Astronautika: istorija

Svi pričaju o koroni, pa hajde i ja da kažem nešto.
28. februara 1959. lansiran je 'Discoverer 1', prvi satelit programa 'CORONA' ('KH-1'). Cilj ovog programa bio je špijuniranje SSSR-a usred Hladnog rata, da bi se tako izbegle rizične misije strato-aviona 'U-2'. Predsednik Eisenhower je odobrio program februara 1958, a razvili su ga zajednički CIA i USAF. Kao rezultat saradnje ove dve organizacije, 1. avgusta 1960. je formirana Nacionalna obaveštajna služba (NRO). Špijuniranje neprijatelja iz kosmosa postao je prioritet obeju vlada, jer se pojavila mogućnost slanja satelita u orbitu. Međutim, tehnologija za prenos slika iz kosmosa još nije bila zrela, pa su obe sile odlučile da koriste kapsule sa ablativnom termozaštitom za vraćanje rolni filmova na Zemlju. U SSSR-u je projekat špijunskih satelita, nazvan 'Зенит', takođe postao prioritet, toliko da je program brodova sa posadom 'Восток' bio integrisan u njega. Imajući snažnije rakete, Sovjeti su mogli da koriste mnogo veće brodove, pa su odlučili da ugrađuju kamere i njihovu optiku u kapsulu, kako bi mogle da se spasu i ponovo koriste. SAD nisu imale takvu opciju, pa su kapsule mogle da vrate samo film, a optika je u svakoj misiji propadala.

1
Za slike sovjetskih raketnih silosa Amerikanci su bili spremni da urade sve, pa čak i da avionom čekaju film iz kosmosa.

Kompanija 'Lockheed', proizvođač špijunskih jednoseda 'U-2', bila je zadužena za konstruisanje satelita. Kamere su bile delo 'Iteka' iz Masačusetsa, a 'General Electric' je bio zadužen za kapsule – koje su koristile najnoviju tehnologiju razvijenu za nuklearne bojeve glave. Satelit se zasnivao na konstrukciji gornjeg stepena 'Agena', a u funkciji prvog stepena koristili su se projektili 'Thor'[1]'Discoverer' je prvi projekt razvijen u okviru Vojnog satelitskog sistema 'Military Satellite System' (WS 117L[2]).

Optika se sastojala od kamere (KH-1, kasnije će biti instalirane dve) žižine daljine 610 mm čija je osa bila okomita na uzdužnu osu broda. Vidni ugao je iznosio 70º, što je, uzimajući u obzir tipičnu visinu orbite, davalo pokrivenost površine od 16×120 km, u rezoluciji od oko 12 metara. Par kilometara filma, koji je proizvodio 'Eastman Kodak', zatim je transportovano u kapsulu koju je svaki satelit nosio na prednjem kraju (druga kapsula je dodata u sledećim verzijama). Po završetku misije, kapsula se odvajala od broda i stabilizirala okretanjem oko svoje osi. Zatim je malim motorom na čvrsto gorivo napuštala orbitu i ulazila u atmosferu iznad Tihog okeana. gde je hvatana u punom spustu pomoću modifikovanog aviona C-119 koji je imao instaliran poseban sistem hvataljki u zadnjem delu trupa. Ako C-119 ne bi uspeo u pokušaju, kapsulu su mogli da pokupe američki brodovi raspoređeni po tom akvatoriju. Ukratko, bio je to vrlo ambiciozan projekt s obzirom na tadašnju tehnologiju. Kako bi testirali nekoliko sistema 'CORONA', Sjedinjene Države su 1956-56. godine lansirale seriju špijunskih balona 'GENETRIX', ali njegovi su letovi prekinuti nakon sovjetskih diplomatskih protesta.

2
Prvi vojni špijunski fotografski satelit klase 'CORONA'. Napravljeno ih je 22 a bili su teški oko 779 kg. Skoro sve misije su završene neuspehom.

3

Od samog početka je odlučeno da će priroda programa biti tajna. Međutim, za razliku od SSSR-a, Sjedinjene Države nisu mogle jednostavno da lansiraju satelit bez objavljivanja bilo kakvih karakteristika letilice, ne na početku svemirskog doba, kada je bilo koje lansiranje privlačilo pažnju svih medija. Tada je odlučeno da se postojanje satelita 'CORONA' sakrije kamuflirajući ih lažnim civilnim projektom nazvanim 'Discoverer'. Javno je objavljeno da će sateliti 'Discoverer' razvijati tehnologije potrebne za osvajanje svemira, posebno one povezane s gradnjom brodova koji bi se mogli vraćati iz kosmosa. Svi ovi pokušaji da se od Sovjeta sakrije prava priroda 'CORONA-e' bili su neuspešni, koji su vrlo brzo dobijali vesti o svojoj istinskoj misiji. Paradoksalno, ali za zapadno javno mnenje prevara je trajala još mnogo godina.

Prvo lansiranje satelita 'CORONA' trebalo se dogoditi 21. januara 1959. godine, ali je završeno neuspehom. 28. februara 1959, samo 13 meseci nakon 'Explorera 1', izvedeno je prvo uspešno lansiranje, a 'Discoverer 1' je postao prvi polarni orbitirajući satelit u istoriji. No, tek je 25. juna 1959. 'Discoverer 4'(CORONA 9001) poneo je u orbitu prvu špijunsku kameru KH-1.

Ukupno je izvedeno 38 lansiranja u programu 'Discoverer' i, iako je u početku broj kvarova bio velik, pokazali su pogodnost kosmosa kao medijuma za špijuniranje neprijatelja. Hladni je rat ušao u novo doba.

4
Predsednik Eisenhower sa jednom od 'CORONA' kapsula.

5
Prva uspešno uhvaćena fotografija KH-1, prikazuje sovjetski aerodrom na samom severu SSSR-a.

 

[1] PGM-17A su bili prvi operativni balistički projektili u USAF. Bili su teški oko 50 tona. Razvijani su od '59. do '63. kao balistički projektili srednjeg dometa sa termonuklearnom glavom. Sve kasnije rakete porodice 'Delta' imale su bustere proizašle iz projektila 'Thor'.

[2] Program je započet još 1946. kada je 'RAND Corporation' dobila zadatak da ispita tehničku izvodljivost proizvodnje veštčkih satelita. Prvi napredak je usledio '53. kada je USAF obavestilo da je u stanju da proizvede relativno male i lagane nuklearne glave. Uskoro je počet rad i na sistemima za sakupljanje fotografija sa orbite.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži