Kineski lunarni rover „Yutu“ je zauvek prestao da radi. Pravo vreme „smrti“ je nepoznato, ali je prestao da komunicira sa zemaljskom kontrolom u suton 28. jula, tako da se to dogodilo verovatno negde tokom poslednje lunarne noći. „Yutu“ je stigao na Mesec zajedno sa lenderom „Chang’e 3“ 14. decembra 2013. u 13:11 UTC, postavši prvi kineski rover koji je dospeo na površinu nekog drugog sveta i, radeći ukupno 31 mesece, ujedno postao rekorder po vremenu rada na Mesecu. Sada, dve ipo godine kasnije, „Yutu“ nas je napustio.
Snimak kineskog rovera sa sonde „Chang'e 3“.
“Yutu” (玉兔/yùtù, ”Zec od žada” na mandarinskom) spustio se sa vrha “Chang’ea 3” nekih sedam časova nakon sletanja – u 20:35 UTC – koristeći neobičan sistem koji je kombinovao “lift” i tradicionalnu rampu. Kretao se oko lunarne sonde dva dana. Prvobitno se udaljio od sonde devet metara u pravoj liniji a zatim je do 21. decembra napravio polukrug od 1.80°. Nakon toga je krenuo ka jugu a 24. decembra se suočio sa prvom lunarnom noći.
Putešestvije rovera.
Termički ekstremi između lunarnog dana i noći (kada je temperatura padala na -180°) predstavljali su glavni tehnički problem sa kojima se suočavala sonda na Mesečevoj površini. Da bi preživeo dvonedeljnu noć, „Yutu“ je, kao i sam „Chang'e 3“, posedovao radioaktivne grejače (engl. Radioisotope heater units, RHU) baziran na radioaktivno plutonijumu-238. Uz to, glavni jarbol sa kamerama i solarni paneli su se sklapali na leđima korpusa rovera i smanjivali tako gubitak toplote. Tokom drugog lunarnog dana „Yutu“ je nastavio da se kreće južno od „Chang'ea 3“ i započeo da skreće ka severu. Nažalost, zbog mehaničkih problema sa upravljanjem, rover je 15. januara prestao da se kreće i ostao na toj poziciji zauvek prevalivši ukupno stotinjak metara.
Sekvenca spuštanja rovera „Yutu“.
Rover „Yutu“.
Slika koja je obišla svet: rover viđen sa lendera prilikom prvog zaustavljanja. Dok Nasin „Curiosity“ ima 900 kg, Kinez je težak samo 140 kg.
Rover je konačno krenuo dalje. Od 16. do 20. decembra nije se mrdao jer bio delimično isključen. Direktno solarno zračenje povećalo je osunčanu stranu rovera na preko 100° C, dok je istovremeno ona u senci bila izložena na ispod 0° C.
Video spuštanja „Yutua“:
Iako je kontrola misije najavila da „Yutu“ možda neće uspeti da preživi drugu lunarnu noć, ipak je uspeo. Iako više nije slao slike niti naučne podatke, to je mnoge navelo da gledaju na misiju kao nekompletno uspelu. Međutim, sama činjenica da je roverova elektronika izdržala dve ipo godine – 33 lunarne noći – u surovim uslovima, mnogo govori u korist kineske kosmičke tehnologije. U svakom slučaju, „Yutu“ je bio konstruisan da provede samo 3 meseca na površini Meseca, tako da ne bi bilo fer reći da je misija na kraju neuspešna.
Odlične slike rovera snimljene okom sletne platforme.
Mesto spuštanja lendera sa roverom pre i posle sletanja. Snimke je napravio Nasin LRO.
Rover će večno ostati u Moru Kiša[1] (Mare Imbrium, 44,1260° severno i 19,5014° zapadno). Rover je nosio nekoliko instrumenata: panoramsku kameru (PCAM), vidljivi i infracrveni mapirajući spektrometar VNIS, rendgenski alfa-čestični spektrometar APXS i radar LPR, plus dve dodatne navigacione kamere, korišćenje za vreme vožnje. Ovaj mali šetotočkaš visine 1.50 metara i ukupne težine 140 kg, uključujući i 20 kg naučnog tereta, postao je šesto vozilo koje je putovalo Mesecom posle sovjetskih „Lunohoda 1 i 2“ i putničkih LRV misija „Apollo 15, 16 i 17“, i prvo na Mesecu još od 1973. godine. Stotinjak metara koliko je prevalio kineski rover je skromno u odnosu na „Lunohode“ (10,5 i 33 km) ili „Apollove“ LRV (27,8, 27,1 i 35,74 km), ali ne treba zaboraviti da je „Yutu“ daleko prostije vozilo, kako po veličini tako i po karakteristikama. Za 2018. Kina planira da lansira misiju „Chang'e 4“ na dalju stranu Meseca, koja bi ponela rover sličan „Yutu“, samo poboljšan.
Spektralni sastav lunarnog regolita dobijen instrumentom APXS.
Jedna od radarskih slika dobijenih sa „Yutua“. Instrument takvog tipa nikad do tada nije sleteo na Mesec.
Međutim, smrt „Yutua“ krije jednu misteriju koja još uvek nije rešena. Kao što smo rekli, plutonijum-238 na „Yutu“ je služio za održavanje temperature unutrašnje elektronike tokom ledenih lunarnih noći, ali odakle potiče taj polutonijum? To niko ne zna. U početku se mislilo da je plutonijum možda proizveden u Kini, što bi značilo da je ta zemlja možda ušla u mali klub zemalja kadrih da proizvode taj materijal (pored Rusije i SAD). Kasniji izveštaji su otkrili da su komponente za kineski RHU (ili bar neke od njih) proizvedene u Rusiji, upućujući da je i materijal iz Rusija (taj materijal nema vojnu namenu). Misteriju pravi činjenica da nema javnih dokumenata o bilo kakvom transferu plutonijuma iz Rusije u Kinu.
Instrument APXS (levo) sa RHU (u sredini) i metom za kalibraciju.
 |
 |
Levo: Detalj „Yutuovog“ plutonijumskog RHU. Desno: radioaktivni izvor „Chang'ea 3“.
„Yuhu“ je posedovao jedan RHU težak 390 grama koji je generisao 4 vata toplote, dok je „Chang'e 3“ nosio dva RHU svaki snage 120 vati. Roverov RHU je korišćen za održavanje temperature APRX, najvažnijeg instrumenta rovera. Radi poređenja, roveri „Spirit“ i „Opportunity“ – težine po 185 kg – posedovali su po osam malih RHU-a snage jednog vata. U isto vreme, „Lunohodi“ su takođe posedovali snažne i velike RHU-e od 1.020 W, mada su umesto plutonijuma-238 koristili plutonijum-210. Misije „Apollo“ su nosile radioizotopske generatore (RTG) SNAP-27 od 1.480 W (73 W električna) da bi grupi instrumenata ALSEP omogućili da prežive lunarne noći. Ali ništa od ovoga nam neće pomoći da rešimo tajnu porekla plutonijuma misije „Chang'e 3“. Da li je iz Kine, Rusije, ili mešano?
Pogled na „Chang'e 3“ sa rovera „Yutu“.
„Yutu“ je slikao svoju senku.
[1] Prvobitno je planirano da se sleti u Sinus Iridum. Međutim, sletanje je obavljeno i Moru Kiša, oko 40 km južno od kratera Laplace F prečnika 6 km., na visini od 2.640 m iznad nivoa prosečne lunarne površine.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
