garver

Lori Garver, zamenik administratora NASA-e Čarlsa Bouldena, napušta NASA-u. Početkom septembra 2013. Garverova preuzima mesto rukovodioca asocijacije pilota (ALPA) civilnog vazduhoplovstva.

Garverova je bila drugi čovek NASA-e od jula 2009. Dobar deo njene karijere bio je povezan sa kosmosom. Još 1983. ona je radila u timu senatora i proslavljenog astronauta Džona Glena, prvog Amerikanca u orbiti. Zatim je prešla u Nacionalno kosmičko društvo (NSS), gde je “dogurala” do položaja VD direktora, posle čega 1998. prelazi u NASA-u kao savetnik tadašnjeg administratora Danijela Goldina.

U vreme Džordža Buša 2001. napušta NASA-u i izvesno vreme radi u avio-kosmičkim kompanijama “Lokid Martin” i “Nortrop Gruman”, kao i u poznatom “Planetarnom društvu”. U maju 2009. predsednik Obama ju je imenovao za zamenika direktora NASA-e, što je Kongres potvrdio 8. jula iste godine.   

O vrlo složenim odnosima unutar administracije NASA-e smo već pisali. Garverova je predvodila struju koja se protivila razvoju projekta super-rakete SLS i programa “Orion” i forsirala finansiranje komercijalnog programa. Nije nikakva tajna da je dolazila u sukob sa politikom administratora Bouldena (inače bivšeg astronauta) o budućim smernicama NASA-e, tako da nije baš bila omiljena ličnost u američkoj kosmičkoj agenciji.

Šta njen odlazak može da znači za NASA-u? To umnogome zavisi od toga koga će predsednik Obama imenovati na njeno mesto. I kakvi su planovi Bouldena, Bele kuće i Kongresa i kako generalni odnosi izmedju Republikanaca i Demokrata utiču na budućnost NASA-e.

Svima je jasno da Bouldenova i pozicija kompletne NASA-e nisu nimalo sjajne. Posle sve češćih kritika politike Kongresa vezane za finansiranje NASA-e, Bouldenova fotelja se takodje ljulja. Ne bih bio iznenadjen ako je odlazak Garverova, kao najvećeg pobornika privatizacije kosmosa, upravo vezan za nedavnu odluku Kongresa da za 300 miliona dolara smanji finansiranje programa komercijalnog kosmosa. Tom odlukom je Kongres takodje čvrsto vezao ruke i Bouldenu, koji strasno želi što pre da vrati lansiranje svojih astronauta sa ruskog na američko tle.

Posle dodatnog kresanja budžeta NASA-e, o čemu smo već pisali, Boulden će takodje morati da preseče izmedju finansiranja mega- i mikro-projekata. Njegov izbor je dobro poznat (ne dirati projekte SLS/Orion, komercijlani kosmos i Vebov kosmički teleskop koji gutaju više od 40% sredstava NASA-e), što se medjutim nimalo ne dopada Akademiji nauka jer će stradati mali a tako važni naučni projekti proučavanja kosmosa, planeta i Zemlje.

U svakom slučaju, u ovim za NASA-u poprilično burnim vremenima, Bouldenu će u svakom slučaju dobro doći naklonjeniji i u agenciji popularniji zamenik.

Naravno, ukoliko ostane u NASA-i.  

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži