U drugom talasu “kosmičkih” sankcija prema Rusiji, SAD su blokirale lansiranje evropskih kosmičkih aparata pomoću ruskih raketa ukoliko sateliti imaju američke komponente.
Do blokade je došlo kada je department za trgovinu Bele kuće doneo odluku da se obustavi isporuka američkih kosmičkih aparata Rusiji. Sankcije obuhvataju telekomunikacione satelite Astra 2G kompanije SAS (Luksemburg) i Inmarsat 5 F2 (Velika Britanije), koji su trebali biti lansirani ruskom raketom-nosačem “Proton-M”. Takodje, turski satelit Turksat 4B će za sada biti prizemljen, budući da je napravljen korišćšenjem američkih tehnologija, a kao nosač planirana je ruska raketa “Sajuz”.
Pored satelita sa američkim delovima, sankcije pogadjaju kompanije koje koriste ruske lansirne servise, kako za lansiranje svojih aparata u sklopu ugovora sa ILS (International Launch Service) ruske kompanije “Hruničev”, tako i kao malih satelita u sklopu osnovnog korisnog tereta neke druge države (korišćenjem raketa “Sajuz” i “Dnjepar”).
Ove sankcije pogadjaju sve partnere na medjunarodnom kosmičkom tržištu, ne samu Rusiju. Sigurno je da su posebno pogodjene kompanije i države koje koriste satelite sa američkim tehnologijama i naravno korisnici. Lansiranje satelita Astra 2G je na primer planirano juna 2014, ali je teško očekivati da će do toga i doći.
Uticaj ovih sankcija ne treba marginalizovati, kako je to uradjeno prvi put kada je uveden prvi talas simboličnih sankcija.
Ionako vrlo skromna (manje od 5%), pozicija Rusije na medjunarodnom kosmičkom tržištu će ovim sankcijama sigurno biti uzdrmana. Svaki drugi kosmički start ruske rakete-nosača je na medjunarodonoj komercijalnoj osnovi, tako da je veliki novac u pitanju. Dugorčno posmatrano, iza ovih sankcija postoji želja SAD da se Rusija ako ne potpuno, onda što je moguće više potisne sa tržišta lansiranja zapadnih satelita.
 |
|
|
Mask stoji pored devet next devet motora Merlin-1C rakete Falcon 9 (SpaceX) |
|
|
|
|
| Ruska raketa Proton Briz M nosi japanski telekomunikacioni satelit. Ovde je vidimo na putu do lansirne rampe u Bajkonuru. (AFP/Getty Images) |
Pored medjunarodne, ove sankcije imaju i unutrašnju čisto američku dimenziju. Naime, u euforiji kritika na račun onih koji koriste ruske raketne tehnologije u SAD uključio se i Ilon Mask, vlasnik kompanije SpaceX. Naravno, njegov pristup ovom problemu je krajnje pragmatičan, jer na kosmičkom tržištu gde se obrće oko 300 milijardi dolara godišnje nema milosti. Novim igračima je potrebno mnogo enegije (i novca) da se probiju i zauzmu stalno mesto na njemu. Naime, Maskove rakete-nosači Falcon rade kao švajcarski satovi, dok je nedavno najnoviji kosmički brod Dragon uspešno, bez ikakvih problema, spojen sa MKS.
Pre nekoliko meseci je nova verzija rakete Falcon 9 nosivosti 14 tona izbacila po prvi put u geostacionarnu orbitu jedan telekomunikacioni satelit. Kompletna operacija je trajala oko 40 minuta! Poredjenja radi “Protonu” sa potisnim blokom “Briz” treba šest – sedam časova da postavi koristan teret na geostacionarnu orbitu. Dobro je poznato da upravo ova orbita predstavlja najveći deo kosmičkog kolača.
A onda je Pentagon odlučio da istisne iz igre njegov SpaceX i u okviru takozvanog “zatvorenog tendera” odabere nosače Lockheed Martina (sa ruskim motorima) i Boeinga za buduće američke vojne satelite.
Izborom “zatvorenog tendera” samo za odabrane kandidate, Pentagon je praktično poslao poruku Masku da raketa Falcon treba da nakupi mnogo više uspešnih lansiranja da bi bila stavljena na Pentagonovu listu.
Mask se okomio na Pentagon (biće tu i sudjenja) kako zbog toga, tako i zbog činjenice da umesto američkih (odnosno SpaceX-a) koristi ruske raketne motore za lansiranje vitalno značajnih vojnih satelita. I to u svetlu ukrajinske krize, kada drugima zabranjuju da koriste ruske rakete za lansiranje svojih (ne američkih) satelita koji mogu da recimo imaju samo američke šrafove.
Za razliku od SAD, Evropa ne nemarava da krene ovim putem. Ona je isuviše isprepletena sa ruskom raketno-kosmičkom industrijom i stepen njene zavisnost je neuporedivo veći sa onim preko okeana. Takodje, teško da će Rusija odgovoriti istom merom.
Novi direktor Centra za obuku kosmonauta (CPK) Jurij Lončakov (bivši kosmonaut) je izjavio da Rusija ne pada na pamet da išta menja oko obuke američkih astronauta u Zvezdanom gradu. Krajem maja prema MKS će biti lansirana mešovita rusko-američka-evropska kosmička posada koja sada finaliizira treninge u CPK.
Takodje, Rusija pregovora sa Japanom, Kinom i Indijom o novim projektima u ovoj sferi.
Moguće je da će se iz ovih sankcija izroditi neke nove alijanse koje mogu dovesti do zanimljivih promena na kosmičkom tržištu.
Neodgovorna odluka: NASA prekida odnose sa Rusijom
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
