Picture 1 Mul.apin, astronomske tablice pisane klinastim pismom, najranije iz 10., najkasnije iz 7. veka pne. Izvor: Vikipedija.
   
Za odbrojavanje vremena koristimo dan, mesec, i godinu, jer to su sve astronomski periodi, prirodni časovnici na nebu. Ali zašto brojimo vreme po nedeljema, to jest, sedmicama? I otkuda ovakav redosled dana u sedmici?
 

 

USTVARI U NAŠEM JEZIKU redosled dana nije mističan. Sledeći dve tradicije dva dana su imenovana kao dani za odmor a ostalih pet samo brojimo.

Ali zašto sedam dana? Razlog se lako vidi ako pogledamo imena dana u latinskom. Ako krenemo od dana koji mi zovemo subota, to su,

Dan Saturna, dan Sunca, dan Meseca, dan Marsa, dan Merkura, dan Jupitera, i dan Venere!

Nazvaćemo to Prvi niz.

Zanimljivosti radi možemo da potražimo i kako se zovu dani u drugim jezicima. Kada se ta imena uporede odmah se vide identična imena a vide se i razlike. U odnosu na latinska, u slovenskim jezicima promenjena su sva imena, u drugim po jedan, dva ili četiri. Posao je istoričara, lingivista, i antropologa da prouče kako su se te promene dešavale i šta ih je uzrokovalo.

Ono što nas ovde zanima je da je odmah jasno zašto imamo ciklus od sedam dana! Na latinskom imena dana su imena sedam objekata za koje i golim okom možemo da vidimo da se pomeraju u odnosu na zvezde: Sunce, Mesec i pet planeta vidljivih golim okom!

Da Zemlja ima još jedan mesec koji može da se vidi golim okom i taj objekat bi ušao u niz, pa bi imali nedelje od osam dana! Isto bi se desilo i da je Uran malo veći ili malo bliže Suncu pa da možemo jasno da ga vidimo golim okom.

A da Zemlja nema ni jedan mesec, ili da je Merkur bliže Suncu pa da ne možemo da ga vidimo ni u suton ni pred zoru, onda bi imali nedelje od po šest dana! Brojevi šest ili osam bili bi „sveti“ umesto broja sedam! Ili što je važnije, radilo bi se ili više ili manje pre vikenda! „Zvezde“ stvarno utiču na život, mada ne onako kako to nazovi-astrolozi misle.

Naredno pitanje je otkuda takav redosled imena u nizu?

Nije kako bi se očekivalo po sjaju već po drugoj važnoj astronomskoj karakteristici: brzini pravog kretanja tih objekata po nebu! Ili drugim rečima koliko dugo im treba da naprave pun krug, koliko dugo im treba da se vrate na bar približno istu lokaciju u odnosu na obližnje zvezde?

To je za nas sada lako da se vidi korišćenjem programa kao recimo „Stellarium.“ Saturn na primer, video se prošlog leta u Strelcu, ovog je tek ušao u Jarac, a narednog leta biće kod Jarčevog repa. (Da, taj Jarac na nebu ima rep kao riba!)

Jupiter je medjutim prošlog leta isto viđen u Strelcu, ovog već iz Jarca ulazi u Vodoliju, a narednog leta iz Vodolije u Ribe. Jupiter je brži od Saturna!

Dakle po brzini kretanja, od najsporijeg do najbržeg, redosled sedam pokretnih objekata koji se vide golim okom je ovakav:

Saturn, Jupiter, Mars, Sunce, Venera, Merkur, Mesec.

Nazvaćemo to Drugi niz.

Onda, nekad davno, dani su bili podeljeni na 24 sata. I jednog dana neko je rekao:

„Prvi sat ovoga dana neka bude sat Saturna, i zato ćemo ovaj dan nazvati danom Saturna.“

Dalje brojimo sate po „Drugom nizu“ gore: sat Saturna, sat Jupitera, sat Marsa, itd., do sedmog sata koji je sat Meseca.

Pa onda nastavimo isti niz od  8. do 14. sata. Pa još jednom od 15. do 21. sata.

Tu postaje interesantno. 22. sat će opet biti sat Saturna, po četvrti put tog dana, 23. sat Jupitera, 24. sat Marsa, i taj dan, dan Saturna je završen!

Ali brojanje se nastavlja! Novi dan počinje satom „planete“ koja je naredna u nizu: Sunce! Tako da posle dana Saturna dolazi dan Sunca!

Lako je sada videti šta se događa. Dan Sunca počinje satom Sunca. Pošto je 24 = 3 x 7 + 3, naredni dan počinje satom čiji naziv u „Drugom nizu“ gore četvrti od Sunca: to je sat Meseca, pa ćemo naredni dan nazvati danom Meseca. Itd.

Tim pravilom brojanja iz „Drugog niza“ reprodukujemo „Prvi niz“ gore, niz imena dana u latinskom! Kao što rekosmo u našem jeziku mi smo promenili ta imena, a postoje promene i u nekim drugim jezicima, ali svejedno, ovo je suština postojanja sedmice.

Mi danas sasvim lepo razumemo otkuda „Drugi niz“. Planete se kreću oko Sunca, i što su dalje od njega utoliko sporije se kreću. Otuda segmenti Saturn-Jupiter-Mars, i Venera-Merkur.

Sunce se pojavljuje u tom nizu umesto Zemlje! Jer krećući se oko Sunca mi vidimo kao da se Sunce pomera po nebu iz dana u dan. Period tog prividnog kretanja Sunca je isti kao period pravog kretanja Zemlje oko Sunca, pa se u „Drugom nizu“ Sunce pojavljuje izmedju Marsa i Venere. Jer orbita Zemlje je izmedju orbita Marsa i Venere.

Prisustvo Meseca na samom kraju je interesantno. Mesec se kreće oko Zemlje, ne oko Sunca, pa izgleda kao da bi mogao da ima bilo koji orbitni period i da se nadje bilo gde u „Drugom nizu“. Ali da ima duži period bio bi dalje od Zemlje pa bi njegova orbita bila nestabilnija. Ta prirodna selekcija zahteva da ako Zemlja već ima satelit njegov orbitni period ne može da bude veoma dug, tako da je Mesecu sudjeno da bude pri kraju ili na samom kraju ovog niza.

Početak ove tradicije brojanja dana u sedmicama i naziva dana po gornjem „Prvom nizu“ pripisuje se Haldejskim astronomima koji su uveli tu praksu pre više od dve i po hiljade godina. To je u stvari bila kombinacija astronomije i astrologije izmedju kojih tada nije bilo razlike.

Astronomski deo je bilo uočavanje da postoje pokretni objekti na nebu, što veliki broj ljudi i dan danas retko primeti. To je bilo pravo astronomsko otkriće! Drugi važan korak je bio da su izmerene ili bar procenjene brzine kretanja tih objekata. Pokazalo se da one nisu iste i po njima je onda konstruisan „Drugi niz.“ To je takođe bilo važno astronomsko otkriće!

Onda je nastalo, kako to narod kaže, bajanje. Suočeni sa činjenicama, Haldejski astronomi su pokušali da ih interpretiraju na mističan način. Prisutnost brojeva 24 i 7 mora, tako su mislili, da nešto znači, mora da ima neki duboki smisao! I tako su po gornjem pravilu dali imena tih sedam „planeta“ i satima i danima.

U kasnijem periodu to je dobilo vizuelnu reprezentaciju koja je samo pojačala mistiku.

Poredjajmo objekte „Drugog niza“ u krug, u smeru kazaljke na časovniku. Povucimo liniju od Saturna do četvrtog objekta dalje (Sunce), pa od Sunca do četvrtog objekta dalje (Mesec), itd. Tako od „Drugog niza“ dobijamo „Prvi niz“! To je magični „septagram,“ jedan od popularnih astroloških simbola. (Slika je adaptirana sa ovog izvora.)

Picture 2

Što je sve naravno besmislica! Ne postoji nikakva duboka veza u prirodi izmedju brojeva 24 i 7.  Dan Saturna nema veze sa Saturnom, čas Marsa nema veze sa Marsom.  Možemo da brojimo i zovemo dane ili sate kako hoćemo, to ništa ne menja. To je samo slepo brojanje koje više nema veze sa nebom. Koristimo nedelju od sedam dana, a u drugim jezicima i imena dana koja se nadeli Haldejci, samo iz navike i radi kalendarskog kontinuiteta, ne zato što „Prvi niz“ ili heptagram imaju neki značaj ili smisao.

Ali s druge strane, ne sudimo prestrogo o prošlim vremenima. Niko nije kriv ako ne zna ono što ne može da zna! Pre dve i tri hiljade godina život je bio kraći, suroviji, nesigurniji. Zvezdano nebo je bila konstanta koja se protezala kroz epohe i dinastije, shvaćeno kao nešto veće od nas. Posmatrajući nebo, izgledalo je da se „planete“ kreću po nebu svojom voljom, kao što ljudi hodaju po zemlji. U stanju su da čine ono što ljudi ne mogu, pa su interpretirane kao božanstva. To je onda programirano u ritual brojanja sati i dana.

Tako da kada obeležimo olovkom neki dan na našem kalendaru u kome nedelje idu red po red, ili ako na primer na engleskom ugovaramo susret u dan Votana ili dan Tora, mi sledimo praznoverje Haldejskih astrologa. A u isto vreme mi održavamo u životu njihovo divljenje i poštovanje pred lepotom i harmonijom zvezdanog neba.


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži