Srđan Penjivrag

Planetarne misije sadašnje i buduće

Sve je više zemalja koje se upuštaju u istraživanje svemira slanjem svojih letelica u orbitu, ka Mesecu pa i dalje. Ipak dominiraju Amerikanci i Kinezi. Kinezi zadivljuju svojim uspesima, ali pre svega zato što se do pre nekoliko godina na njih u astronautici nije mnogo računalo, a i zato što, čini se, svemir osvajaju gotovo nepogrešivo. Otišli su sa druge strane Meseca i nepogrešivo dobacuju do Marsa. Ipak, i dalje su Amerikanci vodeća sila u svemiru. 

Koje nove misije se planiraju? Hoće li američki astronauti uskoro hodati po Mesecu i tamo živeti u svojoj bazi? Šta ostale zemlje planiraju? Sve su to pitanja koja nas jako interesuju.

 Subota uveče  

Prof. dr Tanja Berić

Opšta teorija evolucije svega

U biologiji, kako to savršeno sažima veliki Dobžanski, ništa nema smisla osim u svetlu evolucije. Važi li ova sintagma i izvan biološkog konteksta života na Zemlji i da li previđamo prirodni zakon evolucije? Da li je teorija retke Zemlje u pravu? Ima li astrobiologija odgovore na ova pitanja? Hajde da saznamo!

 Subota po podne  

Akademik Zoran Knežević

Opasni asteroidi i kako se odbraniti od njih

Jednu od neposrednih opasnosti koje prete čovečanstvu i koje  mogu da imaju katastrofalne posledice na globalnom nivou predstavlja i mogućnost sudara naše planete i asteroida koji dolaze u neposrednu blizinu naše planete. Prvo  ćemo se pobliže upoznati sa tim našim “opasnim susedima” i ukazaćemo na tragove sudara s njima koje nalazimo širom Sunčevog sistema. Zatim  ćemo predstaviti istorijske podatke i dokaze o ranijim sudarima asteroida sa Zemljom, ali i o nekim nedavnim događajima te vrste, koji svedoče da je opasnost realna i stalno prisutna.  U nastavku ćemo se pozabaviti pitanjem da li i šta činimo da bismo se zaštitili,  ukazujući na konkretnom primeru da se radi o vrlo složenom problemu. Na kraju ćemo razmotriti neke od predloženih odbrambenih strategija i detaljnije prikazati nedavni uspešni test promene putanje asteroida, koji daje jasnu indikaciju u kom pravcu u pogledu izbegavanja opasnosti od sudara sa nebeskim telima treba da idemo u budućnosti.

 Subota kasno pre podne  

Sunčev sistem

Unapređenje makete

Jozef Šuštar javlja:

Kartice za sunce i planete makete su redizajnirane. Biće postavljena lokalna WiFi mreža (bez izlaska na internet) i lokalni web odnosno HTTP server. 

Na svakoj kartici će biti QR kod koji kad se skenira otvoriće web stranicu sa tekstom, slikama i audio zapisom u vezi planete kojoj pripada QR kod.

Šetačima je samo potreban telefon i aplikacija za skeniranje QR kodova.

Usput za maketu je napravljen i song 'Svemirska šetnja'. Autor zapisa je nastavnik Stevan Jovanović sa decom iz školske dramske grupe.

Prof. Dragan Gajić

1) Šta kad bi Mesec nestao

Posledice bi bile katastrofalne! Nismo ni svesni koliko nam Mesec znači. Bez njega sve bi se promenilo, a život bi se ugasio....

Prof. Gajić kaže: "

Nagli, eksplozivni nestanak Meseca, koji bi mogao biti uzrokovan, gotovo neverovatnim, sudarom sa npr. nekom lutajućom planetom, doveo bi do radikalnih promena na Zemlji i vrlo brze ekstinkcije živog sveta. Na svu sreću, verovatnoća da se tako nešto dogodi je zanemarljiva. "

2) Panspermija (ili: možda smo pali na Zemlju)

U predavanju je učinjen pokušaj da se nešto detaljnije obrazloži mogući odgovor na dva čuvena Nasina kanonska pitanja astrobiologije: Kako je nastao život i kako se razvija?“ i „Postoji li život i na drugim mestima u kosmosu?

.

Prof. dr Dragan Gjić je astrofizičar i astrobiolog. Sve do penzije na niškom PMF je predavao sve astro-predmete. Između ostalih knjiga napisao je popularnu knjigu Fizika Sunca. Već godinama se priprema (na nagovor prijatelja) da napiše knigu o astrobiologiji, ili bar astrobiološki leksikon. Osnivač je i predsednik Astronomskog društva "Alfa". Redovni je učesnik Astronomskog kampa Letenka i član njegovog uređivačkog odbora. Svake godine u kampu održi po dva predavanja. Do sada je održao širom zemlje blizu 600 popularnih naučnih predavanja i učestvovao u brojnim TV i radio emisija.

 Petak u toku dana i subota uveče  

Bratislav Ćurčić

O teleskopima dizajniranim prevashodno za astrofotografiju

„Prošle godine smo pokrili Wright, Njutn sa koma korektoro, APO refraktore i CDK (Corrected Dall Kirkham). Ovog puta bih priču proširio na Ritchey-Chretien sa flatenerom i reduktorom, napredne variajnte jednoogledalnih sistema (Wynne, Rosin), Companar i Riccardi-Honders.

Prošli put sam doneo svoj Wright za demonstraciju, ovog puta ću doneti home-made Companar. 

Naravno biće tu i gomila slika što samih teleskopa kao i astrofotografija rađenih sa njima.“

Bratislav Ćurčić se bavi astronomijom, pravljenjem teleskopa i astrofotografijom još od davnih gimnazijskih dana, pre četiri decenije. Od 1988 uživa u prelepom južnom nebu iznad Australije (kao i u prelepim "ovozemaljskim" predelima širom prastarog južnog kontinenta). Od nedavno se vratio u Srbiju.

 Petak u toku dana ili uveče 

Pavle Rajković

Uputstvo za posmatranje nebeskih objekata..      PREDAVAČ JE ODUSTAO OD SVOG PREDAVANJA!

1.) Izbor meta

a.) u zavisnosti od kvaliteta neba
b.) u zavisnosti od teleskopa
c.) u zavisnosti od iskustva
d.) metodička priprema i pristup meti
f.) razvrstavanje meta po uslovima seeinga i transparencije. Promena plana u hodu u zavisnosti kakva je noć. (ovo je možda i najbitniji deo ove celine)

2.). Priprema za posmatranje:

a.) teorijska priprema o tipu DSO koji posmatramo
b.) teorijska priprema o konkretnom DSO koji posmatramo
c..) informisanje o tome šta se može očekivati od objekta kroz okular. (ovo je bitno jer se na osnovu toga odlučuje da li će se meti vraćati u boljim noćima ili ne)

Ovo je bitna sekcija jer znanje o tome šta se posmatra itekako utiče na osećaj prilikom posmatranja.

3.) Tehnike posmatranja DSO

a.) otvorena jata - veličina, sjaj, kako se jato izvaja od pozadine, raspon sjaja zvezda, lucida, uticaj perifernog vida na bogatstvo jata itd.
b) globularna jata - razlučiva i nerazlučiva, ogroman značaj perifernog vida u razlučivanju itd.
c.) galaksije - opažanje spiralne strukture, traka prašine, periferni vid, tapkanje tubusa, dužina posmatranja, ponovljena posmatranja

4.) Značaj vođena dnevnika, skiciranja ili pisanja izveštaja

 Petak 12 jula i subota 13 jula  noću  

Vidulini Aerospace d.d. 

Četiri predavanja Vidulini Aerospace d.d.  

Gabrijel Erman, mag. ing. el.

> AUV femtosatelit u orbiti (MKS) 

Svemirska elektronika, želje i mogućnosti, posebnosti i opasnosti. Razvoj, evolucija i primjena interdisciplinarnih uređaja namijenjenih istraživanju bliskog svemira i svemira. Put od autonomne bespilotne letjelice u stratosferi (HISTRION misije) do operativnog satelita u Zemljinoj orbiti.

Ivica Lađarević, mag. ing. agr.

> AUV Astrobiologija u praksi, eksperimenti i rezultati

Biljke, kukci, čovjek na Zemlji i u bliskom svemiru. Praktični, realizirani eksperimenti i rezultati istih. Posljedični stručni i znanstveni radovi vezani na višegodišnje eksperimente s područja proširene astrobiologije u sklopu misija autonomnih bespilotnih letjelica – HISTRION. Planirani projekti za blisku budućnost i njihova važnost za čovjeka na Zemlji i u svemiru.

Goran Gašparović, dipl.ing. rac.

> Dronovi u zrakoplovstvu.

Samostalno projektiranje, izrada (i) modeliranje uz ispitivanje karakteristika i mogućnosti dronova u civilnom, znanstvenom i vojnom sektoru. Do sada realizirani projekti, gospodarski i drugi potencijali razvoja i primjene. 

Marino Tumpić, prof. 

> Vidulini Aerospace d.d. (u osnivanju)

More, kopno, zrak, svemir. Od udruge (društva) do poslovnog subjekta u „samo” 20+ godina.  Praktična iskustva i rezultati rada interdisciplinarnih tehničkih i znanstvenih područja. Mogućnosti primjene iskustva, opreme, uređaja, podataka u komercijalnim i/ili opće društveno važnim segmentima rada.subota pre podne

> Ada Gašparović (učenica, 9 godina) + refraktor 102/600 na ALT/AZ, natjecateljica, demonstratorica teleskopa, mlada izviđačica, učenica osnovne škole, 

 Petak 12 jula i subota 13 jula  uveče  

Dr Ivan Dulić

Život na Zemlji: Ko će biti poslednji upijač sunčeve energije 

Život na Zemlji se upire i traje gotovo 4 milijarde godina. U prvih milijardu godina razvijao se u zoni okeanskog dna, crpeći energiju iz vodonik-sulfida i metana koji su nastajali geohemijskim reakcijama vode i stena mlade okeanske kore. Pre oko 3 milijarde godina neke vrste prokariota su došle u kontakt sa sunčevom energijom i “vrlo brzo” je nastupila evolucijska inovacija – fotosinteza. Današnju formulu fotosinteze, koja u procesu stvaranja energije oslobađa kiseonik, definisale su cijanobakterije pre gotovo 3 milijarde godina. Pojavom ovih jednoćelijskih kolonijalnih organizama Zemlja je menjala svoje lice, a razvoj živog sveta je sve više zavisio od kiseonika. Zbog zavisnosti od sunčeve energije, kolonije cijanobakterija su naselile priobalja i plitke delove okeana gde su od kalcijum-karbonata gradile ogromne sprudove, poznate kao stromatoliti.

dr Ivan Dulić je doktorirao na Rudardsko-geološkom fakultetu u Beogradu. Za Naftnu industriju Srbije dugi niz godina vodio regionalne istraživačke projekte na prostoru Panonskog basena, Dinarida i Karpato-balkanida. Bio ekspertski konsultant u brojnim projektima istraživanja nafte u Zapadnom Sibiru. U period od 2002. do 2009. organizovao pet srpsko-ruskih istraživačkih ekspedicija u Zapadnom Sibiru. Bio član nekoliko međunarodnih istraživačkih projekta na prostoru centralne i južne Evrope. Dobitnik je više domaćih I stranih priznanja za razvoj regionalne geologije i paleontologije. 

 Subota 13 jula  uveče  

Jozef Šuštar

Sunčev sistem - maketa 

Jozef Šuštat, stručnjak za našu maketu Sunčevog sistema, najavio je izvesnu korekciju makete. Smanjio je čitav sistem kako bi ceo stao na poljanu – do sada je Neptun zalazio duboko u šumu te se nije video. Sem toga Jozef radi i na uvođenju nekih tehničkih izmena u samom prikazu sistema – ali o tome više, ako projekat uspe. 

 Petak / subota  12/13 jula  pre podne  

Prof. dr Dušan Mrđa

ADNOS 

O drugom najstarijem astronomskom društvu u Jugoslaviji koje ove godine proslavlja svoju 50tu godišnjicu postojanja govoriće nredsednik AD, prof dr Dušan Mrđa. 

 Petak  12 jula  pre podne  

Prof. dr

Božidar Vujičić

PMF,

Departman za 

fiziku, UNS

FUZIONI REAKTORI – budućnost nuklearne energetike 

U radu su izloženi fizički osnovi kontrolisane termonuklearne fuzije, fuzione reakcije i osnovni pojmovi od interesa za kontrolisanu termonuklearnu fuziju.

Diskutovani su osnovni koncepti fuzionih reaktora baziranih na  magnetnom i inercijalnom konfiniranju visokotemperaturske plazme i ključni problemi vezani za praktičnu realizaciju. Dat je pregled aktuelnog stanja u realizaciji fuzionih reaktora.

 Petak 12 jula  uveče  

Igor Smolić

Kometa C/2023 A3 

C/2023 A3  je kometa iz Ortovog oblaka. Otkrivena je sa opservatorije Purpurne planine (kineski: zǐ jīn shān tiān wén tái; pinjin: Zijinshan Tianventai) 9. januara 2023. Kometa će proći perihel 27. septembra ove godine na rastojanju od 0,39 AJ, tj. na 58 miliona kilometara. Tada bi trebalo da bude vidljiva i golim okom. 

Prošle godine Igor Smolić je započeo priču o ovoj kometi i najavio njen bliski prolaz u drugoj polovini ove godine. Ove godine Igor će održati drugo predavanje o toj kometi te će govoriti o njenom procenjenom sjaju i drugim efektima prolaska komete pored Sunca. 

U planu je i treće predavanje o kometi C/2023 A3, ali sledeće godine nakon što kometa prođe perihel. Biće to, nadamo se, dobar osmatrački izveštaj.

 Petak 12 jula  uveče  

Tomislav Bandin

Smart Astronomical Telescope SEESTAR 50

Legenda kaže da ovaj teleskop može da snimi nebeske objekte čak i po oblačnom vremenu, da vidi kroz oblake, da je povezan sa veštačkom inteligencijom, da crpi podatke iz ogromne baze podataka na internetu…

Nedavno je ovo čudo od nauke i tehnologije nabavio Tomislav Bandin iz Subotice koji će razbiti sve mitove oko ove čudesne naprave. Imaćete prilike da se na delu upoznate sa ovim instrumentom, a možda, ako bude oblačno (a nadamo se da neće), da vidite da li Seestar ume da vidi kroz njih. 

Pa naravno da.... videćete već

 Petak (možda i subota), 12 (13. jula) u večernjim satima  

Dr Srđa Janković

O pandemijama kroz istoriju i ulozi vakcinacije u zaštiti od njih 

Vakcinacija je jedan od najvažnijih javnozdravstvenih uspeha, zaslužan za spašavanje miliona života širom sveta. Tačan broj spašenih života varira zavisno od perioda i geografskog područja koje se analizira, ali postoje brojne studije koje pružaju procene.

1. Globalni uticaj: Prema proceni Svetske zdravstvene organizacije (SZO), vakcine spašavaju između 2 i 3 miliona života godišnje sprečavajući bolesti poput difterije, tetanusa, pertusisa (velikog kašlja), gripa i ospica.
2. Istorijski uticaj: Od 2000. do 2019. godine, vakcine su spasile više od 37 miliona života širom sveta, većinom zahvaljujući vakcinaciji protiv dečjih bolesti kao što su ospice, hemofilus influence tipa B (Hib), i pneumokokne infekcije.
3. Specifične bolesti:
   • Vakcinacija protiv ospica je od 2000. do 2018. godine smanjila broj smrtnih slučajeva za oko 23 miliona.
   • Eradikacija velikih boginja, koja je postignuta zahvaljujući globalnom vakcinacionom programu, spasila je procenjenih 5 miliona života godišnje od prestanka bolesti 1980. godine.
4. COVID-19 vakcine: Samo tokom pandemije COVID-19, procene sugerišu da su vakcine spasle milione života. Na primer, jedno istraživanje iz 2021. godine procenjuje da je vakcinacija protiv COVID-19 spasila oko 20 miliona života tokom prve godine nakon uvođenja vakcina.

U zaključku, zahvaljujući vakcinama, milioni života su spašeni i značajno su smanjene stope smrtnosti i morbiditeta od mnogih zaraznih bolesti. Ove procene naglašavaju važnost i efektivnost vakcinacionih programa na globalnom nivou. (ChatGPT)

O svemu tome govoriće nam dr Srđa Janković, imunolog, naučnik, prevodilac, publicista, novinar....

 Subota, 13. jula tokom dana