenja…. Sem toga, Amerika bi opet pokazala svetu ko je gazda u kosmosu, a napori Kine i drugih zemalja da postignu ono što je Amerika učinila pre pola veka dosta bi izbledeli.

Putovanje na Mars je, naravno, mnogo atraktivnije i za sad dostupno jedino Americi, samo, ta ekspedicija je jako daleko. U najboljem slučaju desiće se početkom tridesetih godina, a uz uobičajena neplanirana odlaganja usled neizbežnih tehničkih problema, prvi ljudi će tamo krenuti tek za 15 ili 20 godina. Ili mnogo kasnije. Mislim da nisu realni planovi da se ta ekspedicija obavi ranije. Ili da budem precizniji moguće je, ali uz veliki rizik i puno neizvesnosti.

A putovanje na Mesec za tri godine, to nam je u vidokrugu, gotovo na pomolu. Pa toliko traje i snimanje nekih ozbiljnijih filmova. Bio bi to i veliki poen za Trampa, poen koji bi mu dosta značio za još jedan mandat u Beloj kući. Samo, koliko je takav let realan? O ovome Grujica Ivanović, autor članka Amerika na Mesecu za tri godine!, kaže:

«U vezi preporuke Trampa da Amerika leti na Mesec do kraja 2020, zanimljivo je kako se malo o tome govori na javnim mrežama. Očekivao sam da će, pre ili kasnije, Tramp uneti nešto revolucionarno u strateško planiranje NASA-e, da će je promeniti. Međutim, priznajem da je planirati let na Mesec i to uz pomoć mladih privatnih kompanija za samo tri godine veliko iznenađenje, i još veći, i tehnički gledano, nerealni izazov.»

Zbilja, koliko je takav let za tri godine realan? S jedne strane, privatne kompanije su pune energije, para, nadanja, ambicija i želje da postignu uspeh u kosmosu. Pune su novih ideja, novih rešenja, američka tehnologija je u zamahu i, ko zna, možda to Amerikanci i mogu da ostvare.

S druge strane, ipak je teško poverovati da će uspeti. Amerika još uvek nema raketu za takav poduhvat, a on je složen, pogotovo što ideja nije da se tamo provede nekoliko sati, ili  nekoliko dana već mnogo više od toga. A to ne može bez dobrih, detaljnih i dugoročnih priprema.

Da ne dužimo dalje, Tramp, kao i ostale galamdžije, može nešto izvući na kratak rok. Samo i to uz veliki rizik da se sve okonča neslavno. U svakom slučaju pogled na Mesec ovih dana je interesantniji nego ranije.