Vlasnik kompanije SpaceX Ilon Mask (Elon Musk) je prvi put javnosti predstavio kosmički brod Dragon V2 ("Zmaj, verzija broj dva") kojim će, ukoliko ova kompanija dobije poverenje NASA-e, američki astronauti leteti prema Medjunarodnoj kosmičkoj stanici (MKS).
Kompanija SpaceX je jedna od tri privatne firme koje je NASA odabrala u okviru programa gradnje kosmičkog broda za let američkih astronauta na MKS. Za razliku od konkurenata, kapsule CTS-100 kompanije Boeing i minišatla Dream Chaser ("Maštolovac", kompanije Sierra Nevada), Dragon je već četiri puta leteo u kosmos, spajao se sa MKS u automatskoj teretnoj verziji (Dragon V1) i uspešno vraćao na Zemlju. Razvoj teretnog broda je bio deo drugog programa NASA-e za razvoj privatnih kosmičkih aparata koji će snabdevati američki deo MKS-a svim što je neophodno za njegovo funkcionisanje. Medjutim, projekat bespilotnog Dragona je od početka radjen sa idejom njegove konverzije u aparat za čovekov let u kosmos, tako da je preko automatske verzije kompanije SpaceX došla do kosmičkog broda koji je prošle nedelje pompezno predstavljen novinarima.
Dragon V2 u hangaru firme SpaceX u Hathornu, Kalifornija. U prednjem planu je mali korekcioni motor Draco (levo), dok je desno motor za spuštanje SuperDraco
Kao i njegov automatski prethodnik, Dragon V2 se sastoji od dva dela - komandnog modula kupastog oblika sa kabinom za sedam astronauta i servisnog modula cilindričnog oblika koji se odbacuje pred povratak broda u atmosferu. Ono što posebno skreće pažnju kod novog kosmičkog broda je način povratka na Zemlju. Za razliku od teretnog Dragona koji se padobranima spušta na talase Pacifika, kosmički brod Dragon V2 sleće na tle, pomoću kompleta od osam raketnih motora SuperDraco potiska 71 kilonjutn (kN), odnosno oko sedam tona. Praktično, odmah posle prolaska kroz najgušće slojeve atmosfere, pale se motori postavljeni sferno oko dna kapsule koji rade do trenutak kontakta sa tlom. Neposredno iznad površine, izvlače se četiri kratke teleskopske noge, tako da Dragon V2 sleće na stajni trap. Zanimljivo je da brod nosi padobran, ali kao rezervno sredstvo za sletanje. Naime, ako neki od motora spuštanja ne bude radio, otvara se padobran kojim kapsula sleće na Zemlju. Prema Masku, čak i ako dva motora otkažu, Dragon V2 može meko aterirati.
Ovakav način spuštanja omogućava punu višekratnu upotrebu kosmičkog broda kompanije SpaceX. Praktično, za sledeću misiju, stručnjaci treba da provere sisteme broda, dopune rezervoare pogonskom kombincijom NTO+MMH (nitrogentetroksid-monometilhidrazin), ako je potrebno zamene toplotni štit i kapsulu pripoje uz novi servisni modul. Njegovo ponovno korišćenje je jedan od najvažnijih elemenata Maskove strategije osvajanja kosmosa jer se time cena leta u kosmos značajno smanjuje. Mask veruje da će let Dragona V2 sa ljudskom posadom koštati oko 140 miliona dolara, tako da ako posada broji sedam astronauta cena sedišta će biti "samo" 20 miliona dolara. NASA sada plaća Rusiji 63 miliona dolara za jedno sedište u brodu "Sajuz". Naravno, u ovu cenu ulazi dvogodišnja obuka u Zvezdanom gradu i izrada skafandera, čega u programu saradnje SpaceX sa NASA-om neće biti jer će se astronauti obučavati u Hjustonu.
Kožna sedišta u kabini su "viseća", postavljena u dva reda. U gornjem su četiri sedišta; u centralnim se nalaze komandant i pilot misije. Iznad njihovih glava je pokretna komandna table, svojevrstan tablet-kompjuter od tečnog kristala. Sa strane su veliki prozori.
Kabina Dragona V2 sa sedištima, prozorima, kontrolnom tablom i poklopcem koji vodi kroz tunel uredjaja za spajanje
Na vrhu kapsule nalazi se uredjaj za spajanje koji je za vreme lansiranja i povratka na Zemlju zaštićen pokretnim poklopcem. Pred spajanje, poklopac se otvara i oslobadja androgeno-periferni uredjaj za spajanje (pozajmljen sa šatla, inače razvijen za projekat “Apolo-Sajuz” 1975.). Spajanje se obavlja u autonomnom režimu, pomoću ručnih komandi astronauta unutar broda. Kao što je poznato, automatski teretni brod Dragon V1 se spaja uz MKS pomoću mehaničke ruke stanice kojom upravlja jedan od astronauta na stanici.
Još jedna tehnološka novina je motor SuperDraco. Njegova gorivna ćelija je izradjena od laserskom obradom legure Inconel sastavljene od nikla i gvoždja. Motori sus mešteni u svojevrsne zaštitne čaure tako da oštećenje nekog od njih se ne može odraziti na druge motore.
Ako sve ide po planu Dragon V2 može da poleti prvi put u kosmos već 2015, a godinu dana kasnije bi mogao da ponese i prvu posadu najverovatnije sastavljenu od dva astronauta. Hoće li tako biti umnogome zavisi od toga hoće li Kongres odobriti budžet za komercijalni kosmički program koji je NASA predložila. Za dva do tri meseca NASA treba da odluči koja će od tri konkurentka kosmička broda dobiti zeleno svetlo za sledeću finalnu fazu, čiji je krajnji cilj čovekov let u kosmos u prvom privatnom kosmičkom brodu 2017. Ma kakva odluka NASA-e bila, Mask kaže da će SpaceX nastaviti za razvojem kosmičkog broda Dragon V2. O tome govore radovi na lansirnoj rampi za Dragon V2 koji trebaju biti završeni ove godine.
Musk i Dragon V2
(Astronautika/Događaji)