- Detalji
-
Kategorija: Istorija
-
Datum kreiranja: subota, 18 jul 2009 00:06
-
Autor Srđan Penjivrag
Prvi put u istoriji istraživanja svemira imamo moćnu kameru u orbiti oko Meseca koja je kadra da usnimi sve što je ostalo na površini iz Apolo misija.
Habl je proteklih godina pokušavao, ali najsitniji detalji na slikama iznosili su 80 metara. Ni veliki zemaljski teleskopi nisu uspeli da razaznaju bilo sta sto je čovek ostavio na Mesecu.
Opširnije: Fotografija koju smo čekali 4 decenije
- Detalji
-
Kategorija: Istorija
-
Datum kreiranja: petak, 17 jul 2009 18:39
-
Autor Astronomski magazin
Šte je to na fotografiji?
Fantastičan snimak! Ovo smo dugo čekali.
Uskoro više u članku Srđana Penjivraga!
- Detalji
-
Kategorija: Istorija
-
Datum kreiranja: četvrtak, 02 jul 2009 19:56
-
Autor Draško Dragović
Pre svih mojih najavljenih pisanja o spektakularnoj misiji na Veneru, projektu „VEGA", red je, a takav je i redosled, napisati nešto o starim i već pomalo zaboravljenim vukovima kosmonautike, ljudima bez čijeg truda i rada bi još uvek čitali o Veneri samo u knjgama naučne fantastike.
Ovde ću vas podsetiti na glavni mozak misije „VEGA".
Opširnije: Vjačeslav V. Kovtunenko
- Detalji
-
Kategorija: Istorija
-
Datum kreiranja: utorak, 30 jun 2009 18:44
-
Autor Draško Dragović
U poslednje vreme svi smo svedoci velikog truda poslednjeg kosmičkog dinosaurusa, Amerike, da se vrati na Mesec. Tek se prave planovi za noseću raketu i komandni modul, a mnogi detalji su tek u glavama inženjera. Gledao sam jedan intervju drugog čoveka na Mesecu, Edwina „Buzza"-Aldrina, koji je tada rekao: „Tek kad budete hteli PONOVO da odete na Mesec, postaće vam jasna veličina našeg poduhvata!" Izgleda da smo trenutno u nekom zastoju? Ćorsokaku?
Opširnije: VEGA
- Detalji
-
Kategorija: Istorija
-
Datum kreiranja: petak, 12 jun 2009 23:03
-
Autor Draško Dragović
Tragična sudbina jedinstvenog kosmičkog projekta
Pre tačno 22 godine, tačnije 15. maja 1987., iz slavne kosmičke luke Bajkonur lansirana je najsnažnija raketa na svetu, „Energija" (rus. „Энергия"), natovarena tajanstvenom „spoljno-obešenom maketom satelita " (kako je to lukavo firmulisala ovlašćena novinska agencija ТАСС). U stvatnosti, radilo se o maketi novog laserskog svemirskog oružja. Lansiranje takve rakete bilo je u to vreme bezprimerno dostignuće, koje će otvoriti neslućene horizonte ne samo nacionalne već i svetske kosmonautike.
Opširnije: Ko je ubio „Energiju"?
- Detalji
-
Kategorija: Istorija
-
Datum kreiranja: petak, 15 maj 2009 21:58
-
Autor Aleksandar Zorkić
Spisak administratora Nase od njenog sonivanja.
Opširnije: SVI NASINI ADMINISTRATORI
- Detalji
-
Kategorija: Istorija
-
Datum kreiranja: nedelja, 12 april 2009 21:33
-
Autor Astronomski magazin
POVODOM DANA KOSMONAUTIKE 12. aprila 1961. godine u kosmos se vinuo prvi kosmonaut planete, Jurij Gagarin. Kako su za taj let saznali njegov brat, majka i otac. O tome je u svojoj knjizi “Moj brat Jurij” pisao Valentin Gagarin, brat prvog kosmonauta. Tekst je na srpskom jeziku objavljen 70-ih godina u prevodu Rajka Doškovića, dopisnika, urednika i prevodioca RIA "Novosti".
Opširnije: Moj brat Jurij
- Detalji
-
Kategorija: Istorija
-
Datum kreiranja: utorak, 07 april 2009 02:00
-
Autor Grujica Ivanović
Pogibija kosmonauta Dobrovoljskog, Volkova i Pacajeva gruba je igra sudbine. Oni su spletom neobičnih okolnosti, o kojima se dugo ništa nije govorilo, dobili priliku da kao članovi njene prve posade borave na prvoj orbitalnoj stanici "Saljut". Nastradali su prilikom povratka na Zemlju, kada su već postavili svetski rekord u dužini boravka u kosmosu.
U ovom nastavku iznosimo detalje koji su godinama bili skrivani od javnosti, detalje najveće tragedije u istoriji sovjetsko/ruskih kosmičkih letova sa ljudskim posadama koja se dramatično odrazila na dalji razvoj pilotirane kosmonautike.
Opširnije: Trijumf i tragedija posade prve orbitalne stanice - II deo
- Detalji
-
Kategorija: Istorija
-
Datum kreiranja: petak, 27 mart 2009 23:36
-
Autor Grujica Ivanović
ISTORIJA KOSMONAUTIKE
Pogibija kosmonauta Dobrovoljskog, Volkova i Pacajeva gruba je igra sudbine. Oni su spletom neobičnih okolnosti, o kojima se dugo ništa nije govorilo, dobili priliku da kao članovi njene prve posade borave na prvoj orbitalnoj stanici "Saljut". Nastradali su prilikom povratka na Zemlju, kada su već postavili svetski rekord u dužini boravka u kosmosu.
Eksluzivno u dva nastavka iznosimo detalje koji su godinama bili skrivani od javnosti, detalje najveće tragedije u istoriji sovjetsko/ruskih kosmičkih letova sa ljudskim posadama.
Opširnije: Trijumf i tragedija posade prve orbitalne stanice - I deo
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
