Radi se o jednom od najmoćnijih i najmisterioznijih američkih aviona stare garde. Nama je ostao u sećanju po tome što nas je tokom sukoba na kosovu izvoleo bombardovati.
Amerika je oduvek bila u paranoičnom strahu od Sovjetskog Saveza i njenog uticaja na svet. Čitav posleratni razvoj kosmičke i vojne industrije istorijski je vezan za ovaj politički i ideološki konflikt. Svi noviteti i pronalasci iz ovih oblasti na obe strane bili su proizvod napora obe zemlje da ostvare dominaciju ili pak održe korak u beskonačnoj trci u održavanju krhke ravnoteže. Nije tajna da su SAD prednjačile u trci, te nije čudo da su prvi špijunski sateliti i avioni bili njihova ideja, o čemu sam u nekoliko navrata već pisao.
Ali ni ta igračka američkog Kongresa nije mogla večno da traje. Već krajem osamdesetih, pretnje Hladnog rata su jenjavale i mnogi (pre)skupi projekti američkih kompanija su redukovani ili otkazani, bez obzira na bačene milijarde i milijarde dolara. Jedan od takvih projekata bio je i strateški „nevidljivi“ (stealth) bombarder B–2 „Spirit“, koji su zajednički konstruisali i do 2000. godine proizvedili „Northrop Grumman“ i „Boeing“.
U to vreme, u vreme Karterove administracije, bilo je to takvo čudo od tehnike, da su svi slični projekti otkazani[1]. Zahvaljujući svojoj radarskoj nevidljivosti, avion je bez problema trebalo da prolazi kroz protivavionsku odbranu i napada konvencionalne i nuklearne ciljeve neprijatelja. Samo dva člana posade i njihova letilica bili su odgovorni za 80 satelitski (GPS) navođenih bombi od 230 kg tipa JDAM, ili 16 nuklearnih bombi B83 (ili B61) od 1.100 kg. Bio je to jedini avion koji je mogao da nosi veliko tzv. neutrališuće oružje u stealh konfiguraciji. Međutima, cena samo jednog takvog aviona iznosila je \(929 miliona, a sa testiranjima i održavanjem vrtoglavih \)2,2 milijarde!
Pomenuto jenjavanje pretnji Hladnog rata dovelo je do toga da su potrebe za avionom projektovanim za zaletanje u sovjetski vazdušni prostor i napade na njihove vitalne ciljeve dramatično redukovane. Zato je US Kongres krajem osamdesetih i tokom devedesetih skresao narudžbu sa početnih 132 bombardera na samo 21. Danas se u naoružanju američkog vazduhoplovstva (USAF) nalazi 20 letilica tipa B-2, čija ukupna cena iznosi preko $44 milijardi!
B-2 može da izvodi sve tipove misija sa visina do 15.200 metara, sa doletom od 11.000 km bez dolivanja gorivom, i preko 18.500 km sa jednim tankovanjem. Mada je originalno bio konstruisan prvenstveno kao nuklearni bombarder, prve borbene zadatke okusio je 1999. godine tokom bombardovanja Srbije. Tom prilikom, gađala su nas dva bombardera iz vojne baze Whiteman iz Misurija (509th Bomb Wing), kojima je trebalo 15 sati leta do cilja, a dopuna gorivom obavljana je iznad Atlantika. Tokom misija uništavanja srpskih radarskih sistema na Kosovu, piloti su provodili po 31 sat u avionu. Kasnije su B-2 imali misije i u Iraku i Afganistanu.
Poslednja akcija u kojoj su učestvovali avioni B-2 „Spirit” bila je redovna martovska združena vojna vežba američke i južnokorejske armije[2]. Tada je postavljeno interesantno pitanje: koliko često ovi steath avioni, slični slepom mišu, stvarno lete?
Odgovor je sledeći: svaki od 20 aviona B–2 koliko ih se nalazu u inventaru USAF leti oko 50 puta godišnje, što znači da godišnje ostvaruju oko 1.000 misija. Tu su uključeni rutinski trenažni letovi (i na kratkim i na dugačkim destinacijama) i zvanične vojne vežbe. Planeri se trude da im uvek prošire ciljeve misija.
„Otprilike svakih dva meseca učestvujemo na nekoj vežbi,“ kaže kapetan John Severns, predstavnik misurijske vojne baze Whiteman, doma bombardeske eskadrile 509, odakle su potekli piloti koji su 1945. bacili atomske bombe na Hirošimu i Nagasaki. „Ovo je bilo naše prvo učešće na ’Foal Aeglu’, ali ne i prva poseta B–2 Južnoj Koreji. Bili smo tamo pre 13 godine.“
Do Korejskog poluostrva, dva B–2 su preletela više od 10.000 km da bii tamo na poligonu Jik Do bacili klasične bombe, a topom se vratili u bazu Whiteman. Vežba „Foal Eagle“ započeta je 1. marta a trajala je do kraja aprila.
Mart predstavlja značajan godišnji praznik za avione B–2, koji su u borbama učestvovali četiri puta. Tri od te godišnjice kalendarski padaju jedna za drugom. Kao što sam pomenuo, prva se odnosi na dogašaj od pre 14 godina, tačnije 24. marta 1999. godine, kada su dva B–2 bombardovala srpske ciljeve na Kosovu. Deset godina kasnije, 20. marta 2003, letovi ovih aviona uznačili su početak invazije na Irak. Najskorije, 22. narta 2011. godine, B–2 su bombardovali utvrđene avionske hangare u Sirti, u Libiji. Četvrta vojna misija bila je u oktobru 2001, kada je napadnut Afganistan[3].
Ove godine se u ovoj američkoj bazi slavi 20–godišnjica sletanja u Whiteman prvog B–2, „Spirit of Missuri“, koji je stigao u bazu 17. decembra 1993. godine.
Ovi avioni, koje proizvodi „Northtrop Grumman“, mogu da nose po 16 najjačih američkih slobodnopadajućih atomskih bombi, od kojih je svaka 75 puta jača od onih bačenih na Japan. Oko 19 ovih aviona je spremna za misije u svakom trenutku; ostali se nalaze u rezervi ili u bazi Whiteman ili u kalifornijskoj bazi Palmdale.
B2–1071 „Spirit of Mississippi“ pred poletanje 19. marta 2011. na Libiju. Isti ovakvi su leteli na na 45 misija na našu zemlju. __Njihovi piloti se hvale da im je najveći neprijatelj zapravo Mesečina, jer je tek onda toliki avion lako vidljiv.
 |
Amblem bombarderske eskadrile iz Misurija. Vidi se atomski oblak koji sve podseća da se radi o jedinoj jedinici na svetu koja je bacala atonske bombe u ratu. Pitam se kako bi prošla neka naša jedinica koja bi imala neki adekvatni amblem ... Makar umesto nuklearne bombe da ima nacrtan metak ili čak toljagu ... |
Leteći na B–2, poručnik Julian H. Tolbert je bombardovao Kosovo a učestvovao je i u misijama na Irak. Ima preko 3.500 sati leta, uključujuži i 132 u ratu. Inače je 1987. diplomirao mehaniku i aeronautiku na Prinstonu, a ima i tri mastera.
1. Čudo je ostao i do danas, jer je 2005. uhapšen Noshir Gowadia, jedan od glavnih inženjera-konstruktoa pogonskih sistema B-2, jer je prodao važne informacije strancima (Kinezima, Nemcima, Izraelcima i Švajcarcima. Majku mu, nas ne pominju …). Pet godina kasnije osušen je na Havajima na 32 godine robije.
2. Radi se o jednoj od najvećih vojnih vežbi na svetu. Održava se još od 1997. Ove godine, u vežbi „Foal Eagle“ učestvovalo je 3.000 američkih vojnika i 10.000 korejskih. Vežbi su prisustvovali predstavnici neutralnih zemalja Švedske i Švajcarske, a vojnike su poslali Kanađani, Australci, Kolumbijci, Danci i Englezi.
3. Tom prilikom su dva B–2 („Spirit of Georgia“ i „Spirit of America“) provela u misiiji 40,3 i 44,3 časa.
Najveće leteće čudo na svetu
SR–72, najnoviji hipersonični avi
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
