Napokon možemo da Nasinu misiju 'Mars 2020' nazovemo pravim imenom. Rođak rovera 'Radoznalost' ('Curiosity') zvaće se ... 'Postojanost'! Ime je odabrano zahvaljujući konkursu koji je organizovala NASA u kojem su sudelovali američki studenti. Od ukupno 28.000 prijava, žiri je broj redukovao na 155 imena. Potom je NASA organizovala javni online konkurs za odabir među devet finalnih imena, a to bi bila Clarity, Courage, Endurance, Fortitude, Ingenuity, Perseverance, Promise, Tenacity i Vision. Konačnu odluku doneo je Thomas Zurbuchen, šef naučnog otseka Nase, iako se verojatno konsultovao sa drugim direktorima agencije pre nego što je doneo konačnu odluku 5. marta.
'Perseverance' / Mars 2020. Na Zemlji je težak 1025 kg, ali će na Marsu biti težak samo 388 kg.
Hteo sam i ja da glasam – čak sam pokušao da se lažno predstavim kao US student – ali su me 'oladili. Moj predlog je bio 'Endurance' ('Izdržljivost'), mada ni 'Postojanost' nije loše. U početku su mi imena poput 'Spirit' (Duh), 'Opportunity' ('Šansa') ili 'Curiosity' ('Radoznalost') činila previše američki nemaštovita, ali sam se vremenom već navikao. Student Alex Mather, iz Burkea (Virginija) je predložio ime koje se možda najbolje prevodi kao 'postojanost' ili 'upornost', mada vidim da su ga Španci preveli kao 'konstantnost', što isto nije loše. Student je objasnio: 'Curiostity. InSight. Spirit. Opportunity. Ako razmislite, sva ova imena poslednjih rovera na Marsu su osobine koje mi posjedujemo kao ljudi. [...] Mi smo vrsta istraživača i na putu do Marsa nailazićemo na brojne nedaće. Međutim, mi smo postojani u našem naporu. Mi, ne kao narod, već kao ljudi, nećemo odustati. Čak i kad se suoče s velikim gubicima kao što su Opportunity ili Vicram 2 (sic), ljudska rasa će uvek ustrajati u budućnosti', izjavio je Mather.
San svakog klinca. T. Zurbuchen čestita T. Matheru, dečku koji je krstio rover 'Mars 2020' kao 'Perseverance'.
Pločica s imenom na roveru. Jako je tanka i lagana jer je svaki gram skuplji od zlata.
Međutim, treba naglasiti da službeni naziv sonde u celini – ne samo rovera – ostaje 'Mars 2020'[1](M2020), koji će se i dalje koristiti u službenoj tehničkoj dokumentaciji. Projekat rovera 'Mars 2020' rođen je 2012. godine kao nastavak 'Curiosityja'. Nasino rukovodstvo je donelo odluku da odobri ovu misiju u okviru programa za istraživanje Marsa (MEP, Mars Exploration Program), divizije koja deluje van planetne divizije radi proučavanja ostatka Sunčevog sistema. Stoga, MEP ne sledi kriterijume za podelu misija različitih vrsta prema njihovim troškovima – 'Discovery', 'New Frontiers' ili 'Flagship' – poput Nasinog planetnog programa za istraživanje planeta. U svakom slučaju, 'Mars 2020' bi mogao da spadne u kategoriju 'Flagship' misija. To je skupa misija, o čijim se ciljevima odlučuje u direktoratu Nase direktno, bez prethodnog posredovanja naučne zajednice. Prvobitno je planirano da će korištenje tehnologija razvijenih za 'Curiosity' (MSL, 'Mars Science Laboratory') ograničiti cenu misije na nešto manje od milijardu dolara, ali su troškovi narasli i 'Perseverance' će napokon izaći na gotovo dve hiljade miliona dolara, dvostruko više od očekivanog.
'Perseverance' rover ('Mars 2020') nosiće više kamera za snimanje faze sletanja. Ukupno će biti 23 kamere: 9 inženjerskih, 7 naučnih i 7 kamera za snimanje ulaska, silaska i sletanja.
Sekvenca EDL (Entry, Descent and Landing) 'Marsa 2020'.
Nakon što je NASA stavila do znanja zajednici planetnih naučnika da će 2020. godine lansirati rover sličan 'Curiosityju', sledeći korak je bio da odluče šta će on da radi na Marsu (da, nije bilo obrnuto ). Naučna zajednica je bila podeljena na dve suprotne strane. S jedne strane su bili istraživači koji su radili na nesretnom projektu rovera MAX-C[2] (Mars Astrobiology Explorer-Cacher) čiji je glavni cilj trebalo da bude prikupljanje uzoraka koje bi nakon toga druga misija trebala da prenese na Zemlju. S druge strane, drugi istraživači su željeli da pošalju još bolju laboratoriju od 'Curiosityja' da bi potražili biomarkere na Marsovom tlu koji bi nam omogućili da otkrijemo da li je život postojao na Crvenoj planeti u vreme kada je bila pitomija. Nemajući kud, konačna odluka Nase je bila solomonska i odlučeno je da zadovolji obe strane.
Rover 'Perseverance' i njegovi instrumenti. Oprema je odabrana na konkursu; među 58 predloga odabrani su ovi. Rover će nositi i mali helikopter MHS i dva mikrofona (Veća slika)
Roverovi instrumenti. Samo oni koštaju oko $130 miliona
Roverova robotska 'ruka' i sistem za prikupljanje uzoraka.
Kontejner u koji će biti smešteni prikupljeni uzorci.
Do 2014. odabrano je 7 naučnih instrumenata za 'Perseverance', koji će se fokusirati na otkrivanje biomarkera (uključujući špansku meteorološku stanicu MEDA). Osim toga, instrumenti su dizajnirani za brzu analizu površine. 'Curiosity' je izuzetno precizna laboratorija, ali očajnički sporo analizira odabrane uzorke. 'Perseverance' će moći brže da izvršava detaljne analize. U oktobru 2018. odabrano je mesto sletanja misije: krater Jezero[3], gdje se nalazi fosilizovana delta drevne Marsove reke. 'Perseverance' ima dimenzije vrlo slične 'Curiosityjevim' (dugačak 3 metra, širok 2,7 metara i visok 2,2 metra), iako ima masu ~150 kg veću od rođaka. S ukupno 1025 kg, 'Perseverance' će biti najteži rover koji je ikada sleteo na Crvenu planetu. 2018. misiji je dodat mali helikopter, dron, odluka koja nije prihvaćena sa ovacijama od strane naučnog tima rovera, ali NASA je nametala svoje kriterijume. S druge strane, točkovi 'Perseverance' su modifikovani kako bi se izbeglo prekomerno habanje uočeno kod 'Curiosityja' u krateru Gale.
Razlike između 'Curiosityja' (MSL) i 'Perseverancea' (Mars 2020).
Instaliranje helikoptera na stomak rovera.
Marsov helikopter na solarni pogon misije 'Mars 2020'. Težak je samo 1,8 kg. Planirano je da leti po 3 minuta dnevno.
Rover će nositi mali dron ispod šasije.
Što se tiče uzoraka, 'Perseverance' će nositi 42 cevasta hermetička kontelnera za čuvanje regolita i malih komadića Marsovih stena. Te cevi dužine 5 cm i promera 1 cm, imaju težinu od 15 grama. 'Perseverance' će napuniti njih nekoliko desetina materijalima sa zanimljivih lokacija pomoću robotske ruke i ostaviti ih na terenu spremne da ih pokupi evropski rover misije SRL (Sample Return Lander), u saradnji Ese i Nase, koja mora da poleti do 2026. Ovaj rover će uzorke ubaciti u raketu koja će ih zatim odneti u Marsovu orbitu, gde će ih skupljati europski orbiter ERO (Earth Return Orbiter). Uz dosta sreće, uzorci 'Persevarancea' će stići na Zemlju 2031. godine.
Bosanski krater Jezero.
Rover unutar termoštita spojen sa krstarećim stepenom.
Zbog zakona nebeske mehanike, 'Perseverance' mora da poleti 17. jula sa rta Canaveral raketom 'Atlas V 541'. 'Atlas V' kompanije 'ULA' je trenutno jedina američka certificikovana raketa koji može da lansira sonde s radioizotopskim generatorima, jer 'Perseverance' koristi MMRTG baziran na plutonijumu-238 sličan'Curiosityju', za proizvodnju električne energije (usput rečeno, NASA procenjuje da postoji 1,3% šanse za neuspeh lansiranja, ali samo 0,1% šanse da se oslobodi plutonijum u eventualnoj nesreći tokom uzletanja). Već tipičnih '8 minuta straha' faze EDL (ulazak, silazak i sletanje) dogodiće se 18. februara 2021. Od tog trenutka, 'Perseverance' će morati da opravda svoje ime kako bi otkrio da li je život mogao da se stvori na pradavnom Marsu.
Budući evropski rover prilazi jednoj od ampula sa uzorcima koje je ostavio Nasin rover.
[1] O misiji i roveru sam pisao super priču prošle godine. Nećeš naći ništa bolje na našem jeziku.
[2] Još jedna ispala Evrope od strane Amerike. Nakon što su se 2008. ponudili Evropi da otkače Ruse i da oni učestvuju u budućoj misiji 'Mars 2018' tako što će im napraviti rover. ESA je pristala, ali počeli su problemi jer je rover postajao sve veći i teži, ostavljajući Evropljanima sve manje mesta. Vrhunac je bio 2011, kada su se Ameri 'povukli' zbog 'prekoračenja budžeta'. ESA je bila da se opet okrene Rusima itd.
[3] U mojoj priči sam napisao: '...Jezero – nazvan po muslimanskom gradu u Bosni (u blizin 'onog' Jajca) jeste krater prečnika 45 km koji je nekada bio pravo jezero. Krater sadrži spektakularno sačuvanu deltu reke, koja će biti u fokusu roverove primarne misije. U Jezeru, cilj misije 'Mars 2020' biće, kako su u svom radu istakli članovi tima S. Gupta i B. Horgan, 'istraživanje istorijata vode hemije u drevnom jezerskom basenu i rečnoj delti radi proučavanja klime i uslova za život'.
