NASA je prošle nedelje objavila da je krater Jezero odabran za mesto sletanja misije 'Mars 2020'. Lansirni prozor misije biće otvoren od 19. jula 2019, a u zavisnosti od dana lansiranja, sletanje se očekuje 18. februara 2021.
Ovaj zapanjujuće detaljan snimak delte drevne reke u krateru Jezero na Marsu.
Jezero – nazvan po muslimanskom gradu u Bosni (u blizin 'onog' Jajca) jeste krater prečnika 45 km koji je nekada bio pravo jezero. Krater sadrži spektakularno sačuvanu deltu reke, koja će biti u fokusu roverove primarne misije. U Jezeru, cilj misije 'Mars 2020' biće, kako su u svom radu istakli članovi tima S. Gupta i B. Horgan, 'istraživanje istorijata vode hemije u drevnom jezerskom basenu i rečnoj delti radi proučavanja klime i uslova za život'.
Krater Jezero.
Deo rečne delte u jezerskog basena u krateru Jezero na Marsu.
Šta je i gde je Jezero? Pogledajmo neke mape...
Ovo je Mars, onako kako ga je bideo indijski orbiter MOM. Krater Jezero je unutar žutog kružića u centru.
Indijski orbiter je napravio ovu sliku 2014. Mesta sletanja 'InSigta' i 'Curiosityja' su u blizini desnog ruba diska; nijedna druga značajna lokacija nije vidljiva na ovom snimku.
Ovo što sledi je lepa slika čitavog kratera koju je napravila Context kamera (CTX) na 'Mars Reconnaissance Orbiteru'. Levo se da uočiti delta reke kojom je voda tekla pre par milijardi godina...
Ovaj mozaik Jezera sa rezolucijom od 10 m po pixelu je napravila kamera CTX. (Veća slika.)
Ako malo zumiramo, imaćemo šta da vidimo na sledećoj kolor fotografiji stereo kamere 'Mars Expressa'. Na njoj se vidi zapadni deo kratera, sa deltom, kao i suvi kanali koji se ulivaju u nju. Na slici je elipsa u kojoj se očekuje da će sleteti budući Nasin rover.
Krater Jezero lociran je na 18,4°N, 77,7°E u regiji Nili Fosae na Marsu. Jezero, slično kao krater Gale (mesto sletanja 'Curiosityja'), leži na granici dve vrste tla, gde južna visoravan sa puno kratera prelazi u ravniji teren na severu. Jezero se nalazi na severozapadnoj obali Isisinog basena, poslednjeg velikog basena formiranog na Marsu. Isisin udar se dogodio tokom najstarijeg geološkog perioda na Marsu, Noachiana[1], pre oko 3,9 milijardi godina.
Isisin basen (Isisa je bila egipatska boginja, Ozirisova žena i Horusova majka) ima prečnik 1500 km. Geolozi smatraju da su tvorevine u Nili Fossae nastale kao posledica Isisinog udara. Syrtis Mayor na jugozapadu, jeste vulkansi region. Ova topografska mapa je nastala merenjima laserskog visinomera MOLA sa 'Mars Global Surveyora'.
Usled snažnog udara, na severozapadu kratera su nastale pukotine i kanali nazvane Nili Fossae. Udar koji je formirao krater Jezero izbacio je materijal iz Isisinog basena, što znači da se dogodio posle formiranja Isisinog basena. Poznati planetni geolog dr T. Goudge smatra da je čitav region Nili Fossae jedna od lokacija na Marsu sa najvećom raznovrsnošću minerala... uključujući pristup Noachianskoj kori do velikih dubina.
Tokom kasnijeg perioda, zabeležena je fluvijalna (rečna) aktivnost. Niko sa sigurnošću ne zna da li se radilo o kiši koja je direktno padala na površinu, ili o snežnim padavinama koje su se kasnije otapale, ili o ledu koji se stvarao direktno u atmosferi a onda se otapao u basenu. Dva rečna sistema su drenirala region Nili Fossae i punila krater Jezero, tvoreći jezero diboko možda 250 metara. Zapravo, originalno jezero je možda bilo i dublje, ali je na severoistoku popustio deo obale i voda je tuda istekla, ostavljajući jezero dubine maksimum 250 m dubine. To je činilo Jezero otvorenim sistemom (vode je ulazila i izlazila) makar u nekom delo svoje istorije, za razliku od 'Curiosityjevog' kratera Gale koji je bio zatvoreni jezerski sistem (kada je voda jednom ušla, mogla je ili da polako nestane upijanjem tla ili da ispari u nebo).
Mapa prikazuje dotok vode koja je nekada punila krater Jezero. Postojala su dva toka, koja su sakupljala vodu sa površine oivičene crnom linijom. Postoji velika različitost tla, i svi ti materijali su prisutni u vidu sedimenta u jezeru. Sam krater je obeležen malim belim krugom dole desno. Krajne desno se vidi 'reka' kojom je voda izlazila iz jezera...
Nasin rober 'Mars 2020' na površini Marsa.
ŠTA ĆE ROVER DA RADI U JEZERU?
Kao što smo videli, jedna od lepih stvari vezanih za odabir Jezera za mesto sletanja jeste to što je geološki nastanak delte nešto što geolozi jako, jako dobro razumeju. Znamo tačno kakve sedimente očekujemo na različitim visinama rečnog toka unutar delte. Tačno znamo gde da idemo da proučavamo stene da bi dobili odgovore na većinu naših pitanja:
- Koliko je stara lava koja ispunjava dno kratera?
- Kako je izgledala kora pre nego što je Isisn impaktor udario u tlo?
- Kada se dogodio Jezero udar, da li je nastala toplota stvorila hidrotermalni sistem sa vodom bogatom mineralima? Ako jeste, da li je stvoren život?
- Da li su neki od karbonatnih minerala koje danas možemo da vidimo iz kosmosa nastali na obalama? Ako jesu, da li su obale stvorile život?
- Šta možemo da naučimo o prastaroj, noachianskoj klimi Marsa iz karbonata?
- Ako su jezera i delte bile pogodne za život, kada je to bilo?
Za one od vas koji pomno prate 'Curiosity' znaju da roveru treba jako mnogo vremena da stigne od jedne interesantne stene ili lokacije do druge. Zbog toga je odabir Jezera izuzetan iz još jednog razloga: pošto većina sletne elipse pokriva teritoriju vulkanskog dna kratera a ne deltu, 'Mars 2020' će sleteti na stenu koja će ući u sklop naučne misije. Drugim rečima, to neće biti 'go-to' misija, već 'land-on' misija. Gupta i Horganpova su naveli dve moguće putanje za rover, u zavisnosti gde će se 'Mars 2020' spustiti unutar elipse.
Rover 'Mars 2020' spustiće se u Jezero 18. februara 2021. Ova mapa, nacrtana 2018, prikazuje neke putanje kretanja rovera, napravljene u zavisnosti da li će sletanje biti u istočnom delu elipse (zeleni krug) ili zapadnom delu (crveni krug). Prava putanja će biti drugačija od ovih, verovatno značajno, ali crtanje ovakvih putanji pomažu naučnicima da shvate kako će da izleda uspešna primarna misija.
Ključni cilj misije 'Mars 2020' biće potraga za stenama koje bi mogle da čuvaju 'biopotpis'. 'To je zajednički termin za mnoge različite tipove tragova drevnog života, sve od izotopskih naznaka nekakve žive hemije pa do pravih fosila. Jedno od najboljih mesta na Zemlji za potragu za biopotpisima predstavljaju vrlo fini sedimenti u najdubljim delovima delte u jezeru. Zato, nakon uzimanja uzoraka lave na koju će sleteti, 'Mars 2020' će krenuti nekoliko kilometra dalje da pogleda stenje u dubokim segmentima delte.
Nakon uzimanja uzoraka iz delte, tražeći različite vrste kamenja, 'Mars 2020' će krenuti uzvodno, posećujući obale jezera gde je kopno ulazilo u vodu. Ako misija bude imala sreću, suočićemo se sa mnogim takvim tačkama koje su se menjale tokom istorije. Te lokacije se nalaze samo malo van sletne elipse. Posle toga, krenuće ka ivici kratera radi proučavanja stena koje su nekad ležale duboko ispod površine. Do tada, to će verovatno izaći iz okvira primarne misije...
Posle toga, u sferi mogućeg je vožnja mnogo dalje, van kratera, u drugi region koji je dobio naziv 'Midway' i koji je bio u polufinalu za odabir mesta sletanja. Tamo bi rover mogao da istraži planinski materijal koje su nekad spirali potoci, a onda i čitav rečni sistem od izvora do ušća.
Krater Jezero ima prečnik od 45 km. Tri od četiri kandidata za sletanje 'Marsa 2020' nalaze se u ili blizu njega. Sliku je napravila kamera HRSC 'Mars Expressa'.
Ako je suditi po Tweeterima, članovi tima su jako uzbuđeni zbog odabira Jezera, mada bi verovatno bili srećni i sa 'Northeast Syrtisom' ili 'Midwayem'. Što se njih ticalo, Jezero i Syrtis su se kotirali ravnomerno
Sa više orbite, orbiter MRO je slikao mesto sletanja 'Marsa 2020'. Odavde, Jezero izgleda mnogo drugačije nego na prethodnim slikama...
Krater Jezero – kandidat za sletanje rovera 'Mars 2020'. Crno-bela slika ima širinu manje od 5 km, a ova u boji manje od 1 km.
Naučnici vredno rade na roveru u Nasinoj JPL laboratoriji u Kaliforniji.
[1]Ne znam kako mi kažemo za ovaj period, ali to je najstariji period u njihovoj istoriji, od 3,7-4,1 mld. godina. Slede Hesperian i Amazonian. U Noachianu je nastalo preko 400 kratera većih od 5 km na milion km2, naspram 25-67 u Amazonianu.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
