Ono što pored tehnike spuštanja i kapaciteta rovera izdvaja ovu misiju u odnosu na ostale je da je MSL preteća budućih marsijanskih lendera i laboratorija sa ljudskim posadama.
Autor brojnih članaka iz kosmonautike
Bilo bi lakše komentirati MSL u utorak nakon što bude poznat ishod misije (prevashodno čitaj - slijetanja), no onda to ne bi imalo smisla. Od "nostradamusa" koji se jave nakon što se nešto dogodi i nema neke velike koristi :)
Autor brojnih članaka iz kosmonautike
Iako je spuštanje na Mars osnovni cilj misije MSL, ne treba zaboraviti da je "Kjurioziti" (Curiosity) tokom sedmomesečnog transplanetarnog leta korišćen za analizu ekstremnih uslova kojima mogu biti izložene posade budućih marsijanskih ekspedicija. MSL je na primer "preživeo" bombardovanja visokoenergetskih čestica za vreme pet snažnih sunčevih erupcija.
Danijel Reponj:
Osobno, ova misija mi je vrlo zanimljiva. Tu ima toliko noviteta kao ni u jednoj ranijoj misiji na Mars do sada. A sve je počelo misijom Mars Pathfinder 1997. godine kada je jedan maleni robot, sastavljen od komercijalno dostupnih dijelova kako bi bio što jeftiniji, na Marsu pokazao nove principe istraživanja crvenog planeta. Ta rješenja su se pokazala toliko dobrima da su ih koristili i MER Spirit i Opportunity, a sada i Znatiželjko. Ja ga tako zovem od milja.
Šta misle o misiji MSL, kako je ocenjuju i šta od nje očekuju pitali smo one koji su dobro upućeni u planetarna istraživanja, ali i druge, one koji samo žele da su obavešteni o važnim događajima u svemiru.
Draško Dragović, autor više članaka o ovom misiji
(or: How To Screw Up Your Job With Ordinary Astronomy Book)
(nepotrebna) napomena: Pred vama je , draga škvadro, omnibus priča u kojoj se sreću dva mala čoveka, tj. dva mala Sapiensa, u lokalnom Univerzumu. Jedan je "Balkanski špijun", a drugi samo "Balkanski ... (šta god...)". Cela frka nastaje zbog prvog, drugog, trećeg, a i četvrtog (?) Njutnovog zakona, kao i prvog, drugog, trećeg, a i četvrtog (?) zakona termodinamike crnih rupa. Dok ovo čitate, u bliskom Zemljinom okruženju juri na hiljade asteroida, u CERN-u se otkrivaju novi barioni, radio teleskopi u Čileu pokušavaju da detektuju kompleksne molekule tamo daleko (gde ne cveta limun žut), a poslednji NASA spejs šatl odlazi u penziju i postaje muzej.
Dosadniji i bljutaviji film ne pamtim da sam gledao. To je jedan od onih filmova u kojima autor smatra da je prikazivanje zelnkasno-mutnjikavih talasa reke i bulki u travi kupusari tako romantično i duboko misaono. 
Svako od nas je barem jednom imao iskustvo “malog sveta“ (malog u smislu poznanstva među ljudima a ne fizičke veličine). Međutim, obično se ne zapitamo da li je to puka slučajnost ili nešto sasvim normalno i očekivano.
Pretpostavimo da postiji inteligentan život van Zemlje. Kakav je on? O tome vas pitamo i nadamo se vašim odgovorima.
Još pre nekoliko meseci smo napravili anketu sa pitanjem: Ko će pre na Mesec? Isto pitanje smo postavili i našim saradnicima koji dobro poznaju astronautiku, a to su Danijel Reponj, Tomislav Bandin, Grujica Ivanović i Srđan Penjivrag. Sva četvorica su dala zanimljive i dobro obrazložene odgovore koje možete pročitati u trećem broju našeg časopisa.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
