Već dugo godina predlozi misija na Marsove mesece Fobos i Dejmos su nekako u modi. Ovi mali sateliti kriju važne tajne vezane za povest nastanka Crvene planetei možda su jedini preživeli članovi veće porodice satelita. Do sada su radi njihovog proučavanja iz blizine pokrenute samo dve misije, sovjetske sonde “Фобос 1“ i „Фобос 2“ 1988. godine i ruski brod iz 2011. „Фобос-грунт“, koji je čak trebalo da donese i uzorke Fobosa na Zemlju. Sve tri letilice su omanule. Ali to ne znači da su ostale kosmičke agencije zaboravile Marsove mesece.
Sonda „MERLIN“ za izučavanje Fobosa i Dejmosa.
Japan se nada da će do 2020. uspeti da lansira svoju misiju „MMX“ koja će doneti uzorke sa Fobosa, dok ESA nastavlja da radi na sličnom projektu, nazvanom „PHOOTPRINT“, koji će možda sprovesti sdruženo sa Roskosmosom. Uz to, ruska agencija nastavlja sa svojom namerom da lansira „Фобос-грунт 2.0“, ili u okviru programa „PHOOTPRINT“ sa Esom, ili nezavisno unutar projekta „Експедиция-М“. A NASA? I njih interesuje Fobos i Dejmos. Na poslednjem konkursu za sledeće jeftine misije tipa „Discovery“ – agencija je razmatrala tri predloga za proučavanje Marsovih meseci: „PADME“ (Phobos ANd Deimos ORigin Assessment), „PANDORA“ (Phobos ANd Deimos ORigin Assessment) i „MERLIN“. Pogledajmo ovu poslednju, jer je ona najambicioznija.
MERLIN (Mars-Moon Exploration, Reconnaissance and Landed Investigation) treba da bude jeftina sonda (oko $450 miliona) napravljena da sleti na Fobos ili Dejmos radi studiranja sastava i unutrašnje strukture. Prvobitno je odabran Dejmos zbog svojih malih dimenzija – 15×12×10 km – osobina koja bi omogućila sondi da sleti na površinu sa manje goriva (ili, izraženo tehničkim rečnikom, moći će da sleti sa delta-V od samo 400 m/s zahvaljujući gravitacionom ubrzanju na površini od samo 0,002 g).
Kasniji predlog je dopunjen kako bi omogućio sletanje na Fobos, mesec koji je NASA identifikovala kao glavno odredište za sletanje broda s ljudskom posadom u trećoj deceniji ovog veka[1]. Gravitacija na Fobosu je malo jača, između 0,002 i 0,008 g, zahvaljujući većim dimenzijama (27×21×19 km). Konstrukcija „MERLIN-a“ je vrlo jednostavna, sa zdepastim korpusom, dva solarna panela, i stajnog trapa sa tri nogara. Stručni tim „MERLIN-a“ vodi Scott Murchie iz APL (Laboratorija za primenjenu fiziku) univerziteta Johns Hopkins.
Karakteristike Fobosa i Dejmosa.
„MERLIN“ bi trebalo da u januaru 2024. uđe u eliptičnu orbitu oko Marsa pre nego što bude postavljen u kružnu orbitu sličnu Fobosovoj. U junu iste godine započeće približavanje Fobosu i spuštanje na sve manju visinu (300, 100 i 50 km). U sledećoj fazi, koja će trajati oko 6 nedelja, sonda će sleteti na samo 50 km visine i sprovesti nekoliko preleta na svega jedan ili dva kilometara visine radi proučavanja i odabira zona za ateriranje, koja treba da budu prečnika oko 500 metara.
Početne orbite „MERLIN-a“ u bliziini Dejmosa.
Moguća mesta sletanja na Dejmosu.
Sonda na Fobosu.
Pri sletanju, predviđenom za oktobar 2024. godinu, sonda će koristiti kamere DDIS (Deimos Dual Imaging System) ili FDIS (Phobos Dual Imaging System), formirane od širokougaone kamere WAC i teleobjektiva NAC, prema konstrukciji kamere koju koristi sonda „MESSENGER“. Kamera će biti u stanju da načini mapu čitavog meseca sa minimalnom rezolucijom od 1 metra po pikselu u crno-beloj tehnici, ili 10 metara u koloru. U finalnoj fazi sletanja, kamera NAC će dostići rezoluciju od samo 1 milimetara po pikselu. Kad bude sleteo, „MERLIN“ će osloboditi mehaničku ruku kojom će analizirati do detalja površinu Fobosa. Rendgenski spektrometar (APXS), Ramanov spektrometar (MRS) i kolor mikroskop (MAC), kao i panoramske kamere TerrainCam (pokretna) i OpsCam (fiksirana), montirane na ruci, slaće sigurno neverovatne fotografije površine Fobosa (kamere će se bazirati na malim kamerama HazCam i NavCam na roverima „Opportunity“ i „Spirit“). Na ruci će se nalaziti mala lopatica koja će ukloniti santimetar debeo sloh regolita i otkriti dragocenu površinu. Ruka će proučavati prvu lokaciju 25 dana, a onda će se prebaciti na drugu sledećih 20 dana.
Prilazni i sletni manevri „MERLIN-a“.
Misija „MERLIN“ bi istraživala Fobos skorodevet meseci, od kojih bi tri proveo na površini. U slučaju da meta bude Dejmos, ako posle prvog sletanja još uvek ostane dovoljno goriva razmotriće se mogućnost proširenja misije u neku zonu van meseca. Ukupno, sonda će tokom trajanja misije moći da pošalje 50.000 fotografija i oko 6.000 spektara.
Nažalost, „MERILIN“ nije ušao u finale za sledeću „Discovery“ misiju[2], tako da nam ostaje da sačekamo i vidimo da li će kasnije imati više sreće. Ono što je bitno to je da su Marsovi meseci još uvek interesantni naučnicima.
[1] Smatra se da je sletanje na Fobos najlakše sletanje od bilo kog planetnog tela
[2] To su: „NEOCam” (Near Earth Object Camera), “DAVINCI” (Deep Atmosphere Venus Investigation of Noble gases, Chemistry, and Imaging), “VERITAS” (The Venus Emissivity, Radio Science, InSAR, Topography, and Spectroscopy mission), “Lucy” (Jupiterov orbiter) i “Psyche” (misija na asteroid)
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
