Iz komplikovanih razloga, lično navijam za sve neameričke kosmičke programe. To se dâ naslutiti i po programima i misijama koje povremeno razrađujem i objašnjavam na sajtu. Zemlje poput Indije, Koreje, Japana, Kine, Kazahstana, Brazila ... često razmišljaju na način koji mi se dopada. Rusi su posebna priča. Imaju vanserijske ideje, ali im je realizacija užasna. Dok ne lansiraju makar jednu uspešnu međuplanetnu misiju, ne verujem im ništa. Jedna od misija koja bi me zagrejala vezana je za istraživanje Ganimeda, ali znam šta će biti na kraju – sonda će biti otkazana ili pomerena za budućnost...
Ena na Ganimedu.
Misiju'Лаплас – П'('П' je od ruske reči 'посадка', što znači 'sletanje'), prvobitno su zamislili mozgovi Ruske akademije nauka i 'Роскосмосa' sa ciljem sletanja na Jupiterov satelit – Evropu, u okviru američko-japansko-ruskog projekta 'Europa Jupiter System Mission'(EJSM). Posle izlaska Nase iz projekta, misija je preorijentisana na istraživanje Ganimeda – drugog Jupiterovog satelita, za koji se čvrsto veruje da poseduje podzemni okean. Na projektu rade naučnici iz Instituta za kosmička istraživanja Ruske akademije nauka (ИКИ РАН), Lavočkinovog konstruktorskog biroa, Keldišovog Instituta za primenjenu matematiku i drugih ruskih instituta.
U januaru 2008. direktor Instituta za kosmička istraživanja Ruske akademije nauka, fizičar dr. Lav M. Zeljoni, objavio je da evropski i ruski naučnici planiraju da pošalju ka Jupiteru i Evropi ekspediciju od nekoliko kosmičkih letilica.
U februaru 2009. potpisan je ugovor o sudelovanju Rusije u kompleksnom projektu 'EJSM', koji je, uključujući ruski aparat, bio deo kosmičkog programa evropske agencije za period od 2015. do 2025. Prema planovima, Rusije je trebalo da 2020. pošalje ka Jupiteru svoju prvu misiju. Pretpostavljalo se da bi lender mogao da pokuša da pronađe tragove života u podpovršinskom ledu i okeanima Evrope. Za taj zadatak, u Lavočkinovim konstruktorskim biroima već je bila napravljena stanica sa bušilicom koja bi bila kadra da probuši površinu satelita i dopre do dubinskog okeana, odakle bi mogla da e uzme uzorke za egzobiološka ispitivanja. Predviđeno je da lender sleti u jednu od pukotina u višekilometarskom sloju površinskog leda. Nakon sletanja, lender je trebalo da istopi polumetarski sloj leda i da započne složeni procer potrage za najprostijim formama života. Plan je bio da se rezultati istraživanja šalju na Zemlju preko američkog orbitnog releja. Aparat je trebalo da se bavi zadacima na površini Evrope oko mesec dana. Ukupna težina kosmičke letilice je trebalo da bude 6350 kg.
2012. godine zbog velike složenosti obezbeđivanja funksionisanja lendera u najtežim uslovima zračenja Evrope, uglavnom zbog nedostatka domaće elektronike otporne na radijaciju i komplikacija oko njene kupovine u SAD, misije je bila preorijentisana na sletanje na drugi Jupiterov satelit sa takođe mogućim okeanom ispod površine – Ganimed – u složenoj evropsko-ruskoj misiji 'JUICE'[1](Jupiter Icy Moon Explorer) u 2022-2030, dok je proučavanje Evrope pomereno kasnije.
5. marta 2013. postalo je jasno da 'Роскосмос' planira da pošalje dve istraživačke sonde ka Gadimedu – sletnui orbitnu, koje će izvesti jedan gravitacioni manevar vezan za Veneru i dva vezana za Zemlju da bi 2029. stigle do sistema Jupitera, a posle još dve ipo godine ušle u orbitu oko Ganimeda. Lansiranje obe sonde je bilo planirano uz pomoć dve odvojene rakete klase 'Протон'ili 'Aнгара'zajedno sa dodatnim stepenima tipa 'Бриз'. Trebalo je da sletni aparat težine oko 800 kgaterira na Ganimed, a da orbitni aparat uđe u orbitu oko tog satelita i da posluži kao relej za slanje informacija ka Zemlji. Težina naučnih instrumenata na svakoj sondi iznosila bi oko 50 kg. Energiju za rad dobijali bi od radioizotopskih izvora, ali je za orbiter razmatrana i varijanta sa solarnim baterijama. Radni vek aparata trebalo je da iznosi nekoliko meseci. Fotografije površine Ganimeda, koje bi slala evropska sonda 'JUICE', trebalo je da budu korišćene za odabir mesta sletanja ruske sletne sonde.
Originalni dizajn Lavočkinove sonde 'Лаплас'koja je trebalo da istražuje Evropu.
Sletni modul 'Лаплас'za istraživanje Evrope. Jasno su uočljivi nostalgični detalji nekadašnjih Lavočkinovih lunarnih lendera. Glavni konstruktor je direktor Lavočkina, Ilja Lomakin. Kao platforma ('bus') za sondu koristi se 'Навигатор'.
Lavočkinov orbitni modul 'Лаплас'.
Do marta 2013. bili su završeni svi naučno-istraživački radovi na projektu i postavljeni svi parametri buduće misije. Finansiranje razvojno-konstruktorskih radova započeto je 2014. i iznosilo je godišnje od 10 do 30 miliona rubalja. Plan je bio da se projekat zabrši do 2016. i da se započne sa proizvodnjom prototipa.
5. jula 2016. preduzeće 'Lavočkin'je objavilo plan o lansiranju dve letilice do kraja 2026. – orbitni 'Лаплас-П1'i sletni 'Лаплас-П2'.
20. septembra 2016. Lavočkin je je objavio konkurs za proračun trajektorija za letove na Mesec, Mars i Jupiter uz korišćenje aerodinamičkog kočenja u atmosferama dva poslednja nebeska tela. Radovi treba da budu završeni do 30. novembra 2018. godine.
I kao što to uvek biva s Rusima, 15. jula 2017. u intervjuu TASS-u, podpredsednik Ruske akademijeLav Zeljonije objavio da će zbog nedostatka para i odgovarajuće elektronike otporne na radijaciju (Amerika je sprovodila sankcije i zabranila drugim agencijama da pomognu Rusima) misija 'Лаплас'biti odgođena 'na neodređeno vreme'. Na taj način, glavni projekat Ruske akademije nauka za period nakon 2025. postala je misija 'Венера-Д'.
Ako ipak, ipak... ikad bude došlo do realizacije, lansiranje lendera 'Лаплас-П2' bi bilo u avgustu 2026. Orbiter 'Лаплас-П1' bi bio lansiran nedelju dana kasnije. Letilice će stići do Jupitera u jesen 2023. a istraživanje Ganimeda bi započelo 2034.
Oba aparata će biti lansirana uz pomoć teških raketa-nosača 'Aнгара-А5'(prve takve koje Rusi treba da naprave posle raspada SSSR-a) sa dopunskim kriogenim blokovima 'КВТК'. Sam let do cilja zahtevaće VEEGA manevar (Venera, Zemlja, Zemlja, kakav je, naprimer, koristila i Nasina misija 'Galileo') i trajaće oko 6 godina. Prvi će u orbitu Ganimeda ući orbiter 'Лаплас-П1' i započeti detaljno snimanje. Ti podaci će biti korišćeni za odabir najboljeg mesta za sletanje drugog aparata. Tokom boravka sondi u Jupiterovom sistemu plan je bio da se izvede 23 približavanja Ganimedu i Kalistu a kasnije i ulaskom u orbitu oko Ganimeda. Prvi bi u orbitu ušao orbiter, koji bi 2-3 meseca izvodio naučna istraživanja i sakupljao podatke o mestu sletanja. Nešto kasnije stigao bi i lender, čije ateriranje bi kontrolisao orbiter i zemaljske stanice. Interesantno je da su uslovi zračenja na Ganimedu daleko blaži nego na Evropi. S druge strane, Ganimedov gravitacioni parameter(GM= 9887,8 km3/s2) čini sletanje na njega sa orbite mnogo težim nego u slučaju Evrope.
Trajektorija VEEGA Jupiterove sonde 'Лаплас-П'.
Prve orbite oko Jupitera. Crne tačke označavaju manevre gravitacionih asistencija sa Ganimedom i Kalistom.
Čak i moja baba zna da Rusija ima male, ako ne i nikakve šanse da sprovede ovaj projekat sama, ali ne treba ni da se zavaravamo da je ovaj projekat samo još jedna avantura u Powerpointu. Na projektu 'Лаплас' se radi već duže od decenije i u njemu je učestvovalo na stotine inženjera iz ИКИ РАНi Lavočkina, doteravši ga do relativno zrele faze. Očigledno je da bi za Rusiju bilo idealno da se nekako povežu sa misijom 'JUICE', ali trenutna politička klima ne ida baš na ruku Esi i Roskosmosu da bi ojačali veze više nego što je strogo potrebno.
Esina sonda 'JUICE'za proučavanje Jupitera i Ganimeda.
[1]Automatska stanica koja je trebala da isključivo iz daljine istraži satelite Ganimed, Evropu i Kalisto. Misija je trebala da košta oko €850 tadašnjih miliona, a naučni rukovodilac projekta je bio Dmitri Titov (ESA).
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
