B_CertokU jednom od zadnjih intervjua, Čertok je rekao da još uvek vozi auto, dok se našalio na račun svoje dugovečnosti rečima: "Onaj gore me po svemu sudeći neće kod sebe". Bio je takođe praktično do poslednjeg dana života savetnik direktora RKK "Energija"  Vitalija Lopote.

Čitajuci njegovu monografiju "Rakete i ljudi", saznao sam toliko toga o najranijim danima sovjetske raketne tehnike. U stvari, sećam se jednog njegovo teksta iz 80-ih koji je objavljen u "Pravdi" ili "Izvestiji" u kome je kao prvi sovjetski zvaničnik, koliko znam, rekao da su sovjetski stručnjaci koristili pronađene delove nemačke rakete V-2 pri projektovanju svoje rakete R1. Ono što je takođe zanimljivo,  Čertok je u stvari rukovodio analizom kako Rusi kažu "trofejne nemačke raketne tehnike", Karaljov i Gluško su se tim ispitivanjima u Nemačkoj pridružili kasnije.

Takođe stoji da je Karaljov bio protiv kopiranja nemačkog koncepta, ali je pod pritiskom Ustinova ipak napravio R1 koja je bila kopija V-2.

Kasnije su svi shvatili zašto je Ustinov na tome insistirao -  želeo je da se sovjetski konstruktori,  koji do tada nisu imali jači motor od 3t, kopiranjem nemačkog projekta izvežbaju u kompletnom proizvodnom ciklusu raketa, koji je Fon Braun usavršio sa V-2. Već potonja ruska raketa R2 je bila kvalitativno drugačija od R1, dok je R5 kako  kaze  Čertok bila  "kompletna" raketa Karaljova i Gluška

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Драган Танаскоски said More
    Isak Njutn je najveći fizičar svih... 16 sati ranije
  • Duca said More
    Ovo postaje "lepa tradicija", dobro bio... 3 dana ranije
  • Duca said More
    FUJI je nešto bolji od SONY, ali je... 3 dana ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Zaista, bolid, veliki meteor je... 3 dana ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Sve jedno je. Jedrenje se zove... 3 dana ranije

Foto...