PRETPOSLEDNJI NASIN POKUŠAJ
DA KOLONIZUJE SOLARNI SISTEM
Krajem osamdesetih, liderstvo koje je NASA izdejstvovala u svetu tokom letova sa ljudskim posadama u programu „Apolla" počelo je da jenjava. Nesreća šatla „Challenger" i problemi sa programom orbitne stanice „Freedom" bili su u oštrom kontrastu sa napretkom Sovjetskog Saveza u kosmosu. SSSR ne samo da je obarao rekord za rekordom u dužini boravka u kosmosu, već je bio na korak od puštanja u rad sopstvenog šatla – „Буран" – i džinovske rakete „Энергия". Amerika je pod hitno morala nešto da uradi ako je želela da sa Sovjetima ravnopravno razgovara kao faktorom u kosmosu.
Konačno, dvadeset godina posle „Apolla 11" i prvog sletanja čoveka na Mesec, usledio je dugoočekivani odgovor. Nazvan Inicijativa za Kosmičko Istraživanje (SEI), predstavljao je to najambiciozniji program istraživanja kosmosa sa ljudskim posadama još od slavnih „Apolla". Da je SEI uspeo da napreduje, NASA bi poslala svoje posade na Mesec i Mars do 2025. godine.
SEI je imao duboke korene u tzv. „Izveštaju Rajdove", koji je objavila prva Amerikanka u kosmosu dr Seli Rajd (1951-2012), a čiji je puni naslov glasio „Vođstvo i američka budućnost u kosmosu" („Leadership and America's Future in Space"). Izveštaj Rajdove je jasno isticao gubitak vizije u Nasinom programu sa ljudskom posadom, a kao kontrapunkt je navodio sovjetski napredak. U zaključku je podvučeno da Amerika mora da istraži Mesec i Mars, ili da se izloži riziku da zauvek ostane pozadi. Izveštaj Rajdove je izazvao veliku buru i uskoro su se javile prve reakcije političara. Početkom 1988. godine Reganova administracija je odlučila da razmotru Nasine ciljeve (koji su u to doba bili stroga državna taja), pa je 20. jula 1989, na samu 20–godišnjicu sletanja „Apolla 11" na Mesec, Buš (stariji) uz veliku pompu objavio zvanično rođenje SEI. Tadašnji potpredsednik SAD, Dan Quayle, odabran je da vodi Državni kosmički savet, posebno telo kreirano radi realizacije SEI . Prema Bušovim planovima, Nasin budžet je trebalo postepeno da bude povećavan do nivoa programa „Apollo", pa čak i da ga premaši.
|
|
| Preuzmite e-knjigut u PDF verziji (23 strane, 4,33 MB) 
|
|
Pročitajte ostale e-knjige Draška Dragovića |
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
