Autor M. Vučić Izvor Južne vesti | NIŠ

CS-1Grmljavine sve češće (foto: D. M. Car)

Munje koje satima svetle iznad Niša i drugih gradova i udari groma koji se dugo ne smiruju stvarajući apokaliptični ambijent, pokreću pitanja uticaja na klimu, globalnog zagrevanja, ali i „HAARP-a“ i „kemtrejlsa“.

O tome koja su naučna objašnjenja uzroka ovakvih vremenskih neprilika, a šta je domen iracionalnog i praznoverice, razgovarali smo sa Čedomirom Stankovićem, geoinformatičarem i članom astronomskog društva „Alfa“ iz Niša.

CS-2Čedomir Stanković izučava geoinformatiku, seizmiku i analizira geodetkse programe izučavanja - DFIRM, DORIS, GRACE, ADCIRC i SLOSH

Stanković je objasnio da se atipične vremenske prilike za određeno doba godine često dešavaju, počev od neobično hladnih leta i toplih zima, do visokog nivoa padavina, ali da smo mi skloni zaboravljanju.

- Ne znam zašto je u srpskom mentalitetu toliko popularno da se kaže: „To se nikada do sada nije desilo!“, „To ja nikad nisam video“. Mi volimo ezoteriju i mistifikaciju i mnogo nam je prihvatljivije da za komunikacioni satelit koji vidimo na nebu kažemo da je špijunska letelica na tajnom zadatku, nego da posegnemo za nekim naučnim objašnjenjem - objašnjava Stanković.

CS-3
Stanković fotografiše prirodne pojave

Stanković priznaje da je nevreme od ponedeljka zaista intenzivnije od onoga na koje smo navikli, ali da postoji vrlo utemeljeno i jednostavno objašnjenje.

Zemlja je, kaže, jako natopljena zbog blage zime i kišovitog proleća i leta, tako da prilikom povećanja temperature, ona počinje da isparava.

- Stvara se vodena para i elektroni iz nje počinju oblake da „nabijaju“ negativnom energijom. Tada dolazi do pražnjenja koje traje sve dok se ne uspostavi ravnoteža između negativno naelektrisanih oblaka i pozitivno naelektrisane zemljine površine. Što je u vazduhu više vodene pare, to je veći „napon“ oblaka, pa time i veće nevreme - navodi Stanković.

On naglašava da munje, kiše i grad nastaju u oblacima kumulonimbusima, u kojima je moguće da nastane čak i tornado, kakvih je slučajeva nedavno bilo u Srbiji, a što, kako ističe, nije ništa čudno.


HAARP sistem – teorija zavere?

Kao jedan od „dežurnih krivaca“ za vremenske nepogode koje su zadesile Srbiju, sve se češće spominje HAARP sistem. To je vrlo kontroverzna tema oko koje postoje oprečna mišljenja, ali smo vrlo malo naučnih objašnjenja imali prilike da čujemo u javnosti. Naš sagovornik smatra da je HAARP vrlo tabloidna tema koja samo povećava tiraž.

- HAARP je prvobitno nastao kao projekat za ispitivanje kvaliteta i načina emitovanja talasa preko jonosfere, i to za potrebe vojske. U međuvremenu je ugašen, a jedina antena kod nas se nalazi u Zemunu, na Institutu za fiziku, i to je prijemna, a ne predajna antena, i nema nikakvog ogromnog predajnika kod Barajeva - ističe Stanković.

On objašnjava da HAARP sistem emituje određenu energiju u jonosferu, ali da je ona mnogo slabija od energije koju, recimo, emituje Sunce, i kao takva, ona nije dovoljno jaka da bi promenila klimu.

Kada je reč o uticaju ljudi na klimatske promene, Stanković uverava da je promena kretanja oblaka i lokalno stvaranje kiša vrhunac koji ljudi tehnološki mogu da izazovu, ali je btino znati da „ljudski faktor ne može da izazove munje i gromove, jer ne može da poveća napon oblaka“.


"Otrovi" sa neba?

Još jedna od pojava koja uznemirava građane jesu kemtrejlsi – neobično postojani tragovi koji ostaju iza aviona i satima se „raspršuju“ na nebu. Na Internetu se mogu naći brojni napisi o tome kako nas avioni prskaju nepoznatim supstancama, što se često smatra uzročnikom vremenskih neprilika.

CS-4
Ove tragove neki smatraju otrovnim (foto: wikipedia.org)

- Avion bez tragova iza sebe radi "na ler", jedri na odgovarajućoj termici. Oni koji ostavljaju tragove, znači da voze punom snagom - kaže Stanković.

Spekulacije o "zaprašivanju otrovima" Stanković takođe odbacuje, navodeći da vetrovi koji duvaju na visini od desetak kilometara nisu isti kao oni koji duvaju pri zemlji, a tamo temperatura dostiže i do -50 stepeni.

Kako pojašnjava ovaj geoinformatičar, nikakav prah se ne prosipa na toj visini. A i kad bi se hipotetički prosipao, pitanje je gde bi završio, objašnjava Stanković. 

 

Čedomir Stanković
Čedomir Stanković, spec.inž.geodez. Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. Diplomirao na Geodetskom fakultetu. Specijalizirao Geomatiku na Geodetskom fakultetu u Beogradu. Radio je kao profesor u srednjoj Građevinsko tehničkoj školi Neimar, a sada je angažovan na radovima iz oblasti geodetskog inženjerstva u Zrenjaninu. Astronomijom se bavi od detinjstva. Član AD Alfa iz Niša. Pisanjem naučnopopularnih tekstova na internet portalu i časopisu Astronomskog magazina, radi na popularizaciji geonauka, astronomije i približavanje nauke mladima. Teži iskorenjivanju astroobmana i kvaziučenja vezanih za astronomiju i fiziku. Najveći deo slobodnog vremena provodi na bicikli baveći se brdskim biciklizmom. ..... Više: http://www.astronomija.co.rs/112-autori/biografije/4041-edomir-stankovi

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Duca said More
    Čovek bi pomislio da je to rešenje za... 13 sati ranije
  • Baki said More
    Mnogo toga kompleksnog je moguće... 2 dana ranije
  • Boris Saksida said More
    E,dobri ste mi vi,baš lepo!lp sax 4 dana ranije
  • Boris Saksida said More
    Baš lepo,priuštim!!!!!lp sax 4 dana ranije
  • Miloš Bošković said More
    Ekipa Zvezdobrojci, Vladimir Vlaisavljević. 5 dana ranije

Foto...