Boris Čertok, ruski raketni inženjer koji je igrao ključnu ulogu u razvoju navigacionih sistema sovjetskih letilica tokom Trke za Mesec, od kojih je jedna ponela i prvog čoveka u kosmos, umro je prošle nedelje u Moskvi. Imao je 99 godina.
Predstavnici ruskog proizvođača raketa pod državnom kontrolom, RKK „Energija“, gde je Čertok poslednjih godina radio kao konsultant, izjavili su da je uzrok bio upala pluća.
Tokom više od 20 godina, Čertok je bio zamenik Sergeja Pavloviča Koroljeva, poznatog kao oca sovjetskog svemirskog programa. Pod „vlašću“ Koroljeva, koji je umro 1966, Čertok je bio glavni konstruktor kontrolnih sistema za prvu međukontinentalnu balističku raketu na svetu, R-7, kao i prvih sovjetskih brodova sa ljudskom posadom, „Vostok“, „Vashod“ i „Sojuz“.
„Teško je smisliti neki događaj u sovjetskom svemirskom programu u kome on nije imao učešće,“ izjavio je Asif Sidiki, profesor istorije sa univerziteta Fordham i glavni prevodilac Čertokovih četvorotomnih memoara „Rakete i ljudi“, objavljenih u periodu između 2004. i ove godine.
U tim prvim godinama svemirske trke, Rusi su bili u prednosti. Čertokovi sistemi su navodili raketu koja je nosila „Sputnjik 1“, prvi veštački satelit u Zemljinoj orbiti, 4. oktobra 1957; i 12. aprila 1961. raketu koja je ponela prvog čoveka u svemir, Jurija Gagarina. (Manje od mesec dana kasnije, Amerikanci su lansirali svog prvog čoveka u kosmos, Alana B. Sheparda.)
Sovjeti su nastavili sa svojim uspesima. U avgustu 1962, lansirali su dve kapsule sa kosmonautima koje su bile u orbiti u isto vreme. U junu 1963, poslali su prvu ženu u kosmos, Valentinu Terješkovu. U oktobru 1964, trojica kosmonauta su letela oko Zemlje; bila je to prva svemirska misija sa višečlanom posadom, pet meseci pre prvog dvočlanog leta Amerikanaca.
Međutim, do 1969. Sjedinjene Države su ispunile cilj koji im je 25. maja 1961. postavio predsednik Dž. Kenedi, da do kraja decenije pošalju ljude na Mesec.
Dok je Nil Armstrong 20. juna 1969. stupao na lunarnu površinu, jedna bespilotna robotska sonda Čertoka i njegovih saradnika („Luna-15“) koja je lansirana samo tri dana ranije zaglavila se u orbiti oko Meseca zbog tehničkih problema. Kasnije je pala na površinu, samo par sati pre nego što je Armstong napravio mali veliki korak.
U svojim memoarima, Čertok je nazivao američko sletanje na Mesec svojim „ličnim porazom“.
Boris Jevsejevič Čertok je rođen u Ladzu, danas u Poljskoj, 1. marta 1912. godine, kao sin računovođe. Porodica se nešto kasnije preselila u Moskvu, ali podaci o tome kako su preživljavali danas nisu dostupni.
Sa samo 17 godina Boris je počeo da radi kao električar, a od 1930. radi u fabrici aviona. Diplomirao je na moskovskom Institutu za energetiku 1940. Nakon II svetskog rata, našao se u timu stručnjaka koji je poslat u Nemačku da pretražuje dokaze nemačkog raketnog programa. U timu je bio i Koroljev. U otadžbinu su doneli projekte nemačke rakete „Fau-1“, koja je postala kostur sovjetskog projektilskog i raketnog programu.
Čertok je čitavog života čeznuo da se vine u kosmos.
2001. godine buster „Sojuz-U“ je poneo dvojicu ruskih kosmonauta i jednog američkog milionera, Denisa A. Tita, u kosmos i na randevu sa Međunarodnom orbitnom stanicom. Tito je tada platio 20 miliona dolara za let.
U intervjuu koji je tada dao u kontrolnom centru misije, Čertok je izjavio: „Sada mi je nešto malo ispod 90 godina, ali ako je neko spreman da mi pozajmi $20 miliona, bilo bi mi drago da ih potrošim na kartu za svemir.“
Još o Borisu Čertoku:
Nekoliko reči o Borisu Čertoku
, 
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
