SATURN V
Pola stoleća od prvog lansiranja
9. novembra 1967. u 11:00 po našem, uzletela je najveća ikad napravljena raketa. Orijaška mašina visoka 111 metara lansirana je sa rampe 39A u misiju sa oznakom AS-501 (Apollo-Saturn 501), iako je u istoriju ušla kao 'Apollo 4'. Vibracije su bile toliko snažne da se lansiranje beštije moglo osetiti desetinama kilometara daleko. Lansiranje je usledillo samo 9 meseci nakon tragedije 'Apolla 1' u kojoj su poginuli Grissom, White i Chaffee, i bilo je ključni korak napred u programu kome je bio neophodan zvučni uspeh za napredak. I dobili su ga. Gigantski 'Saturn V' je bio nesumnjivo ključni elemenat za slanje ljudi na Mesec pre 1970. i obavljena su samo dva bespilotna leta ovog monstruma – 'Apollo 4' i 'Apollo 6' – pre nego što su usledile misije sa astronautima i kojima je bio testiran lunarni modul u Zemljinoj orbiti. Uz to, iako misija 'Apolla 4' nije otputovala na Masec, komandni modul CSM-017 je uleteo u atmosferu brzinom od 11 km/s da bi prvi put testirao termičku zaštitu u uslovima sličnim onima koja će vladati na putovanju na Mesec.
Povod za ovu priču je prepiska koju sam nedavno imao na sajtu sa mr Reponjom, Ljubomirom, Dubravkom i drugim sličnomišljenicima, ako uopšte postoji takva reč.
'Saturn V' je u to vreme predstavljao pravo inženjerijsko čudo. Konstruisali su ga početkom 60-ih godina Nasini inženjeri iz Marshallovog centra u Alabami predvođeni legendarnim Wernherom Von Braunom i Arturom Rudolphom , čiji radovi su uzrokovali buduću trku za kosmos. U 'Boeingovom' prvom stepenu S-IC nalazilo se pet motora F-1 – odatle i ime Saturn V – na kerozinsko gorivo i tečni kiseonik, najsnažniji motori na tečno gorivo u istoriji, sve do ulaska u upotrebu РД-170/171 korišćenih na sovjetskim raketama 'Energija' i 'Zenit' . I drugi stepen, proizveden u kalifornijskoj kompaniji 'NAA' sa oznakom S-II, imao je pet motora J-2 na tečni vodonik i kiseonik, i sve do pojave šatlova 1981. bio je najveći kriogeni stepen u istoriji. Treći stepen S-IVB, proizveden u 'Douglas Aircraf Co.', takođe je bio kriogen ali je imao samo jedan motor J-2, manje snage of F-1 ali podjednako tehnološki izazovan. Raketaje bila toliko velika da je tek III stepen imao dovoljno male dimenzije da je mogao do kosmodroma bude transportovan Nasinim avionom.
Između 1960. i 1962. Marshallov centar je razmatrao nekoliko modela teških raketa, nazvanih 'Saturn'. Ime je nastalo jednostavno iz logike da su prethodne rakete koje je Fon Braunov tim napravio za vojsku nosile ime 'Jupiter' . Unutar porodice 'Saturn' postojala su dva različita tipa raketa: jedna koja je koristila prvi stepen proizašao iz nekoliko modifikovanih 'Redstone' raketa ('Saturn C-1' i 'Saturn C-2' , koje su na kraju rezultirale 'Saturnom IB' ) i drugi koje su koristile snažne motore F-1 u novom prvom stepenu ('C-3', 'C-4' i 'C-5'). Te poslednje verzije su mogle da odnesu 40, 100 i 120 tona tereta u orbitu, vrednosti koje su i danas za respekt, a koje su tada izzgledale skoro kao naučna fantastika. Fon Braun je čak razmatrao i teže konfiguracije, kao što je 'Saturn C-8', sa osam motora F-1, koja je trebala da ponese 200 tona u orbitu!
| Preuzmite e-knjigu u PDF formatu (26 strana, 3,1 MB) 
|
 |
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
