22. mart. 2010.
Tokom poslednjih decenija prošlog veka, u svim oblastima, od nauke i tehnike pa do političkih uticaja, na svim nivoima se vodio rat između Sovjeta i Amerikanaca. Kada pričamo o aeronautici tog doba, na ovom sajtu se najčešće osvrćemo na trku u osvajanju kosmosa, ali ne treba da zaboravimo da se trka odvijala i na zemlji. Jadno od glavnih oružja Sovjeta u svim oblastima bila je – veličina. Voleli su da pokažu svetu i Amerikancima da niko ne može da napravi nešto veće, duže, teže itd. od prve i najveće komunističke zemlje. I bili su ponosni na to. Kada su, recimo, Amerikanci (konačno) uspeli da lansiraju svoj prvi satelit ka Mesecu, sovjetski šef partije N. Hruščov cinično je primetio da su „kolege“ lansirale verovatno neku pomorandžu, aludirajući na veličinu , jer su u to vreme Sovjeti u orbitu slali satelite teže od tone.
Danas bih hteo da napišem nešto o najvećem avionu koji sam ikad video – „Projektu 903“. Radi se o u svakom pogledu izuzetno neobičnom avionu klase „Лунь“, ekranoplanukoji je za svoj let koristio tzv. ground effect, a koji je 1987. godine za Sovjetsku i Rusku ratnu mornaricuprojektovao Rostislav Aleksejev(rus. Ростисла́в Евге́ньевич Алексе́ев) i njegovi inženjeri u ЦКБ им Алексеева.
Radovi na ovom ekranoplanu započeti su početkom sedamdesetih godina na osnovu konstruktorske šeme raketoplana „КМ“ (rus. Корабль-макет, prototip broda). Avion je prvi put poleteo na vojnom poligonu Crnomorske flote na Kaspijskom moru u Dagestanu1985. godine. Za pogon je bilo zaduženo osam turbomlaznihmotora tipa “Kузньецов НК-87“, koji su stvarali potisak od 13.000 kg svaki. Namena ove letilice je bila protivbrodni nosač raketa, jer je u svom naoružanju imala 3 × 2 lansera tajanstvenih krstarećih raketa tipa „П-270 Moскит“. Za navođenje i kontrolu projektila,u nosu i repu ekranoplana nalazili su se електронски sistemi za praćenje. Posle uspešnog testiranja, „Lun“ je 1990. bio uključen u mornaricu, i sve do 2008. je bio baziran u Kaspijskom moru.
Bilo je planova da se drugi„Lun“ koristi i kao mobilna bolnica („Спасатель“), budući da je zahvaljujući aerodinamičkim svojstvima njegovih krila mogao da na visini od oko 4 metra leti bilo po zemlji bilo po vodi.Оkо 90% radova na tom modelu bilo je dovršeno i testirano, ali raspadom SSSR-a nestalo je i para za vojsku i čitav projekat je napušten.
(Kliknitena slike da se učitaju u pravoj veličini)
Letilica „MK-1“, koju su novinari nazivali i „Каспийский Монстр“, jer je sa rasponom krila od 37,6 m, dužinom od skoro 100 m i maksimalnom težinom na uzletanju od 544 t do pojave aviona Ан-225 „Мрия“ bio najteži leteći aparat na svetu.
„Kaspijski monstrum“ u akciji |
Transporter „Lun“. Dužina – 73,8 m; raspon krila – 44 m; visina – 19,2 m; površina krila – 2.550 m2; brzina – 550 km/h; domet – 1.000 nautičkih milja; posada – 6 letača. Napravljen je samo jedan ovakav avion.
Po veličini je mogao da se meri sa Hjuzovim H-4 Hercules"Spruce Gooseom" i mnogim savremenim džambo-džetovima
|
.
Ekranoplan lansira raketu. Imao ih je šest, a prema potrebi mogle su da imaju i nuklearne glave. Bilo je to opasno oružje.
|
Sovjeti su imali puno sličnih projekata: na slici se vidi još jedan ekranoplan A-90 „Oрлёнок“, koji je takođe projektovao inž. Aleksejev. Avion je mogao da leti i iznad tla, prelazeći preko obale bez usporavanja. U to vreme država je imala para i želela je da eksperimentiše sa raketoplanima. Do danas praktično nijedan nije ostao u radnom stanju.
|
 A-90 „Oрлёнок“(„Orlić“) je mogao da nosi i podršku trupama na zemlji. |
Poslednjeg živog „Orlića“ tegle Volgom ka konačnom odredištu, jednom parku u blizini Moskve. Na istoj reci su izvedeni i prvi probni letovi u jesen 1972. godine.
|
To je sve što je ostalo od nekada velikog projekta... Godina je 1993.
Današnja sudbina ovog čuda je tužna – leži napušten na brodogradilišnom doku u Dagestanu.
„Lun“je ruski naziv za mladog sokola, a u vojsci su ga nazivali prosto „Проект903“. Nosio je 6 krstarećih protivbrodskih raketa klase „Москит“(odn. SS-N-22 Sunburnpo NATO klasifikaciji). Četiri pogotka ovim raketama značio je kraj bilo kog broda u to vreme u svetu.
|
Ovakav tip aviona je mogao da leti svega 3 m oznad površine mora, ali je u isto vreme mogao da uzleti, stabilno leti i aterira i po talasima do 5 m. Treba imati na umu ogromne dimenzije ovog aviona, sa dužinom od 73,8 m („Airbus A380“ ima 73 m).
„Lun“ nema stajni trap već ogromne hidroskije, tako da nije mogao da izađe na kopno, već su za njega morali da budu sagrađeni specijalni plutajući suvi dokovi.
|
U repnom delu se nalazio napredni radarski sistem za navođenje protivbrodskim raketama, kojim je rukovodio jedan inženjer za navigaciju.
|
Iznad operatera nalazi se jedan od tri para lansernih raketnih cevi. Rakete su mogle da nose i nuklearne glave od 120 kt. Iako o ovim raketama NATO zna vrlo malo, ima podataka da su ovi projektili prodati Kinezima i Irancima.
|
Na repu se nalaze vrhunski radari koji su precizno navodili rakete ka potencijanom neprijatelju SSSR-a. To su u Baltiku bili Danci i Nemci, u Crnom Moru Turci, a na Pacifiku Japanci, Južnokorejanci itd. Na kopnu su mogli da brane sovjetsko kopno od amfibijskih napada.
|
Ekranoplan su pokretali mlazni motori NK-87. Proizvedeni su u Kujbiševskim fabrikama motora kao pojačana vrijanta motora NK-86, pravljenih za širokotrupne putničke avione Ил-86. Svaki motor je imao prečnik od 1,455 m i masu od 2.200 kg.
|
Ispusna grana Kuznjecovljevih motora. Ukupno je bilo osam mlaznih motora, tako da je avion mogao da leti brzinom i do 550 km/h
|
Danas ekranoplan izgleda kao kulisa za neki futurističko-kataklizmički film.
Ko hoće da vidi kako „Lun“ izgleda iz kosmosa i gde se nalazi, neka proba ovde: 42°52′54″с. ш.47°39′24″в. д./ 42.881667° с. ш.47.656667° в. д. (G).
A ko hoće još slika, evo ih ovde: http://igor113.livejournal.com/51213.htm
|
U Rusiji se danas projektuje superteški amfibijski ekranoplan. Prema podacima iz Berijeve vazduhoplovne fabrike koja pravi ovaj avion Be-2500 „Neptun“, maksimalna težina pri uzletanju biće mu 2.500 tona! Ako uđe u upotrebu, biće to novi najveći avion na svetu, koji će preteći današnjeg rekorderaАн-225 „Мрия“. Imaće dužinu od 123 m, raspon krila od 156 m, a imaće 6 mlaznih motora.
Novina je da će moći da radi i kao ekranoplan i kao konvencionalni visinski transkontinentalni mlaznjak, koji će moći da uzleće i sleće u pomorske luke, bez specijalne infrastrukture.
|
Amerikanci su 1959. lansirali „Pioneer 4“ ka Mesecu, i bila je to prva njihova letilica koja je uspela da pobegne Zemljinoj gravtaciji. Imala je visinu od 51 cm, prečnik 23 cm i težinu 6,1 kg. Godinu dana pre toga, Koroljev je lansirao „Спутник-3“ prečnika 3,57 m i mase 1.327 kg.
Postoji određeni tip letilica između hoverkrafta i aviona koje se nazivaju Ground Effect Vehicles (GEV) koje zahvaljujući visokom pritisku koji stvaraju njihova krila lete iznad zemlje ili bilo koje druge ravne površine na visini koja zavisi od težine letilice. Takva vozila se nazivaju i „ekranoplani“ (francuski: ecran ekran+ plan avion). Prvi put su se pojavili u Skandinaviji pred II sv. rat. Danas mnoge zemlje razmišljaju u tom pravcu, uključujući Ruse (Бериев Бe-2500 „Нептун“), Kineze(Tianxiang-5), Nemce(HW-2VT), Amerikance(L-325)itd.
Interesantno je da zbog toga što ne mogu da lete bez ground efekta International Maritime Organization (IMO) ekranoplane klasifikuje kao leteće brodove.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
