Dmitrij Rogozin, zamenik predsednika Vlade Rusije Medvedeva, koji nadzire pitanja odbrane i kosmosa, odgovorio je žestoko na sankcije koje su SAD uvele Rusiji zbog krize u Ukrajini. Rusija će blokirati izvoz raketnih motora SAD ukoliko se oni koriste za lansiranje vojnih satelita, isključiti stanice GPS na teritoriji Rusiji i što je vrlo zanimljivo namerava da stopira saradnju sa Amerikancima u programu MKS posle 2020.
Odluka Rusije da odgovori na američke sankcije će se bez sumnje odraziti na američke planove lansiranja vojnih i komercijalnih satelita. Takodje, doći će do popriličnog talasanja medju vodećim provajderima lansirnih usluga, kako u SAD, tako i na svetskom kosmičkom tržištu, dok posledice za budućnost čovekovh kosmičkih letova zahtevaju detaljniju analizu. Dve strane koje su u SAD najviše pogodjene ruskim sankcijama su NASA i lider na američkom tržištu lansiranja kompanija ULA čije rakete-nosači koriste ruske raketne motore. Tamo kažu da još uvek nisu dobili zvanične informacije iz Moskve o ruskim sankcijama.
Reakcija Rogozina (odnosno ruske Vlade) je usledila posle njegove izjave da ako Amerikanci nastave sa uvodjenjem sankcija Rusiji “mogu da računaju da će njihovi astronauti leteti u kosmos pomoću trampoline”. Rogozin je inače stavljen na listu onih kojima je zabranjen boravak u SAD. Rusija je do ove izjave Rogozina bila vrlo uzdržana kada je saradnja u kosmosu bila u pitanju, uprkos najblaže rečeno čudnih sankcija koje su SAD (ne NASA) u dva talasa uvele Rusiji. Sve, istina šture informacije iz Moskve su govorile o značaju MKS za sve strane i neophodnosti saradnje u kosmosu i da politika ne treba da se meša u oblasti nauke. Sada je, medjutim tome došao kraj.
“Nekoliko puta smo upozorili naše kolege na političkim i profesionalnim nivoima da su sankcije uvek poput bumeranga”, rekao je Rogozin. “One se uvek vraćaju i jednostavno rečeno nisu adekvatne u tako osetljivim sferama kao što su saradnja u kosmičkim istraživanjima, proizvodnja raketnih motora i navigacija, da ne govorim o čovekovim letovima u kosmos”.
Oštar odgovor SAD-u - Dmitrij Rogozin
Rusija snabdeva rakete-nosače Atlas 5 američke kompanije United Launch Alliance (ULA) sa motorima RD-180, dok američki astronauti već godinama lete u kosmos na ruskim brodovima “Sajuz”. Večeras se na primer na Zemlju vraća posada MKS sastavljena od Rusa, Amerikanca i Japanca, dok krajem maja na MKS stiže ekipa u kojoj su po jedan Rus, Evropljanin (Nemac) i Amerikanac. Ruski “Sajuz” je jedan od dva trenutno operativna kosmička broda koja se koriste za letove ljudi u kosmos. Drugi je kineski “Šenžou” koji je do sada pet puta leteo sa posadama u kosmos. Američki zakon medjutim zabranjuje NASA-i saradnju sa Kinom, budući da se njen nacionalni kosmički program odvija pod kontrolom vojske.
ULA ima rezerve ruskih motora za lansiranje Atlas 5 za samo dve godine
O trzavicama izmedju kompanija ULA i Space X oko korišćenja ruskih raketnih motora RD-180 za RN Atlas 5, kao i o posledicama ukidanja njihove isporuke već smo govorili. U Americi se digla velika prašina posle odluke Pentagona da lansiranja 28 vojnih satelita poveru svom starom partneru kompaniji ULA koja radi pod okriljem dva džina američke aerokosmičke industrije – Boeing i Lockheed Martin. SpaceX se pobunio što je primat dat raketi koja koristi ruske raketne motore, tako da je u toku pravi mali rat izmedju dugogodišnjih neprikosnovenih vladara američkim tržištem i kompanije koja je zaletu. Od njegovog ishoda će u mnogome zavisiti budućnost američke raketne industrije. Naime, ULA ima na zalihama samo 16 ruskih motora RD-180, što je dovoljno za dve sledeće godine. Oni su već potpisali ugovor sa ruskim “Energomašom” o isporuci nove partije motora do kraja godine. Rusija medjutim sada uvodi embargo na njihovo korišćenje za lansiranje vojnih satelita. Kako se Atlas 5 koristi dominantno za lansiranje američkih vojnih satelita, ULA je dovedena iznad svega neprmišljenom politikom Bele kuće u vrlo težak položaj. Razmišljanja o projektovanju sličnog motora u SAD su na dugom štapu, jer je za to potrebno pet-šest godina i nekoliko milijardi dolara. Zaokret prema raketama Delta kompanije Boeing je moguć, ali reč je o znatno skupljim lanserima za čije preuredjenje takodje treba vremena i puno novca. Treća opcija, a to u ULA-i sigurno ne žele da vide, je da se Pentagon okrene SpaceX-u i njihovim, za sada vrlo pozudanim nosača Falcon (istina, gotovo svakom lansiranju ovih nosača prethode odlaganja zbog tehničkih problema).
Kraj GPS u Rusiji?
Odluka da se stopira korišćenje 11 stanica na teritorijhi Rusije za podršku vojnom navigacionim sistemu SAD-a GPS je drugi element Rogozinovih sankcija prema SAD. Ove stanice su podignute u Rusiji na osnovu ugovor izmedju dve države iz 1993. Kao i slučaju motora RD-180, odluka Rusije oko stopiranja GPS-a je uslovljena odobrenjem SAD da se na američkoj teritoriji zagrade slične stanice za ruski navigacioni system GLONASS. Kremlj je inače pre nekoliko meseci prosledio Beloj kući kompletnu dokumentaciju o njihovoj gradnji. Ukoliko Moskva i Vašington ne dodju do sporazuma, operacije stanica GPS u Rusiji će biti obustavljenje 1. juna.
Iako su stopiranja isporuke motora RD-180 za vojna lansiranja i rada stanica američkog navigacionog sistema GPS u Rusiji veome ozbiljne, u paketu ruskih sankcija posebnu pažnju skreće odluka o prestanku saradnje sa SAD-om u programu MKS posle 2020. Kao što je poznato, u prvom talasu američkih sankcija, Bela kuća je izuzela MKS. Bela kuća se zatim u drugom talasu okomila na lansiranja satelita koji imaju američke tehnologije pomoću ruskih raketa. Saradnja u oblasti letova čoveka u kosmosu je ponovo ostala netaknuta, tako da je od kako je ukrajinska kriza počela ovo prvi put da je saradnja u programu MKS i letova ljudi u kosmos spomenuta. Rogozin je izjavio da posle 2020. ruska kosmička agencija “Roskosmos” ne namerava da nastavi saradnju sa NASA-om u korišćenju MKS. Kao što je poznato, pre samo nekoliko meseci Bela kuća je odobrila nastavak korišćenja MKS do 2024. Ono što je prećutano je da je Bela kuća donela ovu odluku uz napomenu NASA-e da je za nastavak korišćenja MKS neophodno da Rusija takodje pristane na ovaj korak. Prostije rečeno, nastavljamo korišćenje MKS, ali samo skupa sa Rusijom. Ova vest je primljena sa odobravanjem, ali je za razliku od ostalih partnera u ovom programu, jedino Rusija koja je predlagala da se život MKS produži do 2028, bezrezervno podržala odluku Bele kuće. Sada je medjutim usledio obrt. “Američki deo ne može da funkcioniše izvan sklopa MKS, naš deo stanice medjutim može da leti nezavisno od MKS”, kaže Rogozin.
Neizvesna sudbina MKS posle 2020.
Iza ove odluke bez sumnje leži detaljna analiza ruskih kosmičkih planova posle 2020. Naime, sledeće godine “Roskosmos” treba da pripremi plan za sledeću deceniju u kome, koliko se može videti, planovi sa nastavkom eksploatacije MKS u njenom sadašnjem obliku nisu visoko kotirani. Sa druge strane, profit koji Rusija ostvaruje prodajom mesta u svojim brodovima “Sajuz” za letove astronauta NASA-e, ESA-e, JAXA i CSA nestaće onog trenutka kada Amerikanci razviju privatne kosmičke brodove. Teško je očekivati da će NASA produžiti ugovor o korišćenju ruskih “Sajuza” posle 2017. do kada važi ugovor sa “Roskosmosom”. Na primer, iz Boinga su pre nekoliko dana javili da planiraju prvi bespilotni eksperimentalni let njihovog kosmičkog broda CST-100 početkom 2017. i ako sve ide po planu, posada od dva astonauta može poleteti sredinom 2017. Sasvim je moguće da negde u isto vreme, a možda i ranije, i Dragon kompanije SpaceX obavi prvi let sa astronautima. Kao što je poznato, Rusija je već izgubila primat u snabdevačkim misijama MKS. Privatni teretni brodovi kompanija Space X (Dragon) i OSC (Cygnus) već redovno lete prema MKS snabdevajući američki deo stanice. Uzgred budi rečeno, Cygnus kompanije OSC leti u kosmos zahvaljujući ruskim raketnim motorima NK-33 koji medjutim nisu sankcionisani od strane Rusije, ali jesu, što je još jedan paradoks, od strane SAD. U takvim okolnostima, Rusija očigledno želi da prorijentiše svoju kosmičku politiku o čmu je skupa sa Rogozinom govorio jučerašnjoj konferenciji za štampu direktor “Roskosmosa” Oleg Ostapenko: “Posle 2020, želimo da preusmerimo resurse i intelektualne i proizvodne kapaciteta na stvaranje perspektivnijih kosmičkih projekata”. Na to je Rogozin dodao: “ Moramo da shvatimo koliki profit ostvarujemo korišćšenjem stanice, izračunamo sve troškove i u zavisnosti od rezultata odličmo šta treba uraditi sledeće”.
Naravno, godina 2020. kao prekretnica u ruskoj politici prema korišćenju MKS nije odabrano slučajno. U Moskvi se već poprlično dugo razmišlja o tome kojim putem krenuti posle MKS, ili šta uraditi ako SAD odustanu od dalje podrške ovom programu. Enegični direktor RKK “Energija” Vitalij Lopota je više puta govorio o odvajanju ruskog dela MKS i njegovu transformaciju u rusku naučno-istraživačku orbitalnu stanicu. Kako će energetska zavisnost ruskog od američkog dela MKS biti okončana kada se prvi od dva planirana naučno-energeska modula (NEM) spoje sa stanicom (2018.), za Rusiju će dalja veza sa američkim delom postati kamen oko vrata. Jer će njeni teretni brodovi i moduli i dalje trošiti u kosmosu zlata vredno gorivo da redovno podižu preko 400 tona tešku konstrukciju MKS kojom dominira američki segment.
Američki astonauti će do kraja 2017. leteti na ruskim brodovima “Sajuz”
Takodje, kao što smo pisali o mogućim alijansima Rusije sa drugim državama koje se mogu izroditi kao rezultat krize oko Ukrajine, ovim sankcijama prema SAD-u Rusija započinje veliki zaokret svoje kosmičke politike sa zapada prema istoku. Tako je na primer u Teheranu već potpisan vrlo značajan ugovor koji obuhvata široki spektar saradnje od gradnje telekomunikacionih i osmatračkih satelita i korišĆenje ruskih satelita za potrebe iranske privrede do letova iranskih kosmonauta u orbitu. Uskoro će prvi iranski kosmonauti stići u Zvezdani grad da započnu obuku za letove u kosmos koji mogu da uslede negde u vreme kada Amerikanci budu pakovali kofere iz Rusije. Znajući da i Indija ima slične planove, i da je jedno vreme bilo reči i o letu indijskog kosmonauta na “Sajuzu” do MKS, sasvim je moguće da Rusija obnovi saradnju sa Indijom i u ovoj sferi. Govori se i o letu izrealskog kosmonauta, dok je u Havani potpisan ugovor o saradnji Rusije i Kube u oblastima kosmičkih istraživanja. Rogozin je rekao da je naloženo “Roskosmosu” da radi sa partnerima u Azijsko-Pacifičkom regionu, dok se visoka delegacija “Roskosmosa” sprema da poseti Peking 19. maja, uoči posete Putina Kini.
Mnogo toga zanimljivog nas očekuje u kosmosu u godinama koje dolaze.
Novi vid američkih “kosmičkih” sankcija prema Rusiji
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
