Nedavno smo čitali o očekivanom kraju Nasinog teleskopa „Kepler“. Prošlog meseca se ugasio još jedan: Esin „Herschel“, mlađi samo dva meseca od „Keplera“, lansiran takođe 2009. godine. Oba se još uvek nalaze na 1,5 miliona km od Zemlje.
Trenutno se evropski kosmički naučni program, nazvan „Horizon 2000“, oslanja na četiri noge. To su: robotska misija „Rosetta“ koja će dogodine da prouči jednu kometu, zatim „Gaia“, svemirska optička opservatorija koja će tek biti lansirana u oktobru, infracrvena opservatorija „Planck“ i njena bliznakinja po konstrukciji, opservatorija „Herschel“. U realizaciji sve četiri misije značajnu stručnu, logističku i finansijsku pomoć pruža NASA.
Danas bih rekao nešto o poslednjem pomenutom teleskopu, „Herschelu“, nazvanom po ser Williamu Herschelu, astronomu–amateru koji je otkrio planetu Uran i infracrveni spektar, i njegovoj sestri i saradnici, Carolini.
Povod je vest da je 29. aprila u 14:49 Evropska agencija okončala misiju kosmičkog teleskopa „Herschel“ jer je ovaj potrošio rezerve tečnog helijuma korišćenog za hlađeje instrumenata do blizu apsolutne nule. Misija je došla do svog kraja, tehnički označenog kao EoHe (End of Helium). Preko 2.300 litara tečnog helijuma, koji u vakuumu ključa na temperaturi od oko 1,4 K (-272° C), bilo je odgovorno za hlađenje instrumenata HIFI (Heterodyne Instrument for the Far Infrared), PACS (Photodetecting Array Camera and Spectrometer) i SPIRE (Spectral and Photometric Imaging Receiver) još od lansiranja teleskopa u maju 2009. godine. Bez helijuma, temperatura u „Herschelu” neumoljivo je rasla i učinila ga slepim za daleke infracrvene talasne dužine. To bi bilo isto kao kada bi mi pokušavali da snimimo kamerom blic nekog drugog aparata.
 |
 |
Kosmički teleskop „Herschel“ (ESA). U vreme lansiranja, procenjivano je da će raditi do aprila 2012. godine. Radio je 3 godine, 11 meseci i 15 dana. Otvor na slici ima površinu od 9,6 m2. Do danas je koštao $1.100 miliona.
Opservatorija „Herschel“, teška 3.402 kg, bila je prva kosmička opservatorija za koju je odlučeno da će iz kosmosa proučavati fascinirajući zonu spektra: daleki infracrveni (55-672 µm) i submilimetarski region. Da bi uspela u tom zadatku, instrumenti su morali da budu hlađeni na blizu 0 K. Nakon skoro četiri godine rada, „Herschel“ je sakupio dovoljno podataka kojima će astronomi da se bave decenijama. Smešten u Lagranžovu tačku L2 udaljenu 1.500.000 km od Zemlje, osnatrao je nebo primarnim ogledalom prečnika 3,5 metara (iako je imao ogledalo veće od Hbla – 2,4 metra – njegova rezolucija je bila mnogo manja jer je bilo predviđeno za infracrveno zračenje). Samo ogledalo proizvela je i ispolirala firma „Opteon Ltd.” na finskoj Tuorla Opservatoriji. Inače, „Herschel” je rođen 1993. godine u okviru Esinog programa „Horizon 2000”, ali pod tadašnjim imenom FIRST (Far Infrared and Sub-millimeter Telescope). U početku je trebalo da ima ogledalo prečnika 4 metra i veoma ekscentričnu orbitu, ali te karakteristije su vremenom izmenjene. Od idejnog predloga pa do lansiranja proteklo je čitavih 27 godina.
Delovi „Herschela“ (ESA). Primarno ogledalo je napravljeno ne od stakla već od sinterovanogsilicijum-karbida, i to je najveće ogledalo ikad poslato u kosmos. Tokom misije, “Herschel” je izeo preko 35.000 osmatranja i ostvario više od 25.000 radnih sati u prikupljanju oko 600 različitih naučnih programa.
„Herschel“ nam je prikazao „hladni“ univerzum, odnosno one oblasti koje imaju temperaturu od oko 50 K. Zahvaljujući njegovoj sposobnosti da „vidi“ kroz međuzvezdanu prašinu, otkrio nam je detalje regiona u Mlečnom putu i drugim galaksijama gde traju procesi obrazovanja zvezda. Otkrio nam je diskove materijala oko mladih zvezda i gigantski udarni talas nastao kretanjem zvezde Betelgeuse kroz međuzvezdani medijum. Proučio je mala tela Sunčevog sistema i merio količinu tamne materije u kosmosu. Zahvaljujući „Herschelu“, kosmos je danas malo manje taman nego pre njega. Sa okončanjem njegove misije možemo slobodno reći da će Esin teleskop biti upamćen po velikom uspehu Evropske kosmičke agencije.
Umesto oproštajnog pisma, vredno je pogledati neke od najboljih slika teleskopa. Zbogom „Herschele“:
Slika maglin Konjska Glava (vidi se mala na desnoj strani) nastala je na osnovu 3 veštački obojene slike u boju načinjenih z 3 talasne dužine: 70 mikron (plavo), 160 mikrona (zeleno) i 250 mikrona (crveno). Glava je udaljena oko 1.300 sv. godina od nas i deo je mnogo većeg kompleksa Orionovog Molekulskog oblaka. Na slici se vide i formacioni regioni NGC 2068 i NGC 2071 (ESA).
Slika instrumenta PACS na dužiinama 70. 100 i 160 mikrona gde se vidi udarni talas u međuzvezdanom medijumu koji je izazvao Betegeuse (ESA).
Slika galaksije Andromeda (M31) sa SPIRE i PACS na 70 (plavo), 100 (zeleno) i 250 mikrona (crveno) (ESA).
Ogromni region formiranja zvezda sa plavim džinom tipa OB (ESA).
Ogromni molekulski oblak W3 lociran na 6.200 sv. god. u Pegazovom kraku. Protozvezde male mase se vide kao žute tačke, dok džinovske OB zvezde zagrevaju međuzvezdani medijum stvrajući ogromne mehurove sa viskom temperaturom (ESA).
Asteroid (99942) Apophis posmatran sa 15 mil. km instrumentom PACS, a snimak je korišćen za merenje veličine asteroida (ESA).
Disk materijala oko zvezde Fomalhaut (ESA).
Maglina Orao (M16) viđena sa „Herschela“ (ESA).
Disk materijala oko zvezde kapa Coronae Borealis posmatran sa PACS, sa starom zvezdom koja se pretvara u džinovsku zvezdi tipa K (ESA).
Maglina Carina viđena sa PACS i SPIRE (ESA).
Ruski svemirski teleskop u orbiti
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
