(iliti moja verzija nepostojeće DM-5)
U poslednje vreme svedoci smo renesanse kompaknih AltAz montaža, pogotovu za vizuelnu upotrebu. Teško je reći šta je stvarni razlog ogromne popularnosti ovih na izgled arhaičnih naprava, mada je razlog očigledan kad su veliki reflektori Njutn tipa u pitanju – Dobson nam je svojom invencijom omogućio da pravimo i koristimo teleskope neslućenih dimenzija (moj sopstveni 40cm reflektor sada spada u osrednju klasu, ako ne i onu omanju). Naime, ovde govorim o spravama koje se uparuju sa vrlo prestižnim refraktorima (Apohromatima najviše klase), nekim egzotičnijim teleskopima tipa Dall-Kirkham ili Maksutov Kasegren pa i SCT (Šmit-Kasegren).
Komercijalne montaže firmi kao DiscMounts, Giro, Nova Hitch, T-Rex itd neretko koštaju hiljade dolara/evra i na prvi pogled deluju zaista besmisleno. Ali dovoljno je samo jedno veče koristiti jednu od ovih naprava (naročito sa dobrim APO refraktorom) pa da zaboravimo na to. Jednostavno, nešto je iskonski prirodno u pomeranju teleskopa gore-dole-levo-desno. Oblasti oko pola su odjednom sasvim dostupne. Star-hopping je naprasno lak i logičan. Položaj okulara ostaje manje više isti bez obzira gde usmerimo teleskop. Jednom rečju, morao sam da imam jednu od ovih sprava!
Pošto se pravljenjem teleskopa bavim blizu četiri decenije, nije mi bilo trebalo nekih dodatnih motiva da se prihvatim takvog projekta. Od svih dizajna, DiscMounts mi je nekako odskakao po logičnosti izrade i same ideje. Delovi su naizgled vrlo prosti, nema egzotičnih materijala, sve u svemu prava montaža de se „skine“. Obe ose su napravljene od dva aluminijumska diska sa jačim šrafom koz sredinu koji ih steže zajedno, a komad teflona između obezbeđuje potrebnu „fluidnost“ u frikciji tako da je rotacija vrlo fina, bez startstop trzaja. Pokretanje je jako predvidljivo, linearno – što bi rekli kao podmazano!
Podešavanje frikcije („kvačila“) se svodi na zatezanje i otpuštanje unutrašnje matice. U praksi se to podesi ne neku srednju vrednost i onda ostane tako danima, čak i mesecima. Kad se temperature bitno promene (npr leto-zima) blagi okretaj matice je sve što treba.
86 Dve ose se drže zajedno pomoću dva aluminijumska bloka. Ako kasnije planirate da koristite digitalne enkodere za očitavanje koordinata, poželjno je da je taj komad perfektno ortogonalan (ima uglove tačno 90 stepeni). Ako samo nameravate da montažu koristite „odokativno“ onda preciznost i nije tako kritična. Jedino je važno zbog čvrstoće da su oba komada identičnih dimenzija, što se lako postiže istovremenom obradom.
Prvi korak je bila poseta lokalnoj prodavnici aluminijumskih profila. Imali su u radnji komad materijala legure tipa 2011 (koja se lepo obrađuje na strugu) u obliku cilindra prečnika 130mm. To je zaokružilo dizajn – rođen je.
Ovako u delovima, deluje zaista prosto! (Slika gore, crni držač teleskopa je komercijalni deo koji sam već imao)
Sastavljeno, izgleda još jednostavnije. Bez obzira na jednostavnost, čvrstina i otpor na vibracije su izuzetni jer su dodirne površine velike, a ose su blizu jedna drugoj pa nema mesta da se materijal savija.
Veća ilustracija: http://goo.gl/fe1ubL
DM-5. Posle par večeri za kompjuterom koristeći freeware CadStd program za tehničko crtanje imao sam i kompletan tehnički crtež.
Odlučio sam da koristim specijalne ležajeve aksijalnog tipa („thrust bearing“) jer sam mislio da će sile potrebne da frikcija drži teleskop biti velike a ovi ležaji su dizajnirani upravo za to. Ipak sam na kraju posle višekratnog korišćenja montaže zaključio da nema potrebe jer su sile na šrafu dosta umerene, i da se može koristiti običan kuglični ležaj. Gledajući slike na DiscMounts sajtu sada sam siguran da i oni koriste upravo to (obični kuglageri su i daleko jeftiniji).
Posle par dana kod mog ATM drugara Stefana i rada na strugu i glodalici, delovi moje nove montaže su bili spremni. Svi šrafovi su stainless (nerđajući čelik, „prohrom“) a matice su sa najlonskim umecima koji sprečavaju odvrtanje (tzv „lock nut“). Obratite pažnju da po jedan od diskova u paru ima centralnu sekciju koja je malo niža (svega 0.1-0.2mm). To obezbeđuje da se trenje koncentriše samo u spoljnim delovima, gde je najefikasnije, a ne u centru.
Na slici iznad je prikaz spolja. Noseći (spojni) šrafovi su M10. Držač („dovetail saddle“) je uklonjen da se vide detalji upuštanja glave šrafa.
Sledi pogled iznutra. Kanali po unutrašnjim ivicama služe da drže poklopce koji će biti napravljeni od 3 mm aluminijumske ploče.
Prva provera nove montaže je naravno Lunt solarni teleskop (dan je, a Sunce je visoko!). Montaža ga naprosto i ne oseća!
To je zapravo kombinacija koja je i „rodila“ ideju pravljenja ove montaže. Kad posmatram koristeći ekvatorijalnu montažu, kad god promenim objekat moram da ponovo preorijentišem-zaokrenem bino, pa da refokusiram, pa da prepodesim visinu astro stolice i onda ispočetka. Da ne pominjem nemoguće objekte oko nebeskog Južnog Pola (ja sam u Australiji!) na koje sam manje više zaboravio.
Lunt 60 (koji je poprilično masivan za jedan 60mm teleskop!) zaista izgleda kao patuljak na DM-5. (slike iznad).
Pravi test će naravno biti 102mm triplet APO. Sa velikim 90mm fokuserom, binoviewer-om i par okulara to je u stvari iznenađujuće teška kombinacija.
AltAz menja sve – bino ostaje u istom položaju, na praktično istoj visini manje više za bilo koji objekat. Čak se i „južnjača“ (Sigma Oktanta, naš ekvivalent Severnjače) lako posmatra! Pravo otkriće.
Nova montaža se nosi sa većim refraktorom bez ikakvih problema. Čak i pri uvećanjima od preko 200 puta (te večeri sam testirao kombinaciju na nekim dvojnim zvezdama i Mesecu) lako je ručno pratiti a vibracije su skoro neprimetne.
Moj 200mm Njutn reflektor se više skoro ne koristi za vizuelna posmatranja. Sada je manje više 100% astrograf što se može zaključiti po permanentno montiranom vodiču (105mm ahromat). Svejedno, ovaj „dvojac“ je dovoljno masivan da bude dobar test za DM-5.
Montaža se još uvek nosi i sa ovom težinom. Ako ništa drugo, podsetio sam se kako 200mm Njutn može da bude itekako zabavan za posmatranje!
Jedino je šteta što sam stavio zaista preveliko sekundarno ogledalo u njemu (da bi se smanjilo vinjetiranje i pokrio veliki CCD čip), što dovoljno umanjuje kontrast tako da upola manji APO vizuelno ne zaostaje uopšte, naročito na planetama, Mesecu i dvojnim zvezdama. Kad dodamo činjenicu da APO bez problema može da koristi binoviewer, ipak će ovaj Njutn da nastavi da radi što najbolje ume – pravi dobre astro fotke!
Naravno, nisam mogao da odolim a da na kraju ne isprobam i sledeću kombinaciju!
DM-5 najzad pronalazi svoje limite. Celestron 11 je definitivno gornja granica ove montaže. Doduše ne vidim da ću ga koristiti u ovoj konfiguraciji tako često – ne toliko zbog stabilnosti (još uvek sasvim upotrebiva kombinacija!) već zbog nezgrapnosti samog Celestrona. Nije lako postaviti C11 sam u mraku, jer se tubus mora držati praktično jednom rukom dok se zategnu šrafovi. To definitivno nije više za moja leđa!
Na kraju, posle nekoliko večeri korišćenja moje „DM-5“ shvatio sam da je ručica za pomeranje koju DiscMounts prodaju kao dodatni pribor u stvari neophodni deo jer bitno olakšava upotrebu, naročito sa refraktorima (daje ruci dodatnu polugu neophodnu za fino pomeranje pri velikim uvećanjima). DiscMounts taj luksuz naplaćuju 50$, ali obična aluminijumska cev 20mm u prečniku, savijena bukvalno preko kolena, obavlja posao apsolutno identično.
Sve u svemu, jako sam zadovoljan projektom. Na stranu što sam uštedeo nekoliko hiljada dolara koliko bi me koštala „prava“ DiscMount DM-6 da je uvezem iz US; ovo je bila prilika da sebi napravim upravo ono što meni treba („moja“ verzija je manja i lakša, a ipak dovoljno jaka čak i za C11).
Ostaje mi da napravim poklopce, eloksiram (anodizujem) delove u crno, i ugradim enkodere jednog dana. Pošto sve to smatram kozmetikom, rešio sam da ipak predstavim projekat u ovoj, ranijoj formi. Na kraju, montaža radi sve što se od nje očekuje, a u mraku se i ne vidi da finiš nije baš 100%!
***
Pažljivi čitaoci su verovatno uočili na tehničkom crtežu neke delove koji su obojeni u crveno. To su delovi koje sam dodatno izradio i ugradio posle opterećivanja montaže teškašima kao što je C11. Ispostavilo se da je potrebna dodatna radijalna potpora da se spreči „razmimoilaženje“ diskova pod ekstremnim težinama. U ovom slučaju to je samo bronzana cevčica 16mm dugačka i 16mm u prečniku koja upada u oba diska i fiksira ih aksijalno. S obzirom da je malog prečnika, dodatno trenje pri okretanju je zanemarljivo.
Teleskopi u amaterskoj astronomiji: vrste i osobine
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
