Preuzeto sa Universe Today

Sjajna Nova 2013 u Delfinu

Nova Delfina 2013 se nalazi u sazvežđu Delfina duž uočljivog Letnjeg trougla uobličenog zvezdama Denebom, Vegom i Altairom. Izgled neba sa srednjih severnih geografskih širina oko 22h po lokalnom vremenu. Nova je u veoma dobrom položaju za pronalaženje. Slika preuzeta sa Universe Today.

Tragate li za nečim novim večeras vašim dvogledom ili teleskopom? Šta kažete za neki objekat koji se bukvalno naziva „novim“. Japanski amater astronom Koiči Itakagi iz Jamagate je otkrio Novu ili „novu zvezdu“ u sazvežđu Delfina 14. avgusta ove godine svojim 18cm reflektorskim teleskopom i CCD kamerom.

Ova detaljnija mapa će Vam pomoći da i vi pronađete Novu dvogledom ili teleskopom. Zvezdano polje u kome se nalazi Nova je za oko tri prsta ispružene ruke iznad svetlih zvezda Delfina. Brojevi na mapi koji ukazuju na zvezde u blizini Nove predstavljaju njihov sjaj u vizuelnim magnitudama. Slika preuzeta sa Universe Today.

Nakon otkrića Nove, potvrđeno je da je sjaj novog objekta 6,8 magnitude, tik iznad granice njenog viđenja golim okom. Smatra se svetlom jer se predhodnog dana na tom istom mestu nije video niti jedan objekat sjajniji od 13. Magnitude. Pitanje je koliko će tek postati sjajna ali su procene 6.0 magnitude na osnovu posmatranja Patrika Šmera, nemačkog posmatraču promenjivih zvezda. To znači da će ovo biti ne sam lagan objekat za dvogled već i izazov posmatranja Nove i golim okom u uslovima tamnog noćnog neba! Moguće je da će Nova zasvetleti i još jače.

Zvezde na mapi su do sjaja 9.-te magnitude. Naveden je i sjaj četiri zvezde u okolini Nove. Njena pozicija je RA 20h23’ DEC +20deg 46’ Slika preuzeta sa Universe Today.

Jedini način da saznamo koliki će sjaj postići, jeste da je posmatramo. Navedena crno-bela mapa sa invertovanim zvezdama je pogodna za dvoglede 50mm pod uslovima tamnog neba. Brojevi na mapi predstavljaju sjaj u magnitudama (80 = 8.0 magnitude) te se pomoću nje može proceniti sjaj Nove.

Uprkos nazivu Nova, ovo ne predstavlja nikakvu „novu“ zvezdu već jednu tamnu zvezdu preslabog sjaja da bi se opazila pre eksplozije. Nova zapravo predstavlja binarni zvezdani sistem gde mali ali eksremno gust i masivan beli patuljak svojom gravitacijom preuzima vodonik sa susedne zvezde. Gas koji na ovaj način krene ka patuljku dospeva u rotirajući disk oko ove zvezde i biva sabijen i zagrejan do temperature površine patuljka od 150000 stepeni što dovodi do njegove veoma snažne termonuklearne eksplozije. Na ovaj način, iznenada, ova neprimetna zvezda postaje „nova zvezda“ ili Nova.

Model Nove u nastanku. Beli patuljak odvlači materiju sa bliskog crvenog diva u rotirajući disk. Materija dospeva do površine patuljka i nastaje eksplozija. Slika preuzeta sa Universe Today.

Nova može povećati svoj sjaj od 7 do čak 16 magnituda što je jednako povećanju njenog sjaja za 50000 do 100000 puta većih od Sunca za svega nekoliko dana. U među vremenu, izbačeni gas u eksploziji putuje brzinom 2000 milja u sekudi što predstavlja jednu grandioznu eksploziju. Za razliku od supernove, Nova preživljava ekploziju i moguća su njena ponavljanja u budućnosti.