Gotovo na samoj granici sa Afganistanom, u tadžekistanskim planinama Sanglok – na obroncima Pamira – nalazi se stanica „Нурек“, koju nazivaju „očima“ Ruskih svemirskih snaga[1].
Optičko-elektronski centar predstavlja glavni adut ruskog sistema kontrole kosmičkog prostranstva (СККП). Što se tiče njegovih mogućnosti, nema konkurencije u svetu. Kompleks radi u pasivnom režimu. Šta to znači? Da „Nurek“ promatra vanzemaljski prostor uz pomoć optičkih teleskopa a ne radara. Bavi se otkrivanjem objekata koji se nalaze u kosmosu, a koji reflektuju Sunčevu svetlost.
 |
| Bataragin |
„To i objašnjava malu potrošnju struje našeg sistema,“ objašnjava komandir stanice pukovnik Dmitrij Viktorovič Bataragin (na slici). „Nije tajna da je to Tadžekistancima jako važno.“
Po njegovim rečina, rad kompleksa je u potpunosti automatizovan. Tokom smene, koja obuhvata sumrak i noć do jutra, sistem šalje u realnom vremenu informacije o svim poznatim, ali i novootkrivenim kosmičkim letilicama.
„Tokom protekle godine fiksirali smo oko 2.500 novih objekata,“ otkriva pukovnik Batagarin. „Jedino nam nikada nije pošlo za rukom da vidimo NLO“.
Kao što je to primetio jedan od poznatih ruskih novinara, astronomski paviljoni podsećaju na šlemove srednjevekovnih vitezova. Vojni poslužioci ih međusobom nazivaju „loptama“. Zašto uređaji imaju baš takav čudni oblik? Stvar je u tome što se samo u takvim „futrolama“ može da zaštiti optika od nemilosrdnog srednjeazijskog sunca.
„S vremena na vreme, temperatura ovde skoči i na 55 stepeni,“ priča dalje Dmitrij Viktorovič. Poznata je stvar da se sočiva ne mogu čuvati bez adekvatne zaštite od sunca, te zato loptaste kupole deluju kao rasejavajuće površine. Predstavnicima medija demonstrirano je funkcionisanje jedne jedinice. Raskrilivši metalne poklopce, pojavili su se ogromni crveni teleskopi, koji, postepeno dobijajući u brzini, počeše da rotiraju u zadatim ravnima. Svaki „top“ zajedno sa zamašnom elektronikom teži preko 44 tone. Čitav kompleks se bukvalno nalazi iznad oblaka, na visini od 2.220 metara. Geografski položaj uređaja je tako odabran, da će se kosmičke letilice, lansirane bilo gde na svetu na visinu veću od 2.000 kilometara, već u prvom krugu orbite naći u njegovoj zoni odgovornosti.
Uloga centra „Okno“ („Prozor“) posebno je važna u hitnim situacijama, kao što je gubitak komunikacije sa kosmičkom letilicom ili kvar telekomunikacionih sistema na njima.
„Okno“ ima dva tipa uređaja: za detekciju i za praćenje. Svaki teleskop je pokriven „loptom“ prečnika 25 m, pokrivenom metalnom košuljicom debljine 6 mm, napravljenom od specijalne pene i aluminijumskih nosača.
Automatski teleskopi su teški skoro 15 tona. Ležišta za njih su projektovali u lenjingradskim biroima, koji su se specijalizovali za balističke lansirne sisteme. Osmislili su jedinsteni sistem, koji je umesto komlikovanog zgloba iskoristio tanak „plivajući“ sloj ulja (debeo 100 mikrona) pod pritikom od 70 atm.
„Tehničke karakteristike kompleksa,“ prelazeći na zvanični ton nastavlja mladi oficir, „omogućavaju nam da možemo da ga koristimo i kao efikasno sredstvo za testiranje i eksploataciju kosmičkih letilica, lansiranih na visoke orbite. Projektovan je za nadgledanje objekata koji se nalaze na visokoeliptičnim i geostacionarnim orbitama. Utvrđeno je da ’oči’ Svemirskih snaga kontrolišu vasionu do visine od 40.000 km. Pored toga, sâm ’Nurek’ rešava takve zadatke, koji su u Americi podeljeni u nadležnost nekoliko stanica elektronsko-optičkih sistema nadzora dubokog kosmosa gotovo ravnomerno raspoređenih duž ekvatora.“
„Bez sumnje, po broju jasnih noćnih sati,“ kaže načelnik Glavnog centra za kontrolu kosmičkog prostranstva pukovnik Anatolij Nestečuk, „Nurek spada u jednu od najboljih lokacija na svetu. U Rusiji nemamo takve regione. Nije slučajno što u tadžikistanskom jeziku reč ’нурек’, tačnije ’нур’, znači ’jasno’. Kako su utvrdili oficiri, oko 1.500 sati godišnje je pogodno za optičko osmatranje.“ Međutim, lokacija ima i svoje minuse. Poznato je da su planine Sanglok – seizmo-aktivna zona[2]. Ali na sreću, temelji astronomskih osmatračnica su sigurni. Njihovi graditelji kažu, vekovima.
„U sastavu kompleksa ’Nurek’ nalazi se pretraživački optičko-elektronski sistem za detekciju stacionarnih kosmičkih objekata, koji radi na osnovu merenja ugaonih koordinata i fotometrije kosmičkih objekata,“ pojašnjava pukovnik Batagarin. „Oni se javljaju kao nosioci infornacija signala vrlo male energije, koji nastaju od refleksije sunčevog zračenja. Pošto su zvezde na nebu relativno nepokretne a kosmički objekti se neprestano kreću, ’Nurek’ će na to i ukazati. Mogućnosti kompleksa omogućavaju njegovo korišćenje i za ekološki monitoring kosmičkog prostranstva u okviru međunarodnog programa za nadzor ’kosmičkog otpada’“. Od 6. aprila 2005. godine „Nurek“ je zvanično potpao pod prinadležnost Rusije: ministri odbrana obeju zemalja potpisali su akt o prenosu pokretne i nepokretne imovine, koja se nalazi u sastavu nadzornog kompleksa, u vlasništvo Ruske federacije. Tadžekistanska strana je zadržala pravo vlasništva zemljišta na kome su razmešteni objekti kompleksa, a ono će ruskoj strani biti ustupljeno na korišćenje uz zakup sa rokom od 49 godina. Kako prenosi Otsek za informativnu podršku Ruskih svemirskih snaga, svakih 10 godina ugovor će se automatski produžavati, uz simboličnu nadoknadu od samo 1 (jednog) somonija[3] (oko 7 ruskih rubalja) godišnje, što bez pateike i lažnih uveravanja samo po sebi govori o prijateljskim odnosima između dve zemlje. U svetlu toga, u julu prošle godine „Nurek“, ili kako ga zovu „Окно“ („Prozor“), posetili su predsednici Ruske federacije i Republike Tadžekistan. Tada im je predstavljen program razvoja kompleksa do 2012. godine, koji podrazumeva poboljšanje njegovih mogućnosti i kvaliteta karakteristika.
„U okviru ovog programa,“ kaže pukovnik Bataragin, „planira se obnova uređaja i puštanje u rad još nekoliko teleskopa, kao i zamena televizijske aparature za otkrivanje i računarske opreme savremenom analognom (digitalnom). Sve ovo će omogućiti pokrivanje čitavog visinskog dijapazona orbita kosmičkih objekata, a mogućnost obrade podataka povećati za oko 50%.“
Uprkos činjenici da je vojno dežurstvo ovog kompleksa započeto tek 2004. godine, radovi na njegovoj izgradnji i instalacijama započeti su još pre tri decenije. Do 1990. bila je montirana glavna tehnička oprema, a onda su započeta beskonačna podešavanja, povezivanja, testiranja ... Međutim, kolaps Sovjetskog Saveza i početak građanskog rata u Republici Tadžekistan nisu dozvolili pravovremeno puštanje u rad ovog važnog vojnog objekta. U roku od samo nekoliko godina odnosi između rukovodstva republike i opozicije naglo su se pogoršali, i militantne snage su u više navrata pokušali da se dokopaju ruskog oružja i municije. Vojnici jedinice za zaštitu kompleksa su morali da uvedu danonoćna dežurstva u rovovima, presecajući puteve mogućih napada naoružanih bandi. Naoružane vojne patrole su morale da čuvaju i obližnji gradić. Svi radovi na montiranju tehničke opreme morali su da budu prekinuti, oprema je konzervirana, a zaposleni radnici, žene i deca vojnika su bili evakuisani na teritoriju Rusije i drugih zemalja Zajednice nezavisnih država. U pomoć vojnicima kompleksa radi odbrane i zaštite objekata stigle su tada dve čete specijalaca, koje je kasnije zamenio bataljon iz sastava Kuljabskog motorizovanog puka. Grad Nurek je tokom građanskog rata četiri puta prelazio iz ruke u ruku, a gotove sve borbe su se vodile u stambenim zonama. Zato je ruska vojska neprestano bila u stanju povišene budnosti, da bi sprečila provokacije protiv vojnih lica i objekata i da ne bi bili uvučeni u borbena dejstva.
„Međutim, 1995. godine je u dolini Čormazak ubijen naš major Andrej Belimov,“ priča pukovnik Bataragin. „Danas se jedna ulica u vojničkom delu kompleksa nosi njegovo ime.“
Pukovnik Dmitrij Bataragim nije učestvovao u tim borbama. Komandu nad kompleksom preuzeo je relativno skoro, pre tri godine. Međutim, u razgovoru s njim stiče se utisak da kompleks „Nurek“ poznaje bukvalno do detalja. Dmitrij ima višečlanu porodicu, s mnogo dece, ali bez obzira na to, predlog da se presele iz Podmoskovlja u garnizon, koji se nalazi u inostranstvu, nije ga zbunio. On smatra da se oficiri ne trebaju da se plaše promena.
„Kontrola kosmičkog prostranstva,“ potseća u zaključku razgovora sa novinarima pukovnik Bataragin, „znači jako mnogo za osiguravanje bezbednosti naše države.“
Optičko-elektronski kompleks „Okno“ („Nurek“). Izgradio ga je Krasnojarski zavod Zvereva. Po azimutu, zona osmatranja je 0-360 stepeni, a po visini 30-90 stepeni.
Američko Ministarstvo odbrane ima 3 slična uređaja, ali oni koriste lasere i zato troše daleko više struje. Ruski sistem troši koliko i jedna novobeogradska zgrada sa 150 stanova.
[1] „Ruske svemirske snage (rus. Космические войска России) su samo deo savremene ruske vojne sile. Zajedno sa Saveznom ruskom svemirskom agencijom „Roskosmos“ dele kontrolu nad kosmodromom Bajkonur, a koriste i kosmodrome Pleseck i Svobodni.
Njihov glavni zadatak je da što je hitnije moguće obaveste plitičko rukovodstvo i vojnu komandu u slučaju napada balističkih projektila na Rusiju, ali i da proizvode, lansiraju i kontrolišu brojne vojne i špijunske satelite u orbiti ...“ [Citat iz mog nedavnog teksta „Rusi će do kraja godine lansirati još 14 raketa”.]
[2] U avgustu 2006. regiju je potresao zemljotres jačine 4,7 po Rihteru. Epicentar je bio na oko 4 km od „Okna“ i na dubini od 10 km. Nije prijavljena nikakva šteta.
[3] Tamo kilogram banana košta 10 somonija.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
