Globularno jato Omega Kentaur čini otprilike 10 miliona gravitaciono uvezanih crvenih, plavih i belih zvezda. Jato je oko 10 puta masivnije od drugih velikih globularnih jata — skoro jednako masivno kao mala galaksija.

Omega Kentaur je sa Zemlje vidljiv golim okom na južnoj hemisferi. Leži tik iznad ravni Mlečnog puta, izgleda skoro jednako veliko kao pun Mesec. Klasifikacija Omega Kentaur je evoluirala tokom vremena. Prvi put je naveden u Ptolomejevom katalogu pre skoro 2000 godina kao jedna zvezda. Edmond Halej ga je prijavio kao maglinu 1677. godine, a Džon Heršel 1830-ih kao globularno jato.

Globularna jata se obično sastoje od do milion starih gravitacino povezanih zvezda. Nalaze se na periferiji i u centralnim regionima mnogih galaksija, uključujući i našu. Omega Kentaur se razlikuje od drugih kuglastih jata po tome što brže rotira i spljoštenom obliku.

Međunarodni tim astronoma je dve decenije pratio kretanje sedam brzih zvezda u najdubljem centralnom delu ovog jata, na više od 500 snimaka ST Habla.

Ove zvezde pružaju dokaze za prisustvo gravitacionog privlačenja crne rupe srednje mase (Intermediate-mass black holes- IMBH). Crne rupe se posmatraju indirektno,„zvezdanom forenzikom” meri se njihovo gravitaciono privlačenje obližnjih zvezda. Brzine obližnjih zvezda se koriste za procenu mase crne rupe. Veća brzina zvezda znači snažnije povlačenje crne rupe. Do danas je pronađeno samo nekoliko drugih kandidata ovakvih crnih rupa.

Crne rupe se obično javljaju u dve veličine. Jedan tip nastaje od zvezda dovoljne mase koje pošto potroše vodonik ekspolodiraju kao supernove pri čemu im se jezgo urušava do singulariteta ekvivalentnom pet do deset masa Sunca.

Drugi tip su supermasivne crne rupe u centrima galaksija, milionima i milijardama puta veće od mase Sunca. Hrane se okolnim zvezdama, gasom i prašinom i nastale su u početku formiranja galaksija.

Većina poznatih crnih rupa su ili izuzetno masivne, poput supermasivnih crnih rupa, ili relativno male, sa masom manjom od 100 sunčevih masa. IMBH od stotine ili nekoliko hiljada solarnih masa su retke, teže se uočavaju i smatraju se nedostajućim karikama u evoluciji crnih rupa.

Procenjuje se da je masa crne rupe u Omega Kentaur 8.200 puta veća od mase Sunca i da je udaljena 17.700 svetlosnih godina od nas. Sagitarius A*, supermasivna crna rupa od 4,3 miliona solarnih masa u centru Mlečnog puta, udaljene je 26.000 svetlosnih godina.

„Otkrili smo sedam zvezda koje ne bi trebalo da budu tamo“, kaže Maksimilijan Heberle sa Instituta Maks Plank za astronomiju u Nemačkoj, koji je vodio ovo istraživanje. "One se kreću tako brzo da bi pobegle iz jata i nikada se ne bi vratile. Najverovatnije objašnjenje je da veoma masivni objekat gravitaciono povlači ove zvezde i drži ih blizu centra. Jedini objekat koji može da bude tako masivan je crna rupa, čija je masa najmanje 8.200 puta veća od mase našeg Sunca."

„Ovo otkriće u Omega Kantaur je do sada najdirektniji dokaz IMBH“, dodala je Nadin Neumaier, vođa tima sa Instituta Maks Plank za astronomiju, koja je inicirala studiju. „Ovo je uzbudljivo jer postoji samo nekoliko drugih poznatih crnih rupa sa sličnom masom. Crna rupa u Omega Kentaur može biti najbolji primer IMBH u našem kosmičkom susedstvu."

Pored galaktičkog centra, to bi bio jedini poznati slučaj više zvezda blisko povezanih sa masivnom crnom rupom.

Merenjem brzine 1,4 miliona zvezda jata, sakupljenih sa Hablovih napravljen je katalog njihovog kretanja. Većina ovih merenja je bila namenjena kalibraciji Hablovih instrumenata ali se pokazalo da su idealna baza podataka za istraživanje.

Crne rupe su jedno od najekstremnijih okruženja i zbog toga su poligon za testiranje zakona fizike i našeg razumevanja kako Univerzum funkcioniše. Postavljaju se pitanja: Da li postoje IMBH, i koliko su česte? Da li supermasivna crna rupa raste iz IMBH? Kako se IMBH formiraju? Da li su gusta zvezdana jata njihov uobičajeni dom?

Za dalje istraživanje tim je dobio vreme na ST Džejms Veb kao i na drugim opservatorijama.

https://hubblesite.org/.../news-releases/2024/news-2024-015

https://www.esa.int/.../Hubble_finds_evidence_for_rare...

SVE JE FIZIKA Miša Bracić