Dok se u Kongresu razmatra budžet NASA-e za fiskalnu godinu 2013/14 koja počinje 1. oktobra, u rukovodstvu NASA-e rastu tenzije izmedju dve struje koje različito gledaju na budućnost američke astronautike. Akteri su dve ključne ličnosti NASA-e - direktor Čarls Bolden (Charles Bolden) i Lori Garver (Lori Garver) koja je njegov zamenik. Naravno, preko njih se u stvari odvija tihi rat između Bele kuće i Kapitol hila. 

   
Charles F Garver
 Bolden  Garver

U Vašingtonu vrlo dobro znaju da Boulden i Garverova imaju potpuno drugačije viđenje o razvoju američkog civilnog kosmičkog programa. Razlike su počele da se osećaju odmah posle gašenja programa "Spejs šatl", a kako se vreme predsedničkih izbora bližilo, bilo je evidentno da se one dodatno povećavaju. Istina, oboje podržavaju ideju forsiranja komercijalizacije kosmosa i smanjenja cene prevoza američkih astronauta do Međunarodne kosmičke stanice (MKS). Takođe, i Boulden i Garverova smatraju da je u ovoj sferi podrška Bele kuće, odnosno države od kritičnog značaja. Međutim, od te tačke požinju razmomilaženja. 

Direktor NASA-e i bivši astronaut Boulden podržava takozvani dvostruki put NASA-e. Po njemu, NASA treba da nastavi sa snažnom podrškom razvoja komercijalnih kosmičkih brodova privatnih kompanija, ali da istovremeno forsira razvoj nacionalnog kosmičkog programa u kome kosmički brod "Orion" i teški lanser SLS imaju ključnu ulogu. Drugim rečima rečeno, pored privatizacije orbite,  Boulden snažno podržava i letove američkih astronauta u duboki kosmos. 

Sa druge strane, Garverova podržava komercijalizaciju kosmosa i još veća ulaganja u razvoj privatnih kosmičkih brodova, dok se prema programu SLS-"Orion" i idejama letova ljudi sa one strane niskih orbita, u duboki kosmos, odnosi krajnje rezervisano. Pojedini izvori u NASA-i čak kažu da je Garverova u stvari najveći protivnik ovog projekta u rukovodstvu kosmičke agencije.        

Na strani Bouldena je direktor programa letova ljudskih posada u NASA-i Vilijem Gerstenmajer (William Gerstenmaier), dok Garvervou podržava, ni manje ni više nego - Bela kuća. U ovoj borbi, Kongres pokušava da ostane neutralan, ali je evidentno da se trudi da spreči bilo kakav pokušaj Obamine administracije da ugasi program SLS/"Orion".  Iako mnogi misle da je Obama veliki pobornik ovog projekta, istina je drugačija. U stvari, da na čelo NASA-e nije Boulden, "Orion" i SLS (i američki program letova u duboki kosmos) bi bili ugašeni još pre godinu dana.  Sa druge strane, u Kongresu nema mnogo simpatija prema finansiranju privatnih kompanija iz državnog budžeta i sasvim je moguće da od Bele kuće zahtevana suma za ovaj program od 850 miliona dolara bude prepolovljena, kako je to urađeno prošle godine. U Kongresu su frustrirani činjenicom da je uloga privatnih kompanija u razvoju "sopstvenih" kosmičkih brodova koje finansira NASA svega 10-20% i da tamo ne postoje ikakve želje da se taj udeo barem malo poveća i time smanje državna ulaganja u razvoj privatnog kosmičkog sektora. 

Iz svega ovoga se može zaključiti, kako smo gore naveli, da su preko Bouldena i Garverove u stvari ukrstili koplja Kongres i Bela kuća. Intenzitet tog sukoba se naravno teško može videti na površini, ali je ipak tradicionalno uzdržani i vrlo taktični Boulden ipak "pukao" u obraćanju zaposlenima u NASA-i pre nekoliko meseci kada je otvoreno rekao da kosmička agencija nema podršku Bele kuće. Poznato je da kada se sukobite sa gazdom, ne možete mnogo dobrog da očekujete od njega, tako da je sasvim moguće da se Bouldenova zvezda na čelu NASA-e lagano gasi. U vašingtonskim kuloarima se već šuška kako je pitanje vremena kada će Boulden otići i kako je za njega već pripremljeno mesto ambasadora u jednoj "dalekoj" državi.            

Pored sukoba sa Belom kućom, pozicije Bouldena dodatno komplikuje nedavni odlazak Kaj Bejli-Hačinson (Kay Bailey-Hutchinson) iz Kongresa. Kao republikanski senator iz Teksasa, Hačinsonova je poslednjih dvadeset godina, koliko je provela u Kongresu, važila za velikog pobornika letova u duboki kosmos. Sa njenim odlaskom iz Kongresa i sve izvesnijom smenom Bouldena, Bela kuća će imati daleko veću kontrolu nad kosmičkom agencijom. Strateški, to može samo značiti da će privatizacija kosmosa biti još više podržana, dok  se nad projektom "Orion"/SLS, koji teško je očekivati da će biti ugašen, mogu nadviti crni oblaci.  

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži