Pre desetak dana svet je slavio 55. godišnjicu lansiranja „Спутника“, a nama je to dobra prilika da kroz brojke pogledamo dosadašnji rezime Svemirskog doba. Prema navodima Aleksandra Železnjakova, redaktora „Новости Космонавтики“, od 4. oktobra 1957. do 4. oktobra 2012., bilo je 5.245 pokušaja lansiranja veštčkih satelita. Od tog broja, 359 lansiranja završeno je neuspešno a teret nije ni stigao do orbite. Ukupno 4.886 lansiranja je bilo uspešno, ali nisu svi tereti završili na planiranoj putanji. Četiri rakete(tri iz SSSR–a i jedna iz Brazila) eksplodirale su na rampi pre nego što su uzletele.
|
|
55 godina lansiranja satelita ostavilo je svog traga (Google Earth). |
Bivši Sovjetski Savez i Rusija vode na podijumu sa 3.105 lansiranja, od čega je 2.931 bilo uspešno. Slede Sjedinjene Države sa 1.552 lansiranja, od čega je uspešno 1.423. Treće mesto zauzima evropski konzorcijum „Arianespace“ sa 203 lansiranja bez ikakvih problema, a u broj lansiranja uračunate su i dve ruske rakete „Sajuz–ST“ lansirane iz Francuske Gijane.
Najaktivniji kosmički centar ostaje Kosmodrom Pleseck (Rusija) koji može da se podiči sa 1.592 lansiranja. Na malom rastojanju prati ga takođe ruski Kosmodrom Bajkonur, lociran u Kazahstanu, sa 1.385 lansiranja. Slede Kejp Kanaveral i Kenedijev Kosmički Centar (Florida), a za njima vojna baza Vandenberg (Kalifornija).
 |
Deo statistike lansiranja u orbitu. |
 |
Odnos SSSR/Rusija vs. USA. Nisam siguran da li je ovde prikazan i arsenal vojnih satelita. |
5.155 lansiranja (98,3%) izvedeno je sa suvozemnih poligona, dok je 44 (0,83%) lansirano sa vodene površine. Konkretno, sa platforme San Marco[1] (Italija), plataforme Odyssey („Sea Launch“) i podmornice K-407 „Novomoskovsk“ (plus neuspelo lansiranje sa K–496 „Borisoglebsk“). 46 lansiranja satelita (0,87%) izvedeno je da aviona „Lockheed TriStar“ uz pomoć rakete „Pegasus“.
Najveći broj lansiranja bio je vojne prirode i obavljen je u vreme Hladnog rata, tako da se od 1991. godine uočava period opadanja broja kosmičkih misija. Od 2004. taj trend se okrenuo, najviše zahvaljujući učešću novih zemalja, naročito Kine.
 |
Lansiranja po godinama. Ukupan broj lansiranja dat je plavo, uspešna zeleno, a neuspšna crveno (Wikipediae). |
Do sada je 12 zemalja pokušalo da pošalje sopstvene satelite u orbitu: SSSR/Rusija, SAD, Francuska, Kina, Japan, V. Britanija, Indija, Izrael, Brazil, Severna i Južna Koreja i Iran. Od njih 12, tri nisu uspele da postani kosmičke sile: Brazil, Severna i Južna koreja.Pored toga, tri međunarodna konzorcijuma su pokušala da dospu do orbote: „Arianespace“/ESA, „Sea Launch“/„Land Launch“ i ESRO (European Space Research Organization).
Za tih 55 godina lansirano je oko 6.700 satelita čiji su vlasnici bili 60 razliičitih zemalja. Većina tih satelita ponovo je ušla u atmosferu i izgorela ili je prestala da radi. Do jula ove godine, registrovano je 1.016 aktivnih satelita, od kojih je 443 pripadalo Amerikancima, 120 Kinezima a 110 Rusima. Od njih 1.016, 489 se nalazi na niskoj orbiti (LEO), 68 na srednjoj orbiti (MEO, uključujući GPS i GLONASS), 35 na eliptičnim i Molnija–orbitama, i 424 na geostacionarnim orbitama (GEO). Od tog mnoštva satelita u servisu, 69% se nalaze u komercijalnoj upotrebi, dok je 18% u vojne svrhe. Ostatak seu naučni i/ili državni.
Ako bi računali i razne delove satelita i gornje stepene raketa, broj objekata u orbiti bi se popeo na 16.339, ako je verovati U.S. Survelliance Networku (podaci iz jula 2012.). Rusija ima 6.108 objekata u kosmosu, od čega su 1.414 sateliti (bilo aktivni ili ne) a ostatak predstavlja dodatne raketne stepene ili jednostavno kosmičko đubre. Amerikanci imaju 4.980 objekata, od čega su 1.169 sateliti. Zatim sledi Kina – sa 3.727 objekata i 126 satelita, Francuska – sa 489 objekata i 54 satelita, Indija – sa 174 objekata i 47 satelita, Japan – 195 objekata i 121 satelit i ESA – sa 87 objekata i 42 satelita.
 |
Ukupan broj objekata u orbiti. EEUU je SAD. |
Međutim, procenjuje se ako bi u ukupan broj uračunavali i objekte veličine između 1 i 10 cm, taj broj bi se popeo na preko pola miliona. Većina tih objekata predstavljaju krhotine nastale posle sudara satelita ili posle proba antisatelitskog oružja (ASAT). Kineski ASAT probni sistem je u januaru 2007. uništio satelit „Fengyun–1C“, i to je bio jedan od novijih izvora orbitnih ostataka, a pratio ga je sudar satelita „Kosmos 2251“ i „Iridiuma 33“ 2009. godine. Posle ta dva incidenta katalogovano je još 5.000 novih objekata u niskoj orbiti oko Zemlje.
 |
Objekti u orbiti. Naglašen je uticaj kineskog ASAT testa iz 2007. i sudara dva satelita iz 2007. godine. |
Kao što možemo da vidimo, odjeci Hladnog rata su vidljivi u svim statistikama. Pored toga, u ovih 55 godina lansiranje objekata u kosmos je postalo stvar rutine. Tolike rutine da je kosmičko đubre postalo ozbiljan problem, naročito na LEO i GEO orbitama, što možemo iz prve ruke da vidimo na ovom fajlu na Google Earthu. Ako se ovako nastavi, nema sumnje da će sledeća kosmička stanica sa ljudskom posadom biti smeštena u Lagranžovi tačku L2 Zemlja–Mesec, i to najviše zahvaljujući sve većoj količini kosmičkog đubreta.
[1] Radi se o kosmičkom centru „Luiđi Broljo“ koji pripada Talijanima a nalazi se u Keniji. Talijani tamo imaju čak 3 platforme i 2 logistička broda. Centar danas nije aktivan, ali je do ’88. lansirao 24 rakete.
Oko Zemlje kruži 16117 kosmičkih objekata
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
