Kina je objavila da je otvorila svoj radio-teleskop od 500 m (FAST, Five-hundred-meter Aperture Spherical Radio Telescope, 五百米口径球面射电望远镜) kako za domaće tako i za strane naučnike. Nalazi se u prirodnom udubljenu u dolini Davodang (大窝凼洼地), Pingtangu, oblast Guizhou. U izradi je primenjen inovativan dizajn.

fast

Metalne ploče koje čine tanjir se mogu pomerati čim se omogućava postizanje fokusa gledanjem u razne tačke neba. Platforma iznad u kojoj su radio-prijemnici takođe je pomerljiva. Talasne dužine koje antena može da prima je od 10 cm do 4.3 m.

Ikona radio-teleskopa Arecibu u Portoriku je uništena pucanjem dva kabla koju su držali platformu od 900 tona koje ja zatim pala sa visine od 140 metara na tanjir antene uništivši do neupotrebljivosti. Prečenik u Arecibu bio je 305 metara.

https://www.youtube.com/watch?v=u34uwFOCM-4

Trenutak pucanja kablova i uništenja američkog radio-teleskopa Arecibo.

Osetljivost kineskog radio-teleskopa je tri puta veća od teleskopa u Arecibu. Sled događaja, havarija Areciba, učinila je da nepravedno zapostavljen FAST zauzme svoje mesto i da Kina postane predvodnik u trci za najjači radio-teleskop. Izrada je koštala 175 miliona dolara. Rad na njemu je počeo 2011. god. Zvanično je pušten u upotrebu januara ove godine. I pre zvaničnog otvaranja FAST je otkrio nekoliko novih pulsara.

O razvoju radio-teleskopa FAST pisali smo i ranije, sa više datalja ovde i ovde

 


Komentari  

Louis_Cypher
+1 #5 Louis_Cypher 19-12-2020 00:08
Havarija Arecibo-a i zvanicno otvaranje FAST-a (malo i tempirano cini mi se) je sjajna, tuzna i ujedno ironicna metafora za buducnost svemirskih istrazivanja, gdje Amerika lagano tone, dok Kina sve vise buja.

Takodje, sto rekose, cijena je iznenadjujuce mala. U Americi bi ovo u startu kostalo blizu 2 milijarde, i onda dok se svi troskovi uracunaju, bilo bi 3+ milijarde.
ddragovic
+1 #4 ddragovic 18-12-2020 23:30
Da, svuda se pominje ova cena.
Samo da znaš da danas para ima više nego ikad i da ništa zapravo nikom od velikih nije skupo, tj. ne postoji ništa za šta se 'nema para', već da li će se u nešto uložoti ili neće zavisi isključivo od politike, strategije i volje bogova na vrhovima. Za Kinu i da ne govorim, kojoj svake godine ostaju silne milijarde neiskorišćene
Igord
+1 #3 Igord 18-12-2020 19:26
Da li se zna zasto je Arecibo pukao, jel nisu mogli/hteli da ga oprave ili je nešto drugo u pitanju
dragant
+1 #2 dragant 18-12-2020 16:07
Da 175 miliona dolara ili 1,1 milijardi juana. Da li je puno ili malo ne znam. Ako bih baš morao da odogovorim deluje mi realno jer nije u pitanju visoka tehnologija, više je građevinarstvo i mašinski inženjering, osim samo prijemnika koji mora biti visoko osetljiv i da radi na temperaturi bliskoj apsolutnoj nuli da bi se eliminisao vlastiti šum elektonike.
Zapravo koštao je 1,1 milijardi juana. Ne vredi gledati koliko je to u dolarima, jer u US se ne bi mogao napraviti isti takav za taj novac. Zbog različitih pariteta cena materijala i rada. Gledano kroz paritet a ne kroz konverziju kurseva, Kina je ove godine pretekla US po bruto nacionalnom dohotku jer prosečan Kinez proizvodi više a time i može da potroši više od prosečnog Amerikanca. Naravno u Kini, ne u Americi. To je podataka koji je iznao MMF.
Na sledećem linku je izneta je cena: https://youtu.be/M7-EMwxy9as?t=31
Miki
+3 #1 Miki 18-12-2020 09:30
Da li je cena teleskopa tačno napisana? 175 miliona USD?!? To zaista nije puno za jedan ovakav instrument.

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

ŠTA DA GLEDAM?
 
KARTE NEBA
wikisky
KORISNO
Mere - Koliki ugao nebeske sfere zauzima ispružena šaka