Još od 2009. Rusija pokušava da razvije novi nuklearni reaktor za kosmičke misije baziran na iskustvima reaktora „Бук“ i „Топаз“ iz ’70-ih i ’80-ih godina. Originalno, trebali su da budu korišćeni za misije na Mesec i Mars, ali te ambiciozne misije su zamenjene tegljačima koji bi nosili nuklearne satelite sa nižih na više orbite. U svim tim slučajevima energija reaktora će biti korišćena za pokretanje jonskih ilči plazmenih motora visokih performansi baziranih na ksenonu.
Mogući dizajn satelita za elektronsko ratovanje kompanije KB „Arsenal“.
Ali ni nakon godina i godina odlaganja i neispunjenih obećanja projekat nuklearnog orbitnog tegljača nije izašao na svetlost dana, uprkos povremenim optimističkim vestima koje su osvanjivale u medijima svakih par godina. Međutim, sada je sankt-petersburška kompanija KБ „Арсенал“[1] predložila novi program za korišćenje kosmičkih nuklearnih reaktora poznat kao ЯEУ (rus. ядерная энергетическая установка). Оbzirom da do danas civilni projekti nisu budili veće zanimanje vlade, „Arsenal“ predlaže korišćenje reaktora u novom vojnom satelitskom programu za elektronsko ratovanje.
Ovaj satelit će imati ogromnu rasklapajuću antenu sposobnu da šalje moćne signale u radio i mikrotalasnom spektru ka ciljevima u kosmosu i na Zemlji. Ovi signali će stvarati takve smetnje da će potpuno ili bar delimično onesposobljavati ciljeve. Što je veća snaga signala za ometanje, biće veća njihova vojna vrednost, pa je odlučeno da se umesto solarnih panela koriste nuklearni reaktori. Vrlo je verovatno da bi satelit većinu svog vremena provodio pasivno, kao klasičan špijunski elektronski satelit.
Nuklearni tegljač koji je 2009. predložila kompanija RKK „Enegija“.
Projekat međuplanetne letilice za istraživanje Jupitera sa nuklearnim reaktorom.
Prema planovima za let ljudi na Mars, brod je trebalo da pokreće nuklearni reaktor.
Ti sateliti na nuklearni pogon za elektronsko ratovanje nalaziće se na geostacionarnoj orbiti ili visokoeliptičnim putanjama tipa Molnija. KB „Arsenal“ će koristiti jedan energetskii propulzivni modula sa reaktorom nazvan TEM (rus. транспортно-энергетический модуль) koji će biti izrađivan u dva tipa, električne snage 30 odn. 50 kilovata (radi poređenja, snaga solarnih panela na ISS je oko 110 kW).
Tokom '70-ih i '80-ih KB „Arsenal“ je bio konstruktorski biro zadužen za konstruisanje i gradnju satelita „УС-А“ (17Ф16) opremljenih reaktorina „Бук“ (БЭС-5) koji su napajali radarske antene za otkrivanje flota američkih nosača aviona. Konstelacija satelita „УС-A“, nazvana „Легенда“, odlikovala se različitim incidentima. Početkom 1978. godine višetonski „УС-A“ špijunski satelit “Koсмос 954“ raspao se u atmosferi iznad Kanade, zagadivši površinu od stotinjak kvadratnih kilometara ostacima reaktora BES-5 №58. U januaru 1983. u atmosferi je izgoreo “Космос-1402“ sa reaktorom „Бук“ №70 iznad južne Afrike. Ovi incidenti su ubrzali uvođenje sistema koji će posle završetka misije postavljati reaktore na vrlo visoke orbite. KB „Arsenal“ je 1987. lansirao dva setelita opremljena poboljšanim reaktorima „Топаз 1“. Između 1970. i 1988. SSSR je lansirao u kosmos ukupno 32 nuklearna reaktora (napominjem da ne treba mešati nuklearne reaktore – „atomske reaktore“ – koji stvaraju toplotu u procesu nuklearne fisije, sa radioizotopskim generatorima – RTG – baziranim na toploti koju stvararaspad radioaktivnih izotopa: reaktori stvaraju mnogo veću energiju nego RTG-ovi).
Krajem XX veka KB „Arsenal“ je radio na projektu „Плазма 2010“ za razvoj platforme opremljene višenamenskim nuklearnim reaktorom snage do 100 kW. Godine 2009. rođen je sadašnji projekat sa ciljem stvaranja kosmičkog nuklearnog reaktora nove generacije izlazne snage od jednog megavata, projekat koji je zvanično odobren 2010. godine. Osnovni dizajn reaktora završen je 2012. Različiti prioriteti Roskosmosa i Rosatoma[2], skopčano sa nedostatkom adekvatnog finansiranja i adekvatnih misija, glavni su faktori koji su uzrokovali kašnjenja.
Konstrukcija kosmičkog nuklearnog reaktora.
Modul TEM, težine 20,3 tone, koristiće se za kosmičke tegljače ili druge satelite „Arsenalovog“ projekta. Roskosmos planira da lansira prvi prototip reaktora do 2018. godine a prvi eksperimentalni satelit opremljen istim do 2025, ali ništa ne garantuje da su te brojke realne. Nasuprot tome, KB „Arsenal“ obećava da će lansirati u orbitu prvi TEM, snage manje od jednog megavata, do 2020. godine.
Modul TEM za nuklearni tegljač pema konačnom dizajnu Roskosmosa i Rosatoma.
Novi tip satelita KB „Arsenal“ ima jedan ogroman nedostatak: može da se koristi jedino u ratu, jer ometanje komunikacije neprijateljskih satelita može da se oceni kao akt agresije. Očigledno je da će njegova uloga ponajpre biti zastrašivanje, kao dodatni simptom novog Hladnog rata u kome živimo. Da li će vojni nuklearni tegljač imati više sreće od civilnog? Videćemo.
[1] Ovu inženjerijsku kompaniju je osnovao car još 1711. godine. Puno ime joj je „Federalno državno udruženje Mihajla Vasiljeviča Frunzea“. Do '80-ih su priozvodili nuklearne projektile, da bi se potom preorijentisali na kosmičke satelite. Najstariji državni biro povezan za kosmička istraživanja.
[2] Moskovrska korporacija, osnovana 2007, koja se bavi svim civilnim i vojnim zahtevima u zemlji po pitanju nuklearne industrije. Proizvode 37% svih nuklearnih reaktora u svetu. Godišnje imaju narudžbenice u vrednosti od preko $65 milijardi.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
