Rusi će u 2011. za kosmička pitanja dati 115 milijardi rubalja, ali da li će to biti dovoljno da se smanji veliki jaz u odnosu na vodeće zemlje u toj oblasti. Kao što Amerikanci više nisu u stanju da prestignu „Apollo“, mogu li Rusi da prestignu Gagarina?

putin

Ova godina će u čitavom naučnom svetu biti obeležena kao jubilarna, jer će se proslavljati 50 godina od slavnog leta Jurija Gagarina u kosmos. Nakon tog aprilskog jutra 1961. godine svet nije više bio isti i započeta je trka za kosmos, čiji su odjeci direktno ili indirektno uticali na čitav svet globalno gledano.

Normalno je i logično da će proslava biti najveća u Rusiji. Oni će čitavu godinu posvetiti Gagarinu, a samo istraživanje kosmosa dobiće posebno mesto u njihovom sveobuhvatnom angažovanju. U cilju mog femto-doprinosa ovom svetskom prazniku, pisaću malo češće o Rusima i trenutnom stanju u njihovoj kosmo-industriji (pisao sam često i do sada), te ću se malo češće osvrtati na to šta ima novo kod njih.

Pre desetak dana, premijer Vladimir Putin je u podmoskovskom Kontrolnom svemirskom centru (ЦУП) prisustvovao zasedanju Organizacionog komiteta sazvanom povodom praznovanja 50-godišnjice Gagarinovog leta. U centru pažnje je bio ne samo plan obeležavanja jubilarnog događaja, već i implementacija programa svemirskog istraživanja, usvojenog za prvu četvrtinu ovog veka, koji po mišljenju svih treba da obnovi poziciju Rusa u kosmosu. U međuvremenu, ruska kosmonautika po mnogim parametrima kaska, i ne predstavlja dostojnu konkurenciju Amerikancima i Evropljanima.

Već su zakazana lansiranja u orbitu oko Zemlje za oko 50 kosmičkih letilica. Takođe, ove godine će biti usvojen novi savezni program razvoja satelitskog navigacionog sistema ГЛОНАСС (GLObalni NAvigacioni Satelitski Sistem[1]), isplaniran do 2020. godine. Za nacionalni kosmički program spremni smo da u 2011. izdvojimo 115 milijardi rubalja [oko $4 milijarde[2]]“, izjavio je Putin na otvaranju. Sve prisutne je potsetio da će ova godina po svim aspektima biti značajna. U vezi 50-godičnjice Gagarinovog leta, dekretom predsednika Dmitrija Medvedeva, 2011. godina je proglašena Godinom kosmosa u Rusiji.

Prvi značajan događaj u nizu prazničnih proslava treba da bude lansiranje 16. marta broda sa ljudskom posadom „Союз TMA-21“ sa Bajkonura, koji će da ponese novu posadu ka Međunarodnoj orbitnoj stanici (ISS). Posadu će činiti dva Rusa i jedan Amerikanac. Direktor svemirske agencije „Роскосмос“, Anatolij Perminov, obećao je da će na trupu letilice biti ispisano njeno ime – „Гагарин“. Može se sa sigurnošću očekivati da će raketa biti poslata u kosmos pouzdanošću koju je još pre 50 godina utro srećni „Gagarinov start“.

Međutim, kosmodrom „Bajkonur“ je postao tesan za rusku kosmonautiku. U Francuskoj Gijani, na kosmodromu „Kuru“, gde se gradi lansirni kompleks za lansiranje raketa-nosača tipa „Союз-СТ“, krajem prvog kvartala ruska strana je dužna da dovrši lansirni kompleks ELS (fr. l'Ensemble de Lancement Soyouz) zajedno sa pokretnim servisnim tornjem. Glavni čovek koncerna „Arianespace“, odgovoran za korisni teret u rusko-francuskom projektu, Jean-Yves Le Gall, obećao je novinarima BBC-ja da će prvo lansiranje ruske rakete iz Gijane biti izvedeno između 15. avgusta i 15. septembra 2011. godine. Lansirajući sa kosmodroma „Bajkonur“, ruske rakete mogu u geostacionarnu transfernu orbitu (GTO) da podignu 1,7 tona tereta, dok će iz Gijane taj teret potencijalno narasti na 2,8 tona.

Pored toga, Rusija ne odustaje od nade da će jednog dana dobiti sopstveni kosmodrom. U drugom polugođu, u Amurskoj oblasti na Dalekom Istoku Rusije , započeće izgradnja kosmodroma „Восточный“. U naredne tri godine za izgradnju infrastrukture, što uključuje grad, puteve, elektrosnabdevanje, i druge objekte, iz državnog budžeta biće obezbeđeno 24,7 milijardi rubalja (preko $800 mil.). Očekivanja su da će radovi biti dovršeni do 2018. i da će do tada troškovi narasti na preko 400 mld. rubalja ($13 mld.). Izgradnja novog kosmodroma sa 7 lansirnih rampi omogućiće Rusiji da sa svoje teritorije lansira letilice različitih namena, uključujući i interplanetarne ekspedicije a takođe i brodove sa ljudskom posadom, koji danas startuju jedino sa kosmodroma „Bajkonur“ u Kazahstanu. Novi kosmodrom će zapošljavati oko 26.000 ljudi.

Rusija planira da u jubilarnoj godini nastavi sa istraživanjem dubokog svemira. U oktobru planiraju da (konačno) lansiraju interplanetarnu kosmičku stanicu „Фобос-грунт“ – mog dugogodišnjeg favorita – koja ima zadatak da na Zemlju donese uzorke tla sa Marsovog satelita, Fobosa. Na ovom projektu, stručnjaci će razraditi sve osnovne tehnologije neophodne za buduću misiju na Crvenu planetu.

Pored toga, u narednim mesecima će se obnoviti grupa satelita vezanih za sistem ГЛОНАСС. Važan događaj će biti januarsko lansiranje novog satelita treće generacije ГЛОНАСС-К1 (negde nazivan i „Ураган-К“), koji će prvi put biti lansiran sa kosmodroma „Pleseck“ a ne sa „Bajkonura“. Pri tome će umesto „Протона“ prvi put biti korišćena jeftinija raketa-nosač „Союз-2.1б“. Novi sateliti će imati radni vek 10-12 godina i težnu od svega 750 kg.

Međutim, nije u ruskoj kosmičkoj industriji baš sve „med i mleko“. Jedan od crnih datuma je 5. decembar prošle godine. Tog dana su tri satelita tipa „ГЛОНАСС-M“ su pala u Tihi okean. Šteta je bila preko $500 miliona. Utvrđeno je da je uzrok nesreće previše sipanog goriva tokom njegovog dolivanja u dodatni stepen „ДМ-3“ rakete nosača „Протон-M“. Prelivanje goriva je povezano ili sa neispravnim pokazivačem ili ljudskom greškom, što tek treba da utvrdi specijalna komisija.

Malo povoda za optimizam daje i stanje u naučnim kosmičkim programima. U decembru 2009., posle samo 10 meseci rada, izbačen je iz stroja jedinstveni ruski naučni satelit težak skoro 2 tone, „Koронас-Фотон“, na kome se, zajedno sa još 12 instrumenata, nalazila orbitalna opservatorija TEСИС, predviđena za rendgensko nadgledanje Sunca. Letna ispitivanja nove ruske rakete-nosača „Aнгара“, zakazana za početak 20011., sada su odložena za 2012. godinu. „Zbog nedovoljnog finansiranja kapitalnih investicija, a takođe i zbog analiziranja neophodnosti finansiranja razvojnih projekata.“

Sekretar za štampu ruske svemirske agencije „Роскосмос“, Aleksandar Vorobev, priznaje da se oseća deficit financijskih resursa u njihovoj privrednoj grani. To će se osetiti i na obeležavanju gubilarne godine. „Pitanje je složenije od prostog polaganja cveća na spomenik,“ izjavio je za ruske novine „Независимая газета“.Po rečima Vorobeva, novac će biti potreban i za obnovu muzeja, pomoć porodicama kosmonauta, čak i za zakup palate Kremlj, itd. Mnoge praznične proslave su planirane na regionalnom nivou, u čijim budžetima nema planiranih stavki za to. Bez dobrovoljnih donacija patriota-biznismena, smatra Vorobev, ništa neće moći da se obavi.

Nezavisni stručnjaci još kritičkije gledaju na situaciju. „Mi smo se zaglibili u praznike a međunarodni programi za osvajanje kosmosa ne stoje u mestu,“ smatra komentator kosmičkih projekata Andrej Kisljakov. Prema njegovim rečima, radovi i ideje iz oblasti visokih tehnologija, koje je „Роскосмос“ nasledio još iz vremena SSSR-a, danas su presahli. A nove tehnologije nisu osvojene. Liderstvo Rusije po broju kosmičkih lansiranja[3] – slaba je uteha. Evropljani i Amerikanci su imali manje lansiranja ka orbiti, ali su više dobili od svojih programa. „Mi faktički još uvek letimo u kosmos sa onom tehnikom sa kojom je pre pola veka ostvaren prvi Gagarinov let. Naši novi raketni nosači ostaju samo mrtvo slovo na papiru,“ podvlači ovaj sručnjak.



[1] Sistem je prvobitno razvila vojska još 1976., a danas se zasniva na 21 satelita smeštena u 3 orbitne ravni, a služi za određivanje 3D pozicije i brzine. U vreme SSSR-a (od 1982-1991), bilo je lansirano 43 satelita plus 5 probnih.

Sistem predstavlja alternativu i dopunu američkom GPS sistemu, kineskom Compass sistemu, i evropskom sistemu Galileo. Danas sistem pokriva 100% ruske teritorije i koriste ga i civili i vojska. Sateliti se nalaze na visini od 19.100 km.

[2] To je vrednost otprilike polovine srpskog godišnjeg izvoza u svet. ESA će za kosmos odvojiti ove godine oko $5,5 milijardi, dok će NASA izdvojiti jedno 3 puta više.

[3] O ovome sam već pisao: Rusi su prošle godine imali 31 lansiranje u orbitu – više nego SAD i Kina zajedno.

Jurij Gagarin

GAGARIN SUMNJAO DA ĆE BITI PRVI

Moj brat Jurij

 

 

 

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži